Snima se rimejk "Beskrajne priče": Stiže nova verzija ekranizacije kultne dečje knjige iz osamdesetih

"Beskrajna priča" Mihaela Endea, klasik svetske književnosti koji je 1984. adaptiran u popularni istoimeni film, dobija novu ekranizaciju.

Ovog puta u projekat je uključen legat Mihaela Endea, kao i studio "See-Saw Films", poznat po ekranizacijama poznatih romana, uključujuć i "The Power of the Dog", kao i "Heartstopper" i "Slow Horses".

Objavljena 1979. "Beskrajna priča" postala je bestseler u Nemačkoj i prevedena na 45 jezika. U središtu priče je neobični, ali maštoviti dečak Bastijan Baltazar Buks, koji bežeći od škoslkih siledžija otkriva misterioznu knjigu "Beskrajnu priču", o heroju Atreju i njegovoj misiji da spase magični svet Fantaziju. Tom svetu preunom zmajeva, džinova, ogromnih kraljevstava i smrtonosnih močvara, kojim vlada Dečja Carica, preti sila poznata kao Ništavilo. Ali što više čita, to više uviđa da nije samo posmatrač. Bastijan uskoro dospeva u središte Fantazije na leđima zmaja Falkora.

Većina detalja o ovoj produkciji, uključujući i broj planiranih filmova, zavisi od budućih dogovora kreativnog tima, ali ono što je sigurno, jeste da će to biti međunarodna produkcija. 

Mihael Ende, pisac "Beskrajne priče“, smatra se jednim od najpoznatijih nemačkih autora prošlog veka. Njegove očaravajuće knjige proputovale su ceo svet, prevedene su na preko 40 jezika i štampane u više od 20 miliona primeraka širom sveta. (A to je, verujte, baš jako mnogo knjiga!)

Tokom teških vremena Drugog svetskog rata, mladi Mihael je utočište pronašao u poeziji. Iako su škole bile zatvorene, neumorno je čitao i pisao. Već tada je otkrio moć mašte i pripovedanja kao utočišta čak i od najtežih trenutaka.

Napisao je veliki broj dela, i za decu i za odrasle: romane, kratke priče i poeziju. Njegovi romani "Beskrajna priča", "Džim Dugme i mašinovođa Luka", "Momo i Noć želja" i danas su vrlo popularni.

"Beskrajna priča" je svakako njegovo najpoznatije delo, a mnogi su se sa njim prvo susreli preko filma čuvenog nemačkog reditelja Volfganga Petersena.

Zanimljivo je da se Ende protivio njegovoj verziji adaptacije i tužio produkciju, ali je film ipak napravljen. Najvećim delom sniman je u Nemačkoj, a svega nekoliko scena urađeno je u Vankuveru i u Španiji.

U Minhenu se danas u turističkim vodičima preporučuje i mesto na kojem se nalazi većina rekvizita, maketa i modela korišćenih u "Beskrajnoj bajci".