Igre 
Večiti mladić srpske poezije: Dvesta godina od rođenja Branka Radičevića
Komentari15/03/2024
-14:32
Manifestacija "Prolećni Brankovi dani" u čast 200 godina od rođenja srpskog pesnika Branka Radičevića otvorena je danas svečanom dodelom "Velike povelje Brankovog kola" u Karlovačkoj gimnaziji.
Ovo priznanje za višedecenijsku uspešnu saradnju Karlovačkoj gimnaziji i Karlovačkoj bogosloviji "Sveti Arsenije Sremac" uručila je glumica Vesna Čipčić.
Osim tih nagrada, uručena su i priznanja stara 57 godina "Pečat varoši Sremskokarlovačke" za najbolju poeziju na srpskom jeziku u ruke šest laureata : Ivana Milankov, Slobodan Ristović, Nenad Kebara, Anđelko Zablaćanski, Aleksandra Marilović i Milena Severović.
"Već 36 godina bavim se pisanjem tako da je za mene velika čast i sreća što sam danas u Brankovoj gimnaziji i što ću dobiti nagradu. Inače moram da kažem da ja potičem iz zapadnih krajeva, Zagreba i u mom školovanju, radu i životu i Branko Radičević i Jovan Jovanović Zmaj bili su moji svetionici", kazala je Severović.
Otvaranju svečanosti prisustvovao je i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović koji je istakao da je Radičević ostavio put ideala koje treba slediti.
Mirović je dodao i da je Stražilovo bilo Brankov svetionik, kao što je on svetionik srpskog naroda i dan danas.
"Branko znači sloboda i suočavanje sa sobom, naš novi književni put i put ideala, više nego što je to bila ijedna nacionalna borba tog vremena. Nije li nam ostavio i zavet u idealima koje moramo slediti i u sebi? Radičević se uvek pojavi i nadjača svaku bol i naglasi da život mora da živi dalje", rekao je Mirović.
Povezane vesti
Predsednik "Brankovog kola" Nenad Grujičić dodao je da je Branko doživljavao Karlovce i kad nije u njima.
"To je jedna velika priča i zaista je velika privilegija učestvovati u njegovoj godišnjici. Ponekad ne vidimo i ne razumemo snagu i lepotu ovih godišnjica, ali moramo znati da smo prolazni i smrtni i da godišnjice uveličavaju naš odnos prema velikanima kao što je Branko Radičević", kazao je Grujičić.
Brankovi dani otvoreni su u Karlovačkoj gimnaziji, čiji je on bio najslavniji đak i trajaće do 28. marta u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu i na Stražilovu. Povodom godišnjice, biće priređen i veliki Okrugli sto "Život pesničkog dela Branka Radičevića" na kome će učestvovati 25 naučnika, profesora i pesnika. U „Brankovom kolu“ štampana je i obimna knjiga "Kolo, kolo, naokolo – pojave i portreti", a premijerno će biti odigrana i monodrama "Ja, Mina Brankova" u izvođenju Danice Petrović.
Jedan od najvećih domaćih pesnika romantizma
Branko Radičević (1824–1853) bio je jedan od najpoznatijih srpskih pesnika iz epohe romantizma čiji se stihovi i dan-danas rado čitaju, pamte i recituju.
Wikipedia.org/Ioannes2909
Rođen je u Slavonskom Brodu 27. marta 1824. godine, na dan Svetog Aleksija, po kome je dobio ime. To ime promeniće kasnije, pred izlazak svoje prve knjige, u ime Branko. Pored oca Todora i majke Ruže, Branko je živeo sa bratom Stevanom i sestrom Amalijom, koja je umrla u drugoj godini. Kad je Branku bilo devet godina, ostao je bez majke, koja je umrla od tuberkuloze, dok mu je nekoliko godina kasnije umro i brat Stevan, za vreme njihovog boravka u Temišvaru.
Todor, otac Branka Radičevića, bio je činovnik, pa se iz tog raloga stalno selio, vodeći sa sobom i porodicu. Tako se Radičević upisao u srpsku osnovnu školu u Zemunu, a potom i u Nemačku. Završivši te škole, on je postao đak Karlovačke gimnazije, gde se zadržao do kraja šestog razreda, a usledilo je školovanje u Temišvaru, a zatim i Beču.
Iako su Karlovci imali posebno mesto u Brankovom srcu i vrlo su uticali na njegov život, ništa manje traga nije ostavio ni Beč. Ovaj centar za skupljanje intelektualne elite mogao je samo da bude još jača odskočna daska u životu i radu Brankovom. Doneo mu je poznanstva sa Vukom Karadžićem i Đurom Daničićem, s kojim je postao pobratim. Iz tih poznanstava razvili su se mnogi susreti i dogovori, sastanci na kojima se sa predanošću radilo.
Povezane vesti
Prvu zbirku pesama objavio je 1847. godine, iste godine kada su objavljeni i Njegošev "Gorski vijenac", "Rat za srpski jezik i pravopis" Đura Daničića i "Prevod Novog zavjeta" Vuka Karadžića.
Drugu zbirku predstavio je 1851. godine, takođe u Beču, a posvetio ju je knezu Mihailu, koji je bio njegov ktitor. Godine 1862. treća knjiga pesama je izašla posthumno, i to tako što ju je dao u štampu njegov otac.
Preminuo je 1. jula 1853. godine u Beču, a po njegovoj želji pesnikovi posmrtni ostaci preneti su u Stražilovo gde je proveo svoje detinjstvo.
Komentari (0)