Premijera predstave "Neuhvatljiva tačka odlaganja" sutra u Bioskopu Balkan

Predstava "Neuhvatljiva tačka odlaganja" iz Grenobla, francuskog umetnika Joana Buržoaa, biće izvedena sutra i u petak u okviru uvodnog programa 21. Beogradskog festivala igre (BFI), najavio je autor danas u susretu sa medijima.

Omnibus komad od pet fragmenata će biti predstavljen publici u Bioskopu Balkan 7. i 8. marta ukupno u šest termina, tri puta dnevno od 16, 18 i 20 sati.

Osim autora, o višeslojnom igračkom projektu govorila je i njegova supruga izvođač Mari Buržoa.

Aja Jung, direktorka i selektorka BFI je otkrila da je koreograf Joan Buržoa sinoć oko ponoći sleteo na aerodrom u Beogradu iz Geteborga (Švedska) gde postavlja svoju novu kreaciju. 
Već danas će se vratiti u Operu Geteborga da nastavi sa radom na novom projektu, a došao je isključivo zbog konferencije za novinare održane danas u Nacionalnoj fondaciji za umetničku igru.

Geraldine Aresteanu

"Zaista mi je velika čast što učestvujemo na Beogradskom festivalu igre, koji je za mene najlepši u Evropi. Ovde vam donosimo projekat koji zovemo 'Pristupi'. Sa mojom ženom Mari upravo radim na novoj kreaciji u Geteborgu, gde je suština u radu koji stvaramo poslednjih deset godina kao jezgro mojih umetničkih istraživanja. Takav je i projekat koji ćete gledati - 'Neuhvatljiva tačka odlaganja'", opisao je Joan Buržoa.

 Buržoa je istakao da sve njegove instalacije i kreacije imaju nešto zajedničko, a to je upravo ta tačka odlaganja, što označava suspenziju i lebdenje.

"Kad sam se bavio žonglerskim poslom, tačka odlaganja je bio trenutak lebdenja predmeta koje bacam u vis. Kada se uhvati ta tačka, da je nazovemo odlaganje, težina nestaje. Sam sebe sam stavio u tačku ili poziciju da budem bez težine, odnosno da ja postanem taj predmet", naglasio je Buržoa i dodao da se njegovi projekti bave značajnim egzistencijalnim pitanjima, a ne samo nekim konkretnim stvarima u toku rada.

On je rekao da je "tačka odlaganja" prilično višeznačan termin i onda mu je važno da je predstavi na više različitih načina.

Tako Buržoa naglašava silu gravitacije u projektu koji će publika gledati sutra u Bioskopu Balkan.

Svetska kritika često beogradskog gosta naziva "čarobnjakom kaleidoskopskog talenta".

Takođe pišu da francuski koreograf Buržoa neprestano ruši granice između različitih umetničkih formi, a sada će prvi put njegove radove videti beogradska publika. Pregovori su potrajali nekoliko godina, jer nije jednostavno pronaći pravi prostor za njegove radove, kako je navela Aja Jung, i objasnila da instalacije ne mogu ući kroz vrata Narodnog muzeja Srbije, gde je originalno bio plan da se izvede ovaj omnibus (u Atrijumu).

Joan Buržoa je ocenio da je bioskop Balkan vrlo dobro, čak idealno mesto za "Neuhvatljivu tačku odlaganja", jer deluje "kao neka beskonačnost kroz vreme", i sviđa mu se da je tamo sve na istom nivou i mestu, te će publika moći da se kreće kroz te instalacije.

Geraldine Aresteanu

Niske tavanice, uska ulazna vrata, nepristupačni hodnici, čine samo neke od prepreka, a one obuhvataju dve etaže Bioskopa Balkan u samom centru Beograda.

"Donosimo pet različitih instalacija. Publika će se kretati kroz prostor i imati priliku da otkrije ozbiljan deo mog umetničkog opusa. Postoje festivali koji imaju posebnu energiju i vrednost, i za koje jednostavno morate da stvorite nešto novo. Takav je upravo Beogradski festival igre", otkrio je Joan Buržoa.

Svako vođenje kroz najpoznatije instalacije izuzetnog umetnika, pratiće do 100 ljudi, jer je francuski koreograf izračunao da je to "maksimalan broj kako bi svi mogli da komotno uživaju u komadima". 

Publika će gledati čuvenu platformu koja se okreće, stepenice, igračicu koja hoda na ogromnoj lopti.

"Moje postavke biće odevene u novo odelo, jer ih adaptiramo prema prostoru. Performanse uvek morate prilagoditi lokaciji i energiji novog prostora. Sada smo imali komplikovan zahtev pred sobom, ali tragamo za rešenjima, jer sve mora da bude savršeno. Uostalom, i vaš festival se dogodi nakon mnogo rada, upornosti, balansiranja, akrobatskih i nadljudskih napora koje ulažu organizatori. Ovo je naša prva saradnja i moj prvi susret sa Beogradom", naglasio je Buržoa.

Francuski koreograf je naglasio da je imao saradnju sa srpsko-mađarskim violinistom i kompozitorom Lajkom Feliksom, rodom iz Bačke Topole, koji je stvarao muziku za njegove predstave i instalacije, te mu je on velika inspiracija u kreativnosti.

Njegova supruga Mari Buržoa je otkrila da već duže vreme sarađuju, i da su njegovi projekti izuzetno uticali na nju kao performera, izvođača.

Mari je napomenula da je žongliranje kao veština zaista veoma inspirativno za nju, posebno se može maksimalno dobro iskoristiti na sceni kao jedan "beskrajni put ka tački odlaganja".

Joan Buržoa kao reditelj, autor koncepta i dizajner scene je kompletan tvorac tih kratkih komada koji se spajaju u jednu veliku celinu ukupnog trajanja od 45 minuta.

Prvi segment od svega šest minuta je "Pristup 3. Stolice-stolovi", gde je asistent u režiji bila Mari Fonte.

Osim Mari Buržoa, izvođač na projektu je i igrač Olivie Matje. Sto nudi bezbroj pozorišnih mogućnosti, dok dva izvođača naizmenično postaju predmet onog drugog, a njihova spretnost i virtuoznost gestova stvaraju svetlucave znakove.

Drugi "Pristup 7. Gramofon-Divlji je vetar" 10 minuta donosi pesmu “Wild is the Wind” koju peva čuvena Nina Sajmon. Centrifugalna sila gura tela jedno od drugog. Podijum na kome evoluiraju muškarac i žena vrti se veoma brzo, suludo se okreće i da bi se oduprli sili koja ih razdvaja, oni se drže jedno za drugo.

Treći fragment "Pristup 9. Balansirajuća platforma-Čizme od španske kože" od 15 minuta sa muzikom "Boots of Spanish leather" Boba Dilana pruža publici traganje za ravnotežom koje ilustruje specifičan odnos u kojem su suprotstavljene sile jednake. 

Platforma na kojoj evoluiraju muškarac i žena je oslonjena na centralnu tačku koja je veoma osetljiva, tako da i najmanji pokret sa jedne strane - ima trenutni uticaj na drugu. Takvo okruženje služi kao metaforičko pojačanje dinamike koja se može posmatrati kao suštinu svih odnosa.

Četvrti deo od pet minuta "Pristup 14. Stolica koja se vrti", na kome je u režiji asistirala Mari Buržoa, obogaćen je klasičnom muzikom Franca Šuberta.

Da bi se oduprlo snazi centrifugalne sile, telo nema alternativu osim da pokuša da povrati ravnotežu tako što se naginje. Poigravajući se sa tim paradoksom, ovaj komad je postao podjednako fascinantan koliko i suštinski. Ovde igra samo Mari Buržoa, dakle solo fragment.

Peta i finalna instalacija "Pristup 18. Stepenice, Dodir" od devet minuta na scenu vraća Olivija Matjea, ovog puta solo, na muziku grupe "Daft Punk" (numera "Touch"), što je autoru bila velika inspiracija.

U pitanju je mala igračka deonica koju Olivije Matje izvodi uz sablasni glas Pola Vilijamsa, balansirajući na granici stvarnog i veštačkog.

Produkciju projekta potpisuje trupa umetnika "Yoann Bourgeois Art Company" uz podršku Ministarstva kulture i komunikacija Francuske.

"Ovi izvođači se kreću poput igrača, a nose junaštvo akrobata", piše čuveni list "The Guardian".
U svetu visoke mode Buržoaa prepoznaju kao saradnika brenda Luj Viton, a pozorišna publika ga pamti kao igrača i direktora Koreografskog centra u Grenoblu.

Joan Buržoa desetine hiljada posetilaca muzeja Luvr u Parizu oduševio je čuvenom instalacijom sa ogromnim stepenicamama koje se vrte i sa kojih igrači padaju i dižu se kao dečije igračke.
Takođe, Buržoa je sarađivao sa svetskim muzičkim zvezdama na njihovim video muzičkim spotovima, kao što su Hari Stajls, Selena Gomez, poslednji pobednik Festivala u San Remu, Marko Mengoni.

Nakon što je nastupao sa mnogim značajnim koreografima, Buržoa je 2010. godine osnovao sopstvenu trupu koja nosi njegovo ime. 

Od 2016. do 2022. godine bio je direktor Nacionalnog koreografskog centra u Grenoblu, i time postao prvi cirkuski umetnik na čelu jednog francuskog koreografskog centra. 

Posvećen umetnosti koja je radikalno fizička i inovativna, Buržoa uvek nadgleda svoje performanse, stvara saradnje i radionice u svim delovima sveta.