Pritisak stručne javnosti urodio plodom: Egipat odustao od "renoviranja" Mikerinove piramide

Komitet za obnovu piramide faraona Mikerina u Gizi saopštio je odustaje od daljih radova, piše CBS.

"Komitet za obnovu Mikerinove piramide se jednoglasno protivi ponovnom postavljanju granitne oplate, koja je razbacana oko osnova piramide već hiljadama godina", stoji u izveštaju komiteta.

Oni su istakli "značaj zadržavanja postojećeg stanja piramide, bez menjanja, imajući u vidu njenu univerzalnu i arheološku vrednost".

"Nema načina da se to uradi. Kamenje nema nikakav oblik. Kako da vratite kamenje bez ikakvog oblika? Nema načina. Ne možete znati gde koji treba da se nađe. To je nemoguć projekat", rekao je dr Zahi Havas, nekadašnji ministar antikviteta, a sada šef komiteta.

On je rekao da bi ponovno postavljanje oplate na najmanju piramidu Gize uključivalo upotrebu modernih materijala kao što je cement, što komitet ne može da dozvoli.

''Pravila svih međunarodnih organizacija, poput Uneska i drugih, nalažu da se lokalitet čuva onakav kakav jeste. Ovo je jedno od sedam svetskih čuda. O projektu je razgovaralo šest vrhunskih egiptologa, inženjera i arhitekata'', rekao je Havas.

Prošlog meseca egipatsko-japanski arheološki tim angažovan je da osmisli projekat rekonstrukcije spoljnih prizemnih granitnih delova piramide.

Prema planu, predviđeno je da se iskopaju i ispitaju desetine velikih granitnih blokova oko osnove piramide, sa ciljem da se na kraju ponovo instaliraju oko spoljašnjosti piramide kako bi se vratila u stanje kako se veruje da je izgledala kada je izgrađena pre više od 4.000 godina.

Piramida faraona Mikerina sada ima između tri i osam redova granitnih blokova oko svoje osnove, ali je prvobitno imala 16 redova blokova koji su se uzdizali na sve četiri strane piramide. 

Mostafa Vaziri, načelnik egipatskog Vrhovnog veća za antikvitete s velikim entuzijazmom je najavljivao poduhvat kao "projekat veka".

"Biće to poklon Egipta svetu u 21. veku", rekao je Vaziri.

Međutim, najava je izazvala pravu pobunu među stručnjacima za konzervaciju. Problem očuvanja istorijskih spomenika u Egiptu, koji preko turizma donose oko deset posto bruto domaćeg proizvoda, ali je često tema žustrih debata.

Nedavno uništavanje cele oblasti u istorijskoj oblasti Kaira dovelo je do snažnih reakcija u društvu, a najveće debate izazvala je džamija Abu al-Abas al-Mursi u Aleksandriji, druga najveća u zemlji.

Lokalne vlasti najavile su istragu, nakon što je izvođač radova odlučio da živopisno svodove džamije prefarba u belo.