Galerija Ufici pretvorila Mikelanđelovo remek-delo u "nezamenljivi token", pa ga prodala za 140.000 evra

Galerija "Ufici" u Firenci pretvara neka od najvrednijih dela u takozvane "nezamenljive tokene" (NFT) i prodaje ih u posebnom, digitalnom izdanju, a sve kako bi oporavila budžet od teške godine koja je za nama.  

Prvo delo koje je dobilo novi digitalni život je Mikelanđelova slika "Doni Tondo", odnosno "Sveta porodica", i u tom obliku prodata je po ceni od 140.000 evra. 

"Svetu porodicu" je, prema pisanju italijanskog lista Korijere dela Sera, kao rođendanski poklon mužu kolekcionaru kupila žena iz Rima. 

Čuvena galerija iz Firence, naime, deli profit sa kompanijom "Cinello" koja je patentirala novi način kreiranja digitalnih faksimila poznatih umetničkih dela po imenu DAW. Reč je o digitalnim verzijama dela u originalnim dimenzijama, koje su jedinstvene i zaštićene od krađe.

Svako delo u digitalnom obliku dobija jedinstveni NFT, koji je kao neka vrsta kompjuterskih datoteka sa dokazom o vlasništvu i autentičnosti, ali i sertifikat sa potpisom direktora Muzeja Eika Šmita, koje predstavlja dokaz galerijama, privatnim kolekcionarima i javnosti da je reč o autentičnoj digitalnoj verziji umetničkog dela. 

EPA/CLAUDIO GIOVANNINI

To je samo jedno od niza dela koje će "Ufici" pretvoriti u NFT i prodavati zainteresovanim kupcima, nakon što je u godini korone zabeležio pad broja posetilaca sa 4,4 miliona na 1,2 miliona. 

"Prodaja NFT doprineće finansijama muzeja. To nije promena pravca u sticanju profita, to je dodatni profit. Ali, stvaranje takvog tržišta teče vrlo sporo", rekao je Šmit za Korijere dela Sera.

U planu je da u budućnosti svoje "originalne digitalne verzije" dobiju Botičelijevo "Rođenje Venere", Rafaelova "Madona del Granduka", Karavađov "Bahus" i Ticijanova "Urbinska Venera".

Prema podacima portala NonFungible.com, koji prati NFT tržište, kolekcionari i trgovci umetničkim delima potrošili su više od 200 miliona dolara na digitalizovane umetnine, mimove i Gifove i to samo tokom meseca marta, u poređenju sa 250 miliona dolara koliko je potrošeno tokom cele 2020.  

NFT "drma" svet umetnosti 

To je bilo pre nego što je digitalni umetnik Majk Vinklmen, poznat kao Bipl (Beeple) prodao NFT svog dela za rekordnih 69 miliona dolara, što je treća najviša cena ikad postignuta za delo živog umetnika, nakon Džefa Kunsa i Dejvida Hoknija. 

 

 

NFT je poput kriptovaluta kao što je bitkoin, a postoje na "blokčejnu", digitalnoj bazi podataka. Za razliku od kriptovaluta koje su "zamenljive" (jedan bitkoin vredi isto kao i svaki drugi bitkoin), svaki NFT ima jedinstvenu procenjenu vrednost koju postavlja onaj ko najviše ponudi.  

Kompletan sistem deluje apsurdno, budući da neko treba da po ogromnoj ceni plati radove koji se mogu videti i deliti putem interneta poptuno besplatno. Ipak, NFT kolekcionarima pruža ključni sastojak koji bilo koji predmet čini vrednim skupljanja - oskudicu.

Kada neki kolekcionari saznaju da postoji originalna verzija nečega što im je interesantno za skupljanje, oni žele da dobiju baš to "autentično" delo. To je lakše razumeti na primeru sličica za albume, salveta i ploča, koji postoje u fizičkom svetu, ali i digitalna umetnost, kao i bilo koji digitalni dokument, imaju svoju vrednost, a NFT omogućava umetnicima da tu vrednost i unovče.