Od inspiracije do mržnje: Kako su rivalstva među čuvenim slikarima obogatila istoriju umetnosti
Komentari20/12/2023
-19:44
Rivalstvo je, barem prema svedočanstvima iz istorije umetnosti, vrlo inspirativna stvar. Pojedini majstori slikarstva crpili su mnogo nadahnuća iz sukoba sa svojim kolegama, čak i kada ih je suparnički odnos iscrpljivao na svim ostalim poljima.
Mnogi ugledni umetnici iz različitih perioda istorije imali su stalan motiv za napredovanje, tako što su videli konkurenciju u nekim vrlo bliskim savremenicima i kolegama.
ArtNet predstavlja nekoliko takvih rivalstava:
Van Gog i Pol Gogen
Nakon što su se Vinsent Van Gog i Pol Gogen upoznali u Parizu 1887, zbližili su se toliko da su počeli redovno da razmenjuju slike i pisma. Van Gog je svom prijatelju poslao dve od nekoliko svojih studija suncokreta, a čak su zajedno osnovali umetničku komunu u "Žutoj kući" u Arlu 1888.
U početku je njihov odnos bio vrlo skladan i slikali su jedan drugog, uživali u debatama o različitim pristupima umetnosti u jeku buđenja impresionizma. Međutim, njihove rasprave postajale su sve ostrašćenije ili, kako je to Van Gog jednom opisao, "preterano naelektrisane".
Tokom (najmanje) jedne takve prepirke došlo je i do fizičkog okršaja, a Van Gog je svom drugaru čak pretio nožem. Pošto je Gogen nedugo potom otišao, slikar je na kraju sam sebi odsekao uvo.
Nikada se kasnije nisu sreli uživo, ali su nastavili da se dopisuju do Van Gogove smrti u aprilu 1890. Ipak, kratkotrajno, ali intenzivno prijateljstvo ostavilo je trajan trag na njihovom stvaralaštvu, a Pol je nekoliko puta odao počast Vinsentu dodavši suncokrete svojim slikama.
Leonardo da Vinči i Mikelanđelo
Na prvi pogled deluje da su Leonardo i Mikelanđelo, verovatno najveći umetnici renesanse, bili zakleti neprijatelji, ali su ipak umetnički uticali jedan na drugog.
Njihovoj međusobnoj mržnji svedočili su mnogi savremenici, a dokumentovao ju je i njihov biograf Vazari.
U jednom anonimnom rukopisu iz tog vremena, opisana je žučna rasprava u kojoj je Mikelanđelo želeo da ponizi Leonarda, inače 23 godine starijeg, pominjući njegov neuspeh da isporuči klijentu bronzanu skulpturu konja 1482.
"Nisi mogao da ga izliješ i bio si primoran da odustaneš u stidu", navodno mu je rekao Mikelanđelo, ali u tekstu se ne navodi kako mu je Da Vinči odgovorio.
I jedan i drugi imali su klijente sa samog vrha društvene lestvice i radili na značajnim projektima u Firenci i Rimu i mada su se njihovi pristupi značajno razlikovali, istoričari umetnosti primećuju i da su jedan na drugog uticali.
Primera radi, veruje se da je položaj bebe Hrista na slici "Madona sa vretenom" (1501) uticala na pozu na Mikelanđelovom mermernom reljefu, poznatom kao "Tondo Taddei" (1505). To verovatno nijedan od njih nikada ne bi priznao.
Frensis Bejkon i Lusjen Frojd
Dvojica slikara čije su ekspresivne i psihološki kompleksne slike definisale britansku umetnost 20. veka, upoznali su se u Londonu četrdesetih godina.
Frojd i Bejkon ubrzo su započeli intenzivno, ali vrlo komplikovano prijateljstvo, sastajući se gotovo svakodnevno i često slikajući jedan drugog.
Zašto su prestali da se druže, nikada nije u potpunosti razjašnjeno, ali su od jednog trenutka jedan drugog često javno kritikovali, ne birajući reči.
Frojd je, tako, jednom nazvao Bejkonove slike "odvratnim", a ovaj zauzvrat neke Frojdove radove koje je otkupio Čarls Sači kao "najgore koje je ikad video".
Bari Džul, Bejkonov prijatelj, kasnije je tvrdio da je do neprijateljstva došlo kada je Frojd u čijem je vlasništvu bila Bejkonova slika "Dve figure" (1953) odbio da je pozajmi za potrebe retrospektivne izložbe u galeriji Tejt 1985. Šta god da je bio uzrok svađe, nikada se nisu pomirili.
Vilem de Kuning i Džejson Polok
Dva giganta apstraktnog ekspresionizma - Vilem de Kuning i Džekson Polok, upoznali su se na grupnoj izložbi u MekMilen galeriji u Njujorku 1942. Do pedesetih godina Polokova jedinstvena tehnika kapanja privukla je ogromnu pažnju javnosti i De Kuning je otvoreno priznavao da oseća ljubomoru.
"Razbio je našu ideju o slici dođavola. Onda su mogle da nastanu nove slike", rekao je jednom o svom kolegi, s divljenjem.
I Polok je o De Kuningu imao visoko mišljenje, a naveo ga je kao omiljenog slikara u svom glamuroznom profilu objavljenom u magazinu "Life" 1949.
Međutim, nisu krili rivalstvo, a kada je Polok preminuo 1956, De Kuning je navodno već na njegovoj sahrani izjavio: "Gotovo je. Ja sam broj jedan".
Usledio je i skandal naredne godine, kada je Polokova ljubavnica Rut Kligman ušla u vezu sa De Kuningom.
Anri Matis i Pablo Pikaso
Matis i Pikaso prvi put su se sreli 1906. i od tada decenijama bili najbolji prijatelji. Pikasova partnerka Fransoaz Žilo jednom je rekla da Pikasu "niko nije značio tako mnogo kao Matis".
Ipak, to nije značilo da nisu bili i veliki rivali.
Matis je bio veliki kritičar kubizma, čiji je rodonačelnik Pikaso, a opet, smatra se da je njegova slika "Dame iz Avinjona" (1907), koja se smatra kamenom temeljcem tog pravca, direktno inspirisana Matisovom "Radost življenja", koja je naslikana godinu dana ranije.
Čak su i njihova druženja bila uvek neka vrsta igre prevladavanja, prisećala se Žilo.
"Kada bi se videli, aktivnu stranu zauzimao je Pablo, a pasivnu Matis. Pablo je uvek želeo da šarmira Matisa, poput plesača, a na kraju bi Matis osvajao Pabla", napisala je Pikasova dugogodišnja ljubav.
Eduar Mane i Edgar Dega
Iz rivalstva Manea i Degaa nastao je veliki broj remek-dela koja su inspirisala nove generacije modernista. Mane je bio bliskiji mejnstrimu i često izlagao u zvaničnim salonima, dok je Dega s teškoćom postizao komercijalni uspeh i češće izlagao sa nezavisnim impresionistima, koji su skandalizovali tradicionalne kritičare.
Priča se da su prvi put naleteli jedan na drugog u Luvru. Dega, koji je tada imao 30 godina, urezivao je skicu Velaskezove slike "Infanta Margarita Tereza" na bakarnoj ploči, što je Manea (32) navelo da prokomentariše: "Kako hrabro od Vas što urezujete direktno, bez bilo kakve pripreme. Ja to nikad ne bih uradio!"
To je verovatno upućeno i primljeno kao kompliment, a postoje dokazi da su se kasnije više puta susretali i dobro slagali, a takođe su nekoliko puta slikali jedan drugog.
Međutim, iz nepoznatih razloga Mane je isekao Degaovu sliku njega i njegove žene i demonstrativno je vratio umetniku, a ovaj vratio Maneu njegovo delo koje mu je ranije poklonio.
Komentari (0)