Vilončelista Miša Majski: Nadam se da ću živeti dugo i umreti mlad

Violončelista Miša Majski večeras sa svojim Majski triom otvara "Čelo fest" u Kolarčevoj zadužbini (20:00). Muzičar kaže da je lepo što je deo "Čelo festa", kao jednog u narastajućem broju svetskih festivala i kongresa posvećenih violončelu, koje je u muzici postalo istaknutije, između ostalog, i zbog uticaja njegovih velikih učitelja Mstislava Rostropoviča (1927-2007) i Gregora Pjatigorskog (1903-1976).

Prema njegovim rečima, Rostropovič je bio nesumnjivo najveći violončelista svih vremena, ali je uvek govorio da je od njegovog sviranja bitnije učenje, koje nastavljaju njegovi učenici. Posebno je bio važan njegov uticaj i nadahnuće na mnoge savremene kompozitore da pišu za violončelo.

"Jednom sam ga pitao da li je zaista veruje da je sva muzika koju svira toliko dobra i vredna njegovog vremena. Odgovorio je: 'Naravno da ne, ali znam da ako nastavim sa sviranjem i pisanjem da će devet od deset otiči u smeće, ali ostaće bar jedno remek-delo'. I bio je u pravu", naveo je Majski.

Primetivši da "danas ima toliko fantastičnih mladih violončelista sa neverovatnim nivoom sviranja", Majski je dodao da je tako i u drugim oblastima, posebno sportu.

"Kad je Sergej Prokofjev pisao sa Rostropovičem to je smatrano skoro nesvirljivim, i da nijedan violončelista to neće biti u stanju da izvede, a danas to svaki 14-godišnji učenik svira. Neverovatno!", istakao je Majski.

Priznavši da je tajna dobrog sviranja u osnovi tehnika, Majski je dodao da "samo sviranje nije toliko važno" i da je najvažnije svakodnevno se podsećati da "violončelo ili bilo koji drugi instrument radi samo ono za što je predviđeno, kao sredstvo koje nam pomaže da postignemo krajnji cilj - a to je muzika, ne obratno". 

"Nikad ne treba koristiti muziku da pokažeš koliko dobro sviraš svoj instrument. Niko to ne radi namerno, ali podsvesno se dešava. Nivo sviranja je toliko neverovatno visok, i opasno je kad mladi misle da je za uspeh potrebno još više vežbe, da se svira sve glasnije, brže, čistije, bolje", primetio je muzičar.

Prema njegovim rečima, "opasno je i pogrešno kad se promene prioriteti i iznenada muzika postaje sekundarna".

Majski je dodao da je izražajnost muzike važnija od tehnike, ali i da je vežba važna uz delikatno postizanje ravnoteže.

"Koliko je potrebno vežbe zavisi od toga šta se pod tim podrazumeva? Naravno da je potrebna vežba sa instrumentom, ali verujem da treba i još više vežbati bez instrumenta, da nastaviš sa razvijanjem svog uma i muzičkih ukusa. To te vodi dalje", naglasio je violončelista.

Majski je rođen u Letoniji, školovao se u Rusiji, a kasnije se odselio u Izrael, a u karijeri je sarađivao sa dirigentima kao što su Leonard Bernštajn, Karlo Marija Đulini, Lorin Mazel, Zubin Mehta i Rikardo Muti, a od umetnika sa Martom Argerič, Raduom Lupuom, Jevgenijem Kisinom, Maksimom Vengerovom i drugima.

Kao ekskluzivni umetnik diskografske kuće Dojče gramofon, Majski je tokom više od 30 godina objavio je preko 35 albuma sa orkestrima kao što su Bečka, Berlinska i Izraelska filharmonija, Londonski simfonijski orkestar, Pariski orkestar, Kamerni orkestar Orfeus, Evropski kamerni orkestar i drugi.

Upitan kakve još ima ambicije kao uspešan, ostvaren i svetski priznat muzičar, Majski je rekao da uvek ima mnogo novih izazova i da je lista preduga.

"Moj glavni cilj ili ambicija jeste da ću, nadam se, živeti dugo, ali da ću umreti mlad. Mlad u duhu. Bio sam sreo Pabla Kazalsa dva meseca pred njegovu smrt, kad je bio 97 godina mlad. Bio je zapanjujuće mlad u duhu i energiiji. Nadam se da ću ostati mlad. A i najbolji savet mladima je - ostanite mladi", našalio se Majski.

Pored njega Majskog u triju nastupaju violinista Saša Majski i pijanistkinja i Lili Majski, a na programu njihovog nastupa na "Čelo festu" su dela Šumana. Bramsa, Rahmanjinova i Šostakoviča.