"Teške stvari pretočene u svetlost": Vesna Kapor predstavila novu knjigu "Maša i medvedi"
Komentari16/10/2023
-12:25
Nagrađivana srpska spisateljica Vesna Kapor objavila je novi roman "Maša i medvedi" u izdanju kuće "Vukotić Media".
Junaci ovog romana su neobjavljena knjiga, junakinja iz te knjige i spisateljica iste. Ta narativna ravan zapravo je samo scena preko koje se oslikava naš svet kao košnica i kao apokalipsa. To je priča o tome kako se ukidaju moralnost i saosećanje, a slavi egomanija i konzumerizam; o tome kako uprkos ideji da – svako može sve – zapravo postoje nevidljive poluge moći i čovek za čas, bez obzira šta i koliko vredi – postaje nevidljiv.
Glavna junakinja Rista Srdić je konzervativni pobunjenik u svetu globalnih previranja, ali i u svetu tradicije. U romanu se prepliće više likova, odvijaju se polemički razgovori među njima, pretresaju se nove i stare ideologije, smenjuju vremenske perspektive i prepliću motivi iz istorije i sadašnjosti.
Sve u Ristinom svetu megalopolisa vrvi od događaja, sve je kao na traci, u haosu i višeglasju, ipak, Rista čezne za drugačijim životom i svetom u prirodi, za časovima tišine i melanholije. Humor i ironija, komične zabune, bezbroj peripetija, takođe, deo su pripovednog toka u kome neutralni pripovedač piše o Risti, a Rista strastveno o Maši.
Ovo je priča o igri moći i snazi i istrajnosti pojedinca. O vremenu i ljudima koji dokidaju, po ko zna koji put Boga, zauzimaju njegovo mesto, ali ipak – izvan njihovog domašaja stvari se odvijaju drugačije.
"Autorka poznatog romana 'Nebo, tako duboko', Vesna Kapor, u svojoj najnovijoj knjizi zahvata isto tako duboko, i nadasve hrabro kritički preispituje ključne teme tranzicione književne produkcije i naše savremenosti. Iako život njene dve junakinje, jedne realne Riste, druge izmaštane Maše, izgleda zbog autorkinog lirskim tonom i humorom osenčenog načina pripovedanja veoma zabavan, to se čini samo na prvi pogled, jer epoha koju one reprezentuju, duboko je prožeta kafkijanskom atmosferom i obeležena koruptnim književnim institucijama kao logističkim uslovima produkcije i recepcije književnosti s neizbežnim tranzicionim apsurdima, kako u ličnim životima njenih književnih junakinja, tako i u samoj književnoj produkciji", rekao je o novom romanu Vesne Kapor sociolog Marinko Lolić“.
Za Vesnu Kapor, pisanje je uzorna umetnička delatnost, ona i u svom delu Maša i medvedi na svakoj stranici svedoči, da ostaje istinski posvećenik lepote priče i pripovedanja.
"Moji junaci su uvek obični ljudi koji tvore istoriju, ne posežem za poznatim ličnostima, zanimljive i važne su mi muke naše 'običnosti', u različitim istorijskim periodima. Među takvima bezbroj je velikih i važnih priča. U ovom rukopisu konkretno jedna žena odlučuje da krči svoj put sama do kraja, do ostvarenja svog sna. Ona ne pripada nikakvom establišmentu, nikakvom pokretu, nema nikaklav povlašteni položaj; njena putovanja odvijaju se preko jutjuba i čitanja, preko slušanja muzike, nedeljom dok obavlja domaćičke poslove. Ipak, ako bi morala da se identifikuje s nekim to bi bila Nadežda Petrović o kojoj kao o uzoru Rista pripoveda", izjavila je za Euronews Srbija Vesna Kapor.
"Crtani film, zapravo, narodna ruska priča o Maši i medvedu kao čistoj i zavodljivoj formi prevazilaženja nedaća javljaju se Risti kao mogućnost i način opstanka, i ona gleda taj crtani preko koga obnavlja veru da je svet dobro mesto i da je svaka prepreka put ka sazrevanju. Verovati, i teške stvari pretakati u svetlost, činiti da, uprkos tome što su savremenom čoveku ljudi uvek ili 'presitini ili prekrupni u kadru', nadvlada ono Božje seme i dah u nama – suština je Ristine pobune u svetu apokalipse", dodala je Kapor.
"Osnovno pitanje koje bi trebalo da bude srž čovekovog morala i delovanja i koje se tiče svih nas, i o kome Rista neprestano misli, iskazano je motom romana, mišlju Nikolaja Berđajeva da je istinski duhovni aristokratizam povezan sa svešću o služenju, a ne sa svešću o svojoj privilegovanosti“, naglašava spisateljica.
Rekli su o romanu
"Roman u romanu"
"Dok kroz niz komičnih i autoironičnih situacija Rista Srdić nastoji da se izbori za svoj neobjavljeni rukopis, priča o pisanju postaje priča o (ne)mogućnostima obične žene bez moći – političke, finansijske, ideološke, da se ostvari u profesiji koju je odabrala. Ovu prilično sumornu temu Vesna Kapor promišlja izrazito vedrim tonovima, depatetizujući je na taj način i dajući joj novi smisao. Aktiviranjem mehanizma romana u romanu, ona uspeva da kroz lik Maše, koja izlazi iz romana koji piše glavna junakinja Rista, postigne sve ono što stvarni lik u stvarnom životu ne bi mogao da uradi. Preplitanjem stvarnosti i fikcije, života i crtanog filma, Vesna Kapor donosi jednu uzbudljivu naraciju kojom tangira sve važne tačke savremenog života – od radosti stvaranja, preko tuge zbog stradanja, ljutnje zbog igara moći i uticaja do zdravlja koje donosi pobuna makar ona bila samo deo večnog ludusa", izjavila je o romanu književna kritičarka Nataša Anđelković.
"Rista je Rista. Živa i luda"
"Novi roman Vesne Kapor Maša i medvedi ispleten je, kao svojevrsni venac priča, oko simpatično rasejane i zajedljivo prkosne novinarke i spisateljice Riste Srdić. Doživljavajući okolnosti u kojima živi kao literaturu, a sebe kao književnu junakinju, njoj u časovima kada poželi da svom identitetu pridoda i ulogu pisca preostaje samo da pribeleži ono što je već tu: 'Ovo je život. Prosto, da ti kažem, Rista je Rista. Živa i luda'. Međutim, taman kad čitalac pomisli da se obreo u romanu koji, kao i toliki drugi, tematizuje mučne procese koji se odvijaju između pisca i želje da se stvori književno delo, taj tek začeti horizont očekivanja razara metanarativno intoniranom opomenom glavnoj junakinji: 'Ovo nije o pisanju, nego o objavljivanju, šapuće joj na uvo, urazumi se'", ističe Nemanja Karović.
"Vesna Kapor s one strane ogledala"
Saša Knežević o novok knjizi Vesne Kapor kaže: "U romanu Maša i medvedi Vesna Kapor nam se javlja s one strane ogledala. Tamo se srela sa Ristom i medvedima, raznim, i otuda nam šalje poruku da Svi misle da mogu biti pisci i frizeri. Tamo negde duboko, s druge strane ogledalceta koje laže ko je najlepši na svetu, gde je kultura polje prezira, susreću se, a da se ne vide, junaci nepodloženih knjiga, neobjavljenih i neobjavljivih, nepročitanih ili pogrešno pročitanih rukopisa i mnogo puta medvedima ispričanih priča.
Kada na obodu prve trećine romana jedne noći, a mnogo je noći u ovom romanu, Bojan zavapi 'Rista, napiši neku veselu knjigu, jednom... recimo, o nekoj Maši', čitalac očekuje nagli preokret, ponada se da će iz guštare teksta iskočiti okata junakinja najlepšeg crtaća na svetu, ali umesto toga... E to već morate sami pročitati".
O autorki:
Vesna Kapor je objavila romane "Tri samoće" (SKZ, 2010, "Filip Višnjić", 2011) i "Nebo, tako duboko" (SKZ, 2021.), kao i zbirke priča "Po sećanju se hoda kao po mesečini" (Agora, 2014, "Filip Višnjić", 2016), "Venac za Oca" (SKZ, 2018, 2019), i kratku prozu "Kao što i vama želim" (Povelja, 2016). Dobitnica je nagrada "Laza Kostić", "Miloš Crnjanski", "Danko Popović", "Kondir Kosovke devojke", "Meša Selimović", "Đuro Damjanović" i "Zlatni beočug".
Radi u Studentskom kulturnom centru u Beogradu kao urednik književnog programa.
Njene priče zastupljene su u zbirkama "Putnik sa dalekog neba", "Zona Bibliona", "Sa Andrićeve česme", "Korak ispisan perom", "Vrt nade", "Najkraće srpske priče" i "Priče o Kosovu". Proza Vesne Kapor prevedena je na ruski, makedonski, rumunski i mađarski jezik.
Komentari (0)