Igre 
"Božansko preplitanje vremena i sudbina": Prevodilac dela Juna Fosea za Euronews Srbija otkriva lepote njegove misli
Komentari15/10/2023
-17:50
"Kad jednom pročitate Fosea, ne možete se više nikad oporaviti. Uvlači vas u svoj svet i ne možete da pronađete izlaz", rekao je o Junu Foseu, ovogodišnjem laureatu Nobelove nagrade za književnost Anders Olson predsednik Nobelovog komiteta.
Od čuvenog norveškog dramaturga i književnika se već godinama "ne oporavlja" ni iskusni prevodilac Radoš Kosović, koji je svojim radom srpskoj publici približio veliki deo Foseovog stvaralaštva.
Zahvaljujući Kosovićevim prevodima, domaći ljubitelji književnosti mogu da uživaju u delima novog nobelovca, kao što su "Ja sam vetar", "Pas i anđeo", "Jutro i veče", "Melanholija I i II" i dvema zbirkama "San i druge drame" i "Izabrane drame", a uskoro i u krunskom delu - "Septologiji".
Iako Fose nije jedini pisac kom je Kosović priželjkivao prestižno priznanje, za Euronews Srbija kaže da je, primivši lepu vest, osetio uzbuđenje, baš kao da je i on sam nagrađen.
"Ja se verovatno kao i cela Norveška, već nekoliko godina nadam tome. Već neko vreme govori se o velikim imenima kao potencijalnim dobitnicima nagrade, kao što su Salman Ruždi i Margaret Atvud, ali sam se iskreno nadao da će to biti Fose. On je u Norveškoj živi klasik i tamo slovi za najvećeg dramaturga još od Henrika Ibzena i nekako se znalo, da ako bi Nobel otišao u Norvešku, dobio bi ga on", kaže prevodilac.
Tanjug/AP/Ole Berg-Rusten /NTB Scanpix
Kosović je i sam laureat brojnih priznanja za prevodilački rad, od kog je svakako najznačajnije proglašenje za "prevodioca meseca" norveške neprofitne državne organizacije "Norwegian Literature Abroad" (NORLA), koja radi na promovisanju norveške literature u svetu.
Nije prevodio samo Fosea - tu su i dela u Srbiji daleko popularnijih pisaca, kao što je Karl Uve Knausgor ("U proleće", "U leto", "U jesen", "U zimu" i "Moja borba"), zatim Jua Nesbea ("Doktor Proktorova vremeplovna kada" i "Doktor Proktorov prdiprah"), pa i čuvenog Justejna Gordera ("Baš kako treba" i "Lutkar"). Ipak, kaže da se sada raduje što će zahvaljujući Nobelovoj nagradi i ovaj norveški pisac verovatno privući veći broj čitalaca.
Povezane vesti
"Nije zabadava postao nobelovac", naglašava naš sagovornik.
"Foseovo pisanje je poezija u svim žanrovima"
U Foseovu "zamku" pripovedanja, upao je još na studijama.
"Ako studirate skandinavistiku, ne možete da ne čujete za njega, tako da je to bio prvi susret, a onda kada sam otišao u Norvešku da studiram, ozbiljnije sam se sreo s njim i jedan je od pesnika o kojima sam pisao u svom master-radu. Konkretno sam se bavio njegovom zbirkom 'Pas i anđeo'. To je jedna divna zbirka koja mi je obeležila boravak u Norveškoj", objašnjava Kosović.
Privukao ga je jednostavan stil, čist, ali vrlo ritmičan jezik ovog pisca.
"Kaže se da Jun Fose piše poeziju u svim žanrovima, uključujući i dečju književnost i ima repetitivan, melodičan, ritmičan stil. Nekad mi se čini da on kad piše, on i komponuje i meni kad prevodim, sam jezik po sebi leksički i gramatički ne predstavlja veliki izazov, ali ta njegova ritmičnost i tok drugačije zvuči na drugom jeziku i ima drugačiju sintaksu i ne može da teče na isti način kao u originalu. Tako da i ja dok radim imam taj gotovo muzički aspekt u vidu", objašnjava naš sagovornik.
Fose se drži vrlo neobičnog načina da čitaoca zadrži "uvučenim" u svoja dela - služi se ponavljanjem rečenica, usporavanjem radnje i takozvanim zgrušavanjem vremena, tako da jednu misao protagoniste nekada možemo da pratimo na nekoliko desetina strana.
Povezane vesti
"On usporava vreme i približava nas trenutku i doživljaju scene. Vredi naglasiti da je, kada je počeo da piše drame, dobio i mogućnost da ubaci tišinu u svoje delo, što je praktično nemoguće kada je po sredi roman. Pomalo u šali je rekao da su u njegovim dramama pomalo u šali da su pauze i tišina važnije od replika", kaže Kosović.
Tanjug/AP/Pontus Lundahl/TT News Agency
Taj stil prati književno usmerenje većine njegovih dela koje se tretira kao "mistični realizam".
"To nisu nadrealne teme, u njima nema ničeg natprirodnog, ali je mistika vrlo važna. Za njega je to hrišćanski misticizam kao filozofsko-religijski oblik spiritualnosti. Suština mistike je pokušaj direktnog doživljaja božanskog koje se ne može dosegnuti mislima niti izreći. Mistika tvrdi da se istina gubi čim se izrekne ili napiše i on pokušava da iza reči, iza zvuka, iza svetla, iza zvuka, iza viđenja, dosegne konačnu stvarnost", objašnjava naš sagovornik.
Kroz tu težnju pisca, u njegovom stvaralaštvu često se susrećemo sa terminima kao što su - "svetlost tame", "glas tišine", "prisustvo odsustva" i slične paradokse tipične za jezik misticizma. Kosović naglašava da Fose ne piše o misticizmu, niti mu je taj aspekt cilj, nego da samo piše iz takvog doživljaja sveta. To može da se vidi u svim delima prevedenim na srpski jezik, od kojih smo neka izdvojili u posebnom tekstu.
"Vi često ne znate da li su dva lika ustvari jedan, preklapa se vreme - prošlost i sadašnjost, koji se presecaju u nekim trenucima, pa onda susreti istih ljudi u prošlosti i sadašnjosti. Pritom, sve to u njegovom izrazu deluje potpuno prirodno, što je opet paradoksalno", objašnjava prevodilac.
"Sa jedne strane, u njegovim delima se ne dešava ništa, a sa druge dešava se mnogo. S jedne strane sve je tako jednostavno, gotovo banalno, a s druge tinja to božansko preplitanje vremena, sudbina, ljudi", dodaje on.
Foseov "put u Damask"
Jun Fose jedno je od vodećih imena moderne drame koje su predstavljene u više od devet stotina produkcija, a dela su mu prevedena na više od četrdeset jezika.
Britanski "Dejli Telegraf" Fosea je pre nekoliko godina uvrstio na listu 100 živih genija, a pored toga je od kralja Norveške dobio na doživotno uživanje kuću pored palate u Oslu, što se u toj zemlji smatra najvećom počašću za ljude iz sveta umetnosti.
Tanjug/AP/Jessica Gow/TT News Agency
Rođen u Havesundu u Norveškoj 1959, prvi roman "Crveno, crno" objavio je 1983. iako se njegovim književnim debijem smatra kratka priča "Han" koju je objavio u studentskim novinama 1981. Pažnju javnosti stekao je romanom "Naustet" 1989. posle kog je zakoračio u svet pozorišne drame. Taj momenat bio je preloman u Foseovom stvaralaštvu.
"On potiče iz malog mesta, u kom se religioznost podrazumevala. Kao mladić, on se protiv toga buni i na fakultetu postaje levičar, ateista i vrlo žestoko protiv bilo kakve duhovnosti, ali onda zatim kroz pisanje i tekst otkriva mistiku. Preko svojih drama kasnije će najviše razvijati taj osećaj, ali i u romanima i poeziji i to je početak njegovog 'puta za Damask'", objašnjava Kosović.
Međutim, paralelno se suočavao sa sve većim problemom zavisnosti od alkohola. Oklevao je da potraži pomoć, strahujući da će to uticati na njegovu sposobnost da stvara, ali se ispostavilo da je bezrazložno strepeo. Pisac 2012. u svojim mnogim intervjuima navodi kao ključnu godinu, kada se otreznio, posvetio katoličanstvu i započeo jedan sasvim novi način stvaranja.
"Katoličanstvo daje konkretan pravac i aktivno posvećivanje određenom putu i pronalaženje smisla u otelotvorenju ideja", kaže Kosović.
Na predstojećem Sajmu knjiga trebalo bi da se nađe barem jedan od tri toma "Septologije" u izdanju "Trećeg trga". Naš sagovornik preveo je i drugi, a radi i na trećem delu.
"Knjiga je fantastična, pod uslovom da vam Fose leži", nagoveštava prevodilac.
Kako se čita Fose?
Pitali smo ga kojim redosledom bi neko, ko se tek upoznaje sa Foseom, mogao da počne sa čitanjem njegovih dela.
"Kada je reč o prozi, možda je najbolje da krene od kratkog romana 'Jutro i veče' koji ima jedva više od sto strana, a vrlo je karakterističan za Foseovo pisanje. Ipak, 'Melanholija I i II' je jedan od najkarakterističnijih njegovih romana u centru njegovog procesa koji vodi od devedesetih do 'Septologije', a koja ga je i dovela do Nobelove nagrade i u središtu je njegovog razvitka", kaže Kosović.
Promo/Delfi
Kada je reč o dramama, predlaže da se čitaoci upoznaju od najstarijih ka najnovijim ili obrnuto, u zavisnosti od toga kakav stil im više leži.
"Rane su mnogo realnije, bave se društvenim pitanjima, porodicom i mnogo su bliže su zemlji, a kasnije su mnogo poetičnije i više filozofske i nadrealne u izvesnom smislu. Kojim redosledom ići zavisi od sklonosti samog čitaoca", objašnjava on.
U čemu je tajna popularnosti norveške književnosti?
Fose je samo jedan od brojnih imena skandinavske književnosti koja već nekoliko godina zaokupljaju pažnju svetske javnosti. U osnovi takve popularnosti, Kosović vidi pre svega - dobru književnost.
Prinstscreen YouTube/ RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal
"Norvežani mnogo ulažu u književnost i čuvaju je, a to se povezuje i sa agilnošću tamošnjih kulturnih institucija, koje podržavaju i književnike i prevode. To je takođe deo same politike Norveške, koja je dugo bila na obodu Evrope, koja je nakon otkrića nafte uključuje u šire političke, pa i kulturne okvire. Pored toga, norveška književnost ima lepu jednostavnost, prirodnost i vrlo je konkretna. Govori o stvarnim problemima i pitanjima na jedan fokusiran način. Postoji duga tradicija koja potiče od Ibzena, koji uvek ima konkretnu nameru i ideju i svoje društvo oprezno posmatra. Moguće je da u Norveškoj postoji jedan fokus koji prati jednostavnost, prirodnost, često ironičan crni humor", smatra prevodilac, zaključujući da je popularnost verovatno rezultat zbira svih tih faktora.
Budući da Norvežani neumorno pišu, zanimalo nas je, na kojim prevodima Kosović trenutno radi.
"Reč je o sjajnoj knjizi Roja Jakobsena koja će se verovatno zvati 'Nevidljivi'. To je knjiga o životu na jednom malom ostrvu na zapadu Norveške. Prati život jedne porodice. Možda zvuči mračno i teskobno, ali je zapravo vrlo lepa i puna ljubavi prema ljudima i krajoliku", zaključuje sagovornik Euronews Srbija.
Komentari (0)