Magija pripovedanja Juna Fosea: Najznačajnija dela novog Nobelovca koja su prevedena na srpski jezik

Ovogodišnji laureat Nobelove nagrade Jun Fose, kao jedan od najznačajnijih norveških pisaca današnjice, često je prevođen u Srbiji. 

U trenutku kada mu je saopšteno da je dobio najviše priznanje iz sveta književnosti, plovio je fjordom u okolini Bergena, upravo tamo gde je dobio inspiraciju za mnoga svoja dela. 

Fose je rekao da je "preplavljen emocijama i pomalo preplašen".

"Ovo vidim kao nagradu za književnost koja prije svega želi da je književnost, bez drugih primisli", naveo je u saopštenju.

Fose u svojim dramskim delima spaja ukorenjenost jezika u svoju norvešku pozadinu sa umetničkim tehnikama modernizma. Nobelov komitet ocenio je da Foseova radikalna svedenost jezika i dramske radnje ispoljavaju čovekovu napetost i ravnodušnost u njihovoj srži.

"Zbog sposodnost da evocira čovekov gubitak orijentacije, što paradoksalno omogućava pristup dubljim iskustvima, bliskim božanskim, Fosea smatraju inovatorom ne samo u savremenom pozorištu", navodi se u njihovom obrazloženju.

Tanjug/AP/Jessica Gow/TT News Agency

Od njegovih 12 romana, 26 drama, dve zbirke pripovedaka, sedam zbirki proze i dve knjige eseja, najvažniji su prevedeni na srpski jezik, s izuzetkom njegovog "magnum opusa" u oblasti proze, ciklusa romana "Septologija".

Predstavljamo vam nekoliko njegovih najznačajnijih dela prevedenih na srpski jezik:

"To je Ales"

Prvi roman Juna Fosea koji je preveden na srpski jezik je "To je Ales". 

U ovom romanu Fose nas upoznaje sa čovekom koji je nestao u jednom norveškom fjordu. Iza njega je ostao samo čamac kao materijalni znak nekadašnjeg prisustva i priča o njemu koju u formi intenzivne ispovesti kazuje žena s kojom je živeo. 

U ovom romanu ogleda se piščevo majstorsko pripovedanje o uspomenama koje se neprestano vraćaju, o misterioznosti nestanka i o živom duhu nesmirene priče ispunjene dramskom tenzijom i stilskom i jezičkom perfekcijom.

"To je Ales" je na srpskom jeziku objavila izdavačka kuća "Geopoetika" u prevodu Mirne Stevanović.

"Melanholija I i II"

U delima "Melanholija I i II" koje se već godinama objavljuju jednotomno, prepliće se nekoliko vremenskih epoha koje povezuje priča o čuvenom norveškom umetniku iz 19. veka Lašu Hertevigu. 

U "Melanholiji I", Fose maestralno uranja u Hertervigov um u vreme njegovih studentskih dana, kada je pretrpeo težak nervni slom. Kao student na Dizeldorfskoj akademiji, Hertervig je bio paralisan paranojom i mahnito zaljubljen u Helene Vinkelman, petnaestogodišnju ćerku svoje stanodavke.

Promo/Delfi

Zbog opsesije maloletnicom, pune lirskog sladostrašća i neobuzdanih seksualnih halucinacija, Hertervig završava na ulici. Izložen porugama, očajnički pokušava da ponovo uđe u stan Vinkelmanovih. 

Međutim, poslednji deo prvog toma neočekivano nas vodi u početak 20. veka i u um pisca Cidmea, koji inspirisan Hertervigovom slikom "Sa Borgeje", poput samog Fosea želi da napiše roman o slikaru. "Melanholija II" smeštena je u 1902. godinu i ispričana iz perspektive njegove izmišljene sestre Uline.

Kombinujući istorijske činjenice sa fikcijom, autor nas uvlači duboko u svet umetnikove tanane duše, čija ranjivost izaziva njegov tragičan kraj, ali koja poseduje i neverovatan dar da uvidi božanstvenu lepotu sveta tamo gde je drugi ne bi ni opazili. 

"Melanholiju I i II" objavila je na srpskom jeziku izdavačka kuća "Blum", u prevodu Radoša Kosovića.

"Izabrane drame"

U ovoj zbirci Foseovih drama u izdanju "IPC Media" nalaze se dela: "I nikada se nećemo rastati", "Ime", "Neko će doći", "Dete", "Sin", "Noć peva svoje pesme" i "Letnji dan" u prevodu Radoša Kosovića.

Promo/Delfi

Dramaturgija Juna Fosea često se naziva nedramatičnom. Zagovornici takvog mišljenja nisu uspeli da uvide da on stvara neizvesnost drugačije nego Ibzen, Strindberg i O’Nil, niti da se on ne uklapa u realistični mejnstrim evropske drame poslednjih decenija, čiji su glavni predstavnici Sara Kejn, Mark Rejvenhil i Marijus fon Majenburg. Jun Fose je odabrao svoj put rano, krećući se sve dublje u egzistencijalno, delimično religiozno obojeni dramaturški postupak, jedinstven u savremenom teatru.

"Neko će doći" prva je drama u njegovoj biografiji, napisana 1992. godine.

"Ja sam vetar"

Drama "Ja sam vetar" prati dvojicu muškaraca - Jednog i Drugog - koji plove brodom dok Jedan ne odluči da se ubije utapanjem. 

Reč je o komadu koji je Fose napisao po porudžbini za Bergen međunarodni festival i koji je premijerno odigran u maju 2007. 

Promo/Delfi

Predstava je s uspehom postavljena i u drugim evropskim teatrima i igrana je u Londonu, Parizu, Beču, Lionu i Barseloni.

Verzija u režiji Pola Takača našla je svoj put i do pozorišta u Njujorku.

Dramu je na srpskom jeziku objavila izdavačka kuća "Treći trg" u prevodu Radoša Kosovića.

"San i druge drame"

San i druge drame odlikuje izraziti minimalizam, karakterističan za Fosea. Kroz pročišćen jezik kratkih, ritmičnih replika i pauza koje čine da dramski tekst postane poezija, Fose problematizuje muško-ženski odnos, ali i sam život, promatrajući ga sa specifične pozicije, kao neku vrstu sna ili vakuuma, u kojoj vreme i prostor počinju da se krive i gube značenje.

Promo/Vulkan

U drami "Toplo" likovi uskaču u prošlo i buduće vreme pokušavajući da shvate sadašnje.

"San" se dešava u jednom danu koji obuhvata živote mlade žene i mladog muškarca tokom koga oni postaju sredovečni, a zatim i stari par.

I "Ove oči" predstavlja sliku života u snolikom stanju. Likovi postoje u među-prostoru koji postaje njihova realnost.

"Jutro i veče"

Novelu "Jutro i veče" Fose je napisao 2000. Kao i mnoga njegova dela i ovo se bavi životom jednog ribara. 

Promo/knjizararoman

U prvom delu je njegovo rađanje koje je prikazano iz perspektive njegovog oca, a u drugom njegova smrt i retrospektiva važnih trenutaka i mesta iz njegovog života.

Delo je osvojilo prestižnu norvešku literarnu nagradu "Melsom".

Na srpskom je objavljena u izdanju "Trećeg trga", u prevodu Radoša Kosovića.