Iza svakog otetog dela ili fragmenta krije se deo istorije: Unesko pravi virtuelni muzej ukradenih artefakata
Komentari06/10/2023
-15:16
Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) najavila je prvi virtuelni muzej ukradenih kulturnih artefakata, čiji je cilj podizanje svesti javnosti o trgovini umetninama i jedinstvenom značaju kulturnog nasleđa.
"Iza svakog ukradenog dela ili fragmenta krije se deo istorije, identiteta i čovečanstva koji je otet od svojih čuvara, učinjen nedostupnim za istraživanje, a sada rizikuje da padne u zaborav", rekla je generalna direktorka Uneska Odri Azule, prenosi Gardijan.
U saradnji sa međunarodnom policijskom organizacijom Interpol, čija baza podataka o kulturnim predmetima ukradenim iz muzeja, zbirki i arheoloških lokaliteta širom sveta navodi više od 52.000 artefakata, virtuelni muzej vredan 2,5 miliona evra trebalo bi da bude otvoren 2025.
"Naš cilj je da ova dela ponovo stavimo u centar pažnje i da vratimo pravo društvima da pristupe svom nasleđu, iskuse ga i prepoznaju sebe u njemu", rekla je Azulej na sastanku nacionalnih predstavnika u Parizu.
Posetioci će moći da se kreću nizom virtuelnih prostora koji sadrže detaljne 3D slike artefakata, uz svaki materijal koji objašnjava njihov jedinstveni kulturni značaj, uključujući priče i svedočenja iz lokalnih zajednica.
Unesko ne očekuje da će moći da imenuje predmete koji će činiti početnu kolekciju sve do trenutka neposredno pre otvaranja muzeja.
Prema Koaliciji za antikvitete, nevladinoj organizaciji sa sedištem u SAD, najznačajniji opljačkani i ukradeni artefakti koji trenutno nestaju širom sveta uključuju natpis od alabastera iz trećeg veka preuzet iz Hrama Avam u Jemenu između 2009. i 2011. godine.
Na listi je i reljef od slonovače iz sedmog veka pre nove ere na kojem lav napada Nubijca, ukraden iz Bagdadskog muzeja 2003. godine, maska od zelenog kamena opljačkana sa lokaliteta Maja u Rio Azulu, Gvatemala, 1970-ih i figurina Varahe iz petog-šestog veka uzeta iz hramskog kompleksa u Radžastanu, Indija, 1988. godine.
"Ovo su objekti koji postoje fizički, ali ne znamo gde. Izložićemo ih virtuelno, u prostoru gde zaista možemo da ispričamo priču i kontekst koji stoji iza njih", rekao je za Gardijan Ernesto Oton, pomoćnik generalnog direktora za kulturu Uneska i dodao da je logično da krajnji cilj muzeja treba da bude njegov sopstveni nestanak.
"To je suprotno od običnog muzeja, čija zbirka nastavlja da se širi. Sa ovim, nadamo se da će se njegova kolekcija smanjiti, jer se predmeti vraćaju jedan po jedan", dodao je on.
Oton je rekao da je dizajn i izgradnja virtuelnog muzeja bio složen posao, ali da je najviše vremena oduzimalo kreiranje 3D slika artefakata, jer za većinu njih ne postoji fizički zapis osim male crno-bele fotografije.
Komentari (0)