Igre 
Kako su građene beogradske banke: Nova knjiga Marka Stojanovića otkriva tajne bankarske arhitekture
Komentari05/10/2023
-07:33
Zgrada Narodne banke Srbije – finansijski centar i primer savremene arhitekture - mesto je na kom je održana promocija knjige "Bankarska arhitektura" Marka Stojanovića i prateće izložbe, koje obrađuju temu oblikovanja zgrada koje su nastale u periodu između dva svetska rata s namerom da budu novčani zavodi.
Knjiga obrađuje vizuelni identitet odnosno arhitekturu međuratnih bankarskih zgrada, a njen autor za Euronews Srbija kaže da bi građevine s takvom namenom uskoro mogle da odu u zaborav.
Euronews Serbia
"Banke koje se sada grade uskoro možda neće ni postojati. Tačnije, deca koja su možda sada rođena, za desetak godina neće ni znati šta su to šalter-sale, šta su to zgrade banaka, jer sve prelazi polako na e-banking, online bankarstvo", ističe Stojanović, dodajući da je knjigom i pratećom izložbom želeo da očuva sećanje na nekadašnje banke.
Autor objašnjava kakav je utisak morala da ostavlja bankarska arhitektura.
"Ona je prvo morala po svojoj arhitekturi, po identitetu, da izgleda kao tvrđava, da izgleda neosvojivo, odnosno da novac ili bilo koje druge dragocenosti – ušteđevina samih ulagača, budu sigurni. Banka treba da uliva poverenje svojim štedišama da je njihova ušteđevina sigurna kod njih", kaže naš sagovornik.
Interesantno je da su banke sve do tridesetih godina dvadesetog veka na fasadi obično imale neki motiv grčkog boga Hermesa, odnosno rimskog Merkura, kao nezaobilazni simbol bankarstva.
Euronews Serbia
"Tada nisu postojale reklame na bilbordima, nisu postojale reklame na društvenim mrežama, televiziji i sve što je banka htela da poruči prolaznicima, odnosno klijentima, moralo je da se nalazi na fasadi. Iz tih razloga, ni jednu zgradu banke, izuzev možda jedne, nisu projektovali ruske arhitekte, jer sav kapital, sav uticaj je dolazio sa Zapada. Ako želite da predstavite da vam kapital i uticaj dolaze sa Zapada, nećete projektovati vašu upravnu zgradu u ruskom ampiru, nego ili u nekom evropskom akademizmu, secesiji i u art dekou, moderni...", objašnjava Stojanović.
Euronews Serbia
Povezane vesti
Jedina zgrada banke u Beogradu koju su projektovali Rusi je Palata Glavne pošte i Poštanske štedionice.
"Neko vreme, zgrada nije imala nikakvu fasadu. Imala je konstruktivni sistem – on je bio izveden, međuspratni [elementi], stubovi i ostalo… Onda je država sprovela interni konkurs u Ministarstvu građevine, gde je ruski arhitekta Vasilij Mihajlovič Androsov pobedio. Inače, opet jedna zanimljivost: taj čovek je bio poznat po projektovanju sakralnih objekata, crkava, tako da mu je ovo bio prvi veći profani objekat", kaže naš sagovornik.
Preporuka za vas
Komentari (0)