"Jagoš Marković će postojati zauvek": Održana komemoracija čuvenom reditelju u Velikoj sali Narodnog pozorišta
Komentari27/09/2023
-11:29
Komemoracija reditelju Jagošu Markoviću, koji je iznenada preminuo u petak u 58. godini održana je danas u Narodnom pozorištu u Beogradu. U teatru čiji je Marković bio stalni član okupili su se glumci, reditelji, rodbina, prijatelji i poštovaoci slavnog reditelja, među kojima je i princ Filip Karađorđević, Jug Radivojević, Radoslav Zelenović, Anica Dobra, Dušan Kovačević, Dragan Bjelogrlić i mnogi drugi.
Reditelj će biti sahranjen danas na Novom groblju u Beogradu. Opelo počinje u 14 časova, a sahrana pola sata kasnije u Aleji zaslužnih građana.
Na početku komemorativnog skupa nakon minuta ćutanja, direktor Narodnog pozorišta Svetislav Goncić obratio se prisutnima:
"Jagoš je došao iznenada i svojim talentom osvojio pozorište, a onda nas je tako iznenada i napustio. Kao u nekoj njegovoj predstavi. Za njega je pozorište bilo strast, do poslednjeg atoma snage, do poslednjeg daha. Jagoševa umetnička duša je sada deo svih nas. Ovde, u njegovom Narodnom pozorištu, Jagoš Marković će postojati zauvek", rekao je Goncić, prenosi 24sedam.
"Danas se prekida veza sa svevremenim, jer je naš veliki Jagoš spajao prošlost, sadašnjost i budućnost. Za Beogradsko dramsko pozorište je bio mentor, naš otac i majka. U njegovu čast, večeras ćemo odigrati predstavu "Divlje meso", rekao je je Jug Radivojević.
Glumac Nebojša Dugalić takođe se oprostio od velikog reditelja.
"Kada odu tako veliki kakav je on bio, uvek prvo osetim stid što smo ih podrazumevali. Za mene je svaki trenutak sa Jagošem bio neprocenjiv. Jagule, moj dobri, raduj se tamo u zagrljaju gospodnjem", rekao je glumac.
Podsećamo, Marković je rođen u Podgorici 1966. godine, a važio je za jednog od najistaknutijih pozorišnih reditelja naše zemlje, ali i čitavog regiona.
Prvu režiju imao je sa svega 12 godina, a na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu diplomirao je kad mu je bila samo 21.
Tokom karijere režirao je najznačajnije naslove svetske i domaće klasike, dela Euripida, Molijera, Jovana Sterije Popovića, Nušića, Ljubomira Simovića, opere Rosinija i Verdija.
Komentari (0)