Igre 
Ruskoj stranci osporen status manjinske: Da li su pronašli rupu u zakonu?
Komentari14/03/2022
-19:21
Republička izborna komisija upotrebila je u nedelju uveče prvi put novo zakonom propisano pravo da jednoj izbornoj listi ne prizna status liste nacionalne manjine. Reč je o Ruskoj stranci, za koju je RIK i u prethodnom izbornom ciklusu tvrdio da ne zastupa interese ruske nacionalne manjine, ali koja je svoj status te 2020. godine uspela da povrati pred Upravnim sudom.
Ruska stranka osnovana je 2013. godine i na parlamentarnim izborima učestvovala je u nekoliko ciklusa - svaki put uz status stranke nacionalne manjine. Iako nijednom nije dobila dovoljno glasova za ulazak u parlament, to predstavnike ove stranke nije sprečilo da i na izbore 3. aprila probaju da izađu uz status koji obezbeđuje "pozitivnu diskriminaciju".
Međutim, "problem" koji se već neko vreme provlači jeste da li ova stranka zaslužuje da ima takav položaj. Naime, kako se čini, među programskim načelima status ruske nacionalne manjine u Srbiji nije nikakvo prioritetno pitanje ove stranke, a njen lider Slobodan Nikolić se u javnosti više isticao kao proruski nastrojeni političar.
Naime, u svojim nastupima i intervjuima isticao je protivljenje vojnoj neutralnosti Srbije, te zalagao za pristupanje Organizaciji dogovora za kolektivnu bezbednost (ODKB). Takođe, Nikolić je i predsednik Društva srpsko-ruskog prijateljstva "Vladimir Putin" iz Šapca.
Sada, manje od mesec dana od održavanja izbora u Srbiji, Ruska stranka će status svoje liste možda ponovo braniti pred sudom. Kako je u nedelju objavio Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID), RIK je utvrdio da je svega 5 od 16 predloženih kandidata upisano u Poseban birački spisak za rusku nacionalnu manjinu, te da lista "Ruska stranka - Slobodan Nikolić" ne predstavlja interese i ciljeve ruske nacionalne manjine.
Nikolić je takođe i osnivač udruženja "Seoski prag" koje, a prema njegovim izjavama, posreduje u upoznavanju neoženjenih muškaraca iz seoskih područja u Srbiji sa neudatim ženama uglavnom iz Ukrajine i Rusije.
Prema podacima koji se mogu pronaći o ovoj stranci, osnovana je 2013. godine i prvi put je učestvovala na izborima naredne godine kada je osvojila 0,18 odsto glasova. Stranka zvanični sajt nema, a kako je ranije pisao Radio Slobodna Evropa, osnovna programska načela bila su predstavljena na zvaničnoj Fejsbuk stranici, na kojoj se navodilo da se Ruska stranka zalaže za Srbiju okrenutu Istoku, a protiv ulaska u NATO i Evropsku uniju.
Povezane vesti
Učešće pod znakom pitanja
Republička izborna komisija naložila je Ruskoj stranci da prikupi novih 5.485 potpisa, overenih do 13. marta u ponoć. Rok je bio kratak, pa potpisi nisu prikupljeni, a pitanje je da li će ova stranka sada uložiti prigovor.
Kako je za Euronews Srbija objasnila Emilija Orestijević iz Cesida, nakon uložene žalbe Upravnom sudu 2020. Ruskoj stranci omogućeno je da učestvuje. Međutim u ovom ciklusu se suočavamo sa novim pravilom koje je uvedeno u februaru kada su izmenjeni izborni zakoni.
"RIK-u se daje jasno pravo da kada sumnja, kada utvrdi da postoji intencija podnosioca izborne liste da izigra zakon kako bi učestvovao u izbornom ciklusu uz takozvane uslove pozitivne diskriminacije, da im taj status uskrati. Dok je razmatrala zahtev Ruske stranke RIK je utvrdila da kandidati koji se nalaze na listi stranke da je samo 5 od 16 upisano u poseban spisak ruske nacionalne manjine", rekla je ona.
Međutim, ono što nije jasno propisano u zakonu jeste da je preduslov da na listi budu ljudi koji su upisani u poseban birački spisak neke nacionalne manjine, kaže ona.
"RIK je u suštini primenila pravilo da pošto sumnja da postoji namera da se izigra zakon da im taj status treba uskratiti. Pitanje je šta će se dogoditi dalje, da li će Ruska stranka uložiti prigovor odnosno da li će ići sve do Upravnog suda i kakva će dalje biti odluka, ali mi to sada ne možemo da predvidimo jer imamo potpuno nova zakonska rešenja", dodala je ona.
Zašto je status problematičan
Gostujući na B92 pre dve godine, Slobodan Nikolić je između ostalog, izjavio da se Ruska stranka protivi politici vojne neutralnosti Srbije, te da se zalaže za pristupanje Organizaciji dogovora za kolektivnu bezbednost (ODKB), međudržavnoj vojnoj organizaciji koja okuplja šest zemalja SSSR-a na čelu sa Ruskom Federacijom.
Takođe, kako je pisao RSE, osim što je predsednik Ruske stranke, Slobodan Nikolić je i predsednik Društva srpsko-ruskog prijateljstva "Vladimir Putin" iz Šapca, osnovanog 2011. godine. Kao oblast ostvarivanja ciljeva ovo udruženje je navelo saradnju između srpskog i ruskog naroda.
Prinstscreen YouTube/SRBIN info - kanal Centar
Povezane vesti
Osim, ruske manjine, partija okuplja i veliki broj proruski nastrojenih građana, uglavnom Srba. Dakle, više je razloga zbog kojih je dobijanje statusa stranke ili liste nacionalne manjine problematično.
Kako napominje Orestijević, RIK je u prethodnom sazivu proveravao statut i aktivnosti stranke i kroz to utvrdio da oni "nemaju nikakva izdanja na ruskom jeziku, da ne komuniciraju sve aktivnosti na ruskom jeziku i da oni na taj način ne mogu da brane interese ruske nacionalne manjine".
"Čije intrese brane ili je to prosto lični interes da se lakše uđe u parlament i da se osvoji bar jedan mandat, ako je uopšte moguće da se osvoji za listu koja nije toliko poznata - to je drugo pitanje", rekla je ona.
Kako je objasnila Orestijević, ceo koncept učešća nekih stranaka nacionalnih manjina bio je vrlo neadekvatno uređen u propisima jer se nije davala prevelika mogućnost da se ispita da li je neka stranka zaista stranka nacionalne manjine.
"Postojali su primeri gde su stranke prosto pod imenima koja ne ukazuju da su oni stranka, odnosno lista nacionalne manjine učestvovali u izbornom procesu i time na neki način pokušavali da privuku glasove onih birača koji nisu dovoljno informisani o tome koje politike oni zastupaju. Za liste nacionalnih manjina su znatno olakšani uslovi učešća u izbornom procesu i uvek može da postoji ta namera nekih podnosioca da iskoriste to da bi lakše ušli u parlament", rekla je ona.
Za manjinske liste, podsetimo, ne važi izborni cenzus od tri odsto, već se na njih odnosi takozvani "prirodni prag" koji se dobija kada se ukupan broj važećih glasova podeli sa brojem 250, koliko ima narodnih poslanika. Ipak, ni "prirodni prag" nije garancija da će manjinska lista ući u parlament.
Komentari (0)