Faktor SPS i budući pregovori o vladi i Beogradu - koalicioni partneri između "hladnih tonova" i postizborne računice
Komentari05/04/2022
-07:01
Upadljivo je glasno bilo nepominjanje Socijalističke partije Srbije u obraćanju predsednika Srbije i lidera SNS Aleksandra Vučića, koji je ubedljivom pobedom u prvom krugu predsedničkih izbora upravo u svoju političku karijeru upisao i drugi mandat na Andrićevom vencu. Jednako je upadljivo bilo, a analitičatima nije promaklo, to što je Ivica Dačić, koji je lider SPS i dugogodišnji partner Vučića i SNS, izgledao "kao da su mu sve lađe potonule" iako je upravo osvojio 100.000 glasova više nego na prethodnim izborima.
Između ove dve slike, za mnoge paradoksalne, leži i značajan faktor buduće priče o formiranju vlasti - i na republičnom nivou i u Beogradu. Možda Vučić nije poimence pomenuo SPS, ali je, kako su još preksinoć procenili sagovornici Euronews Srbija, poruku za njih imao. Ta poruka ticala se, kako je sam formulisao, "neodgovorne i navijačke zloupotrebe oprdeljenja građana Srbije" kada je reč o krizi u Ukrajini i faktoru Rusije.
A nema mnogo dileme, slažu se sagovornici Euronews Srbija, da su upravo stavovi prema ratu u Ukrajini i pre svega, prema zvaničnoj Moskvi i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koje je Dačić slao u kampanji, bili presudni da se napravi politički zaokret i da stranka, koja je bila u silaznom trendu, a neki bi rekli i pred "utapanjem u SNS", opet postane neka vrsta faktora čiji interese treba zadovoljiti. Podsećanja radi, SPS je nakon prethodnih parlamentarnih izbora imao manje pozicija u vladi, a pripalo im je mesto predsednika Skupštine, ministarstvo prosvete i ministarstvo bez portfelja.
Postizborna računica
Šta to sada znači za dugogodišnje koalicione partnere ili, drugačije rečeno, kako će se one što se preksinoć dogodilo pretočiti u buduće pregovore o vlasti na republičkom nivou i u Beogradu.
Stvari sada, kada su rezultati takvi da se velike promene ne očekuju, govore da SNS prvi put nema aspolutnu većinu - ni u parlamentu niti u Beogradu. Za parlament SPS nije protreban naprednjacima koji sa svojih 120 i šest mandata Saveza vojvođanskih Mađara imaju prostu većinu u parlamentu od 250 mesta, mada bi 32 mandata nesumnjivo jačem i stabilnijem vladajućem taboru, ali u Beogradu bez socijalista SNS naizgled teško može. Naime, prema aktulenim procenama Cesida na uzorku od 79 odsto, SNS-u bi u gradskom parlamentu pripalo 48 mandata, a SPS-u 8, što u zbiru čini prostu većinu od 56 od 110 mesta, koliko ih ima u gradskoj skupštini.
Tako su se SPS i Ivica Dačić pozicionirali kao ključan tas na vagi u postizbornoj jednačini. Nema sumnje da je sa tih 32 mandata koliko će joj najverovatnije pristati u Narodnoj skupštini i dodatnih osam mesta u Skupštini Grada Beograda, SPS bila je za mnoge analitičare veliko iznenađenje ovih izbora.
"Hladni tonovi u izbornoj noći"
Ono što je, međutim, ostalo upečatljivo tokom izborne noći bio je ne tako "topao ton" predsednika Aleksandra Vučića koji je saopštavajući izborne rezultate čak nagovestio saradnju sa SVM koji bi sa šest osvojenih mandata bio dovoljan SNS-u za formiranje vlade.
Kako je za Euronews Srbija rekao Zoran Panović iz Demostata, Dačić je "vrlo ležerno" uzimao rusofilske glasove, dok Vučić "taj luksuz da pliva u rusofiliji nije imao". I sam Vučić je u izbornoj noći, bez pominjanja imena, govorio na tu temu.
"Lista SNS-a zahvaljujući odgovornom ponašanju, a ne dodvoravajući se narodu ima nešto manje glasova. Vodićemo o tome računa prilikom formiranja vlade. Nećemo fomirati vladu sa onima koji su neodgovorno zloupotrebljavali navijačko oprdeljenje našeg naroda, a da zemlji nikad ništa nisu doneli", rekao je Vučić.
Za glavnog i odgovornog urednika NIN-a Milana Ćulibrka ovo bi upravo moglo da bude upućeno Dačiću.
"Ako umem da čitam između redova ovo je bilo upućeno Ivici Dačiću, kada kaže da se vodila laka politika kada je u pitanju situacija sa Ukrajinom, da je u pitanju teret koji je morao sam da nosi i da je morao da im se revanšira... Dačića ima 100.000 glasova više nego pre par godina, ali se ponaša kao da su mu sve lađe potonule. Međutim, ono što verovatno sada Dačića može da održi u sedlu je Beograd, jer bez SPS-a čini mi se da SNS-u ne bi bila dovoljna pojedinačna druga lista nego bi morale da budu dve, što komplikuje apetite i ucenjivački kapital. Vidimo da se nudi, nema više sna o premijeru", rekao je Ćulibrk komentarišući Dačićeve i Vučićeve izjave nakon objavi prvih rezultata u izbornoj noći.
Kako je SPS postao iznenađenje izbora
Nakon višenedeljnih razgovora SPS i SNS donele su odluku da na parlamentarne i lokalne izbore izađu na odvojenim listama. Ipak, kao kandidata za predsednika obe stranke podržale su Aleksandra Vučića.
Ankete tada nisu mnogo favorizovale SPS, ova stranka viđena je tek na trećem mestu sa oko osam odsto glasova, a tome je išla u prilog činjenica da su socijalisti u nekoliko prethodnih izbornih ciklusa gubili na podršci padajući ispod 10 odsto na republičnom nivou.
Kako je objasnio izvršni direktor Cesida Bojan Klačar, SNS i SPS imaju isti rezervoar glasova.
"Ovde se pokazalo koliko je to smanjenje cenzusa, koje nije dalo efetka 2020. godine, sada uticalo na posledice izbora od sinoć. Smanjeni cenzus je uveo veliki broj lista u parlament. Tri su neke ključne poente i promene koje možemo da vidimo: javno mnjenje je otišlo u desno, desničarske stranke su prešle cenzus, i to je velika promena. Dugo, drugačija raspodela glasova unutar vladajuće koalicije. SNS i SPS imaju isti rezerovoar glasova, ali je SPS postao snažniji. Treće, došlo je do rasta SPS koji je ranije bio izložen trendu gubljenja glasova. Sada se to promenilo za njih", rekao je Klačar.
Koalicioni potencijal SPS
Ipak, može li SPS da ispadne iz postizborne računice. Analitičati su skeptični, a za mnoge "hladan ton" iz izborne večeri čak je paradoksalan.
"Znajući ih obojicu, Vučiću je bolje da drži Dačića uz sebe, a i potreban mu je za Beograd, a Dačić neće odbiti bilo koju ozbiljnu funkciju koju dobije. Sigurno će dobiti mnogo više za socijaliste nego što je dobio 2020. godine", istakao je Stojanović.
Zoran Panović iz Demostata, s druge strane, kao faktor ističe i učešće Dačićevih glasaova u predsedničkoj trci. Naime, ubedljivu pobedu u prvom krugu predsedničkih izbora sinoć je ostvario Aleksandar Vučić osvojivši oko 58 odsto glasova i zapravo i više glasova nego na izborima pre pet godina. Tom rezultatu, kako ocenjuju analitičari, doprinela je činjenica da su Vučića kao kandidata ovog puta podržali i SPS i SVM.
Panović kaže da je uspeh zabeležio SPS, te da su birači ove stranke disciplinovano na predsedničkim izborima podržali Aleksandra Vučića, ali su na parlamentarnim i beogradskim izborima glasali za SPS.
"Aleksandar Vučić ne bi pobedio u prvom krugu da nije imao jasnu podršku Ivice Dačića, koji se nije kandidovao, a da se kandidovao moguće da bi SPS imao i više glasova nego sada", istakao je on i dodao da je SPS sada ponovo pokazao veliki koalicioni potencijal.
Inače, prema trenutnoj računici SNS će u novom savezu skupštine imati 120 mandata. Uz potencijalnih šest poslanika Saveza vojvođanskih Mađara to bi bilo dovoljno za formiranje vlade. Ipak, kako ističe politikolog Cvijetin Milivojević to ne bi bila stabilna vlada.
"Imamo mnogo veću izlaznost na izborima nego prošli put, a manjine imaju ograničen broj glasača. Dakle veća je izlaznost, one će imati manji broj mandata. Ali i takva vlada je lako rušiva, ako je bez SPS", rekao je Milivojević.
Slično misli i prof. Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka. Upitan da prokomentariše izjavu Aleksandra Vučića da sa manjinama imaju dovoljno da formiraju vlast i da li se isključuje SPS, on je rekao da bi za njega bilo iznenađenje da socijalisti ne budu partneri naprednjacimma.
"Meni bi bilo iznenađenje da socijalisti ne budu partner naprednjacima. Oni su važan deo naprednjačkog uspeha. Sinoć jeste nešto čudno delovalo. Bilo je malo čudnih formulacija i izraza lica. Čini mi se da je to bila više priprema. Socijalisti su od ključnog značaja za beogradsku većinu i zaista bi bilo iznenađenje da se ta stabilna većina razdvoji", rekao je on.
Komentari (0)