Igre 
"Gužva na cenzusu, u igri malih brojki svašta može da se desi": Parun za Euronews Srbija o rezultatima izbora
Komentari31/03/2022
-13:01
Do izbora u Srbiji ostala su još dva dana - u ponoć počinje izborna tišina, pa je ovo poslednji dan za partije da se obrate svojim birčima i ubede ih da na listićima zaokruže upravo njihov broj. Analitičari sa kojima je Euronews Srbija uglavnom smatraju da nema neizvenosti u vezi sa time ko će na izborima pobediti, ali će sa druge strane lestvice, oko cenzusa, biti velika gužva.
Istraživanja nekoliko različitih agencija predivđaju isti rezultat - Srpska napredna stranka (SNS) će osvojiti najviše glasova na parlamentarnim izborima, a Aleksandar Vučić će obnoviti predsednički mandat. Šta je, međutim, neizvesno?
Kako je za Euronews Srbija rekao politički analitičar i marketinški stručnjak Nikola Parun, najveća neizvesnost biće oko toga koje će partije uspeti da pređu cenzus i tako osvoje mandate u Narodnoj skupštini.
"Što interno, što javno dostupni rezultati istraživanja u koja sam imao uvid, pokazuju da dolazi do polarizacije, pre svega, između dva najjača aktera - sa jedne strane SNS, a sa druge koalicije oko SSP, PSG i Narodne stranke. Na tim istraživanjima možemo da vidimo izuzetnu snagu SNS. Nisam uveren da će biti više od 50 odsto na parlamentarnim izborima, ali mislim da neće biti daleko od toga", rekao je Parun.
On je dodao da je, sa druge strane, na cenzusu "gužva". Tu su, prema istraživanjima, sa jedne strane koalicija NADA i Zavetnici koji bi trebalo da budu "preko" cenzusa, dok su Dveri i lista "Ajmo ljudi", kako kaže, ispod cenzusa.
"Sve je to u 1,5 ili dva odsto razlike, i svašta može da se desi i promeni. Jedino što ne može da se promeni je ubedljiva pobeda SNS-a, samo je pitanje da li će ona biti dovoljno ubedljiva", rekao je Parun.
Šta se sve promenilo od 2020. do danas?
Parun je aktulenu izbornu kampanju ocenio kao "jako živu", naročito kada se uporedi sa izborima 2020. godine kada je veći deo opozicije bojkotovao ne učestvujući.
Povezane vesti
"Sada kampanja zapravo i izgleda kao kampanja - imamo partije koje pokušavaju da dobro izgledaju i da rade pametno", dodaje Parun.
Prema njegovom mišljenju, taj bojkot pre dve godine nije doneo ništa dobro partijama koje su ga zagovarale i učestvovale u njemu.
"Opozicija je sada aktivna što je dobro, izborni uslovi nisu bolji nego tada, tako da je nejasno zašto opozicija sada učestvuje a 2020. godine nije. Međutim, sve to ostaje za nama - imamo unazad dve godine pandemije i nekoliko događaja koji su vrlo jako uticali na teme o kojima se priča u kampanji", kaže Parun.
Euronews Srbija/Printskrin
I zaista, prethodne dve godine bile su pune događaja. Kao jedna od tema koje su postale veoma važne u srpskoj javnosti pojavila se ekologija i zaštita životne sredine, nošena na krilima protesta protiv Rio Tinta i iskopavanja litijuma. Međutim, čini se da su sada sve te teme pale u drugi plan zbog rata u Ukrajini, koji svakodnevno puni novinske stupce.
"Pre ekoloških protesta imali smo i hapšenje Veljka Belivuka i njegovog klana. Zatim su krenuli protesti protiv iskopavanja litijuma i Rio Tinta. Onda smo imali krizu sa strujom u decembru, gde je prvi put posle protesta tema ekologije spala u drugi plan. Zatim je došla ruska invazija na Ukrajinu i sve što ona sa sobom nosi, i ekonomske posledice i vrlo neizvesnu 2022. godinu. To je sa jedne strane razumljivo, a sa druge je na unutrašnjem planu, za ove izbore, ne i na duži rok, dar od boga za vlast i predsednika Vučića", kaže Parun.
Poruke političkih partija menjale su se u skladu sa događajima koje niko nije mogao da predvidi, a prema oceni Paruna, jedino je SNS odreagovodmah i "na logičnu stranu" kda je invazija na Ukrajinu krenula. Parun ističe da slogan "Mir, stabilnost, Vučić" odgovara na pretnju ratom, nestašicom i glađu, i da je taj slogan u roku od nekoliko dana postao dominantan i jedini koji se komunicira sa pozicije vlasti.
Pojava rata u Ukrajini neke je partije vinula mnogo više nego što je ranije bio slučaj kada su rejtinzi u pitanju, a Parun ističe da je potpuno prirodno što sve druge teme padaju u vodu od kako je ruska invazija počela.
Povezane vesti
"Na dnu piramide potreba uvek su stvari vezane za bezbednost i bazičan osećaj da će sve biti u redu - da će imati da se pojede i popije, i da ćemo biti zagrejani. Kada je ovakva kriza u pitanju, sve druge teme padaju u vodu, što je i razumljivo. Od momenta kada je kriza počela, idemo na ukrupnjavanje stavova građana prema političkim partijama. Neki akteri koji su sada blizu cenzusa ili oko njega su bili na oko sedam do deset odsto. Takođe, i SNS koji je bio u blagom padu ili stagnaciji, sada se kotira veoma visoko", kaže Parun.
O mladima i izbornim apstinentima
Istraživački centar Demostat predstavio je svoje istraživanje javnog mnjenja, gde se pokazalo da je za oko trećinu ispitanika sadašnja vlast dobra, nešto manje od trećine smatra da bi vlast trebalo promeniti, dok 38 odsto ispitanih smatra da je svaka vlast ista.
Parun ističe da je ovo, jednostavno, problem koji se dešava u demokratiji, i da su ljudi "emotivno i društveno-politički pregaženi, ne veruju nikome, i misle da država i institucije ne mogu biti usmerene tako da njima bude bolje, ko god ih vodio".
Povezane vesti
Prema većini istraživanja, najveći deo apstinenata predstavljaju mladi. Međutim, Parun ovo ne vidi kao problem, već kao logičan sled okolnosti jer, kako ističe, "mladi najmanje zavise od države".
Euronews Srbija/Printskrin
"Oni najmanje zavise od države, dok su penzioneri najdisciplinovaniji kada se radi o izlasku na izbore, jer im od države zavisi penzija. Među sredovečnima ima onih koji u potpunosti zavise od javnog sektora, i oni koji su u privatnom sektoru, ali ipak zavise od uticaja države", ističe Parun.
Prema tome, dodaje, penzioneri će obično glasati za vlast, kao i sredovečni koji zavise od javnog sektora takođe. Oni sredovečni koji rade privatno "ali ih država koči i sapliće", kako kaže, glasaće pretežno za opoziciju.
"Mladi, posebno oni koji ne rade - koji su srednjoškolci ili studenti, njima država ne treba suštinski. Ne koriste ni poreski sistem, ni lekarske usluge, ništa drugo što je toliko potrebno odraslima. Mi u ovoj kampanji vidimo da se mnogi obraćaju mladima, više oni u opoziciji, pre svega PSG i SSP ali i koalicija Moramo. Vidimo to i kod SNS-a, jer Goran Vesić već godinu dana ima TikTok. Bilo to nama neprijatno ili smešno, TikTok je ipak namenjen mladima", kaže Parun.
"Opozicija pala na ispitu dugoročnosti"
Parun naglašava da opozicija, uz sve poteškoće koje ima, mora raditi na tome da se razviju pokret ili partija o kojima će se razmišljati dugoročnije, i da su opozicioni političari upravo tu "pali na testovima".
"Sada su svi ponovo u zamahu, pa ćemo videti da li će se to iskoristiti za nešto što će biti malo jače i u narednom izbornom ciklusu", isitče Parun.
Govoreći o problemu "fantomskih poziva na glasanje", gde su se na određenim adresama pojavljivali pozivi za ljude koji tu uopšte ne žive, Parun kaže da će to na neodlučne glasače "uticati manje nego loše vreme u nedelju". Ipak, naglašava on, činjenica da se ovakve stvari dešavaju pokazuje da nešto nije u redu.
"U praksi, kada dođe fantom da glasa, on može da glasa jedanput. Ključ je da opozicija na svakom biračkom mestu sa svojim kontrolorima isprati izborni proces - tako, kada dođe fantom da glasa za nekoga ko je preminuo ili za više ljudi, neće moći to da uradi", zaključuje Parun.
Komentari (0)