Ova godina će biti najtoplija u istoriji: Evropa "u problemu", u Srbiji temperature u neprekidnom porastu od 1998.

Evropa se zagreva skoro dvostruko brže od globalnog proseka, odnosno 2,2°C više nego u predindustrijskoj eri. U prilog tome, naučnici su ove nedelje potvrdili da je leto 2023. bilo najtoplije godišnje doba koje je svet ikada doživeo.

"Zagrevanje je veoma izraženo i čini me veoma nervoznom zbog onoga što dolazi", kaže dr Samanta Berdžes, zamenica direktora Kopernikus službe za klimatske promene (C3S).

Temperature u letnjim mesecima (jun-jul-avgust) na severnoj hemisferi skočile su na prosek od 16,77°C, što je 0,66°C iznad uobičajenog proseka za ovo doba godine.

"Ovo je jedan od izazova sa kojima se mi, kao klimatski naučnici suočavamo", objašnjava ona. Novi rekord nije u skladu sa onim što su naučnici predvideli za ovaj period - iako jeste na "spoljnoj ivici" tog opsega.

Ali, dodaje ona, "ono što me čini nervoznom jeste dinamika koju možemo da vidimo u sistemu".

Za početak, okean nikada nije bio ovako zagrejan. "Kada pogledam grafikon toplote okeana, pitam se kuda će ova kriva ići, jer nismo u dobu godine kada bi trebalo da dostigne svoj maksimum", kaže ona.

Drugo, nalazimo se u godini El Ninja, koji ima uticaj zagrevanja na globalne temperature.

"Takođe znamo da je svaki El Ninjo drugačiji i da nijedan drugi El Ninjo nikada nije počeo sa ovako zagrejanim okeanom. Tako da još ne znamo koliko će to biti snažan vremenski događaj i veoma ga pažljivo pratimo u narednih nekoliko meseci"

Godina 2023. je na putu ne samo da obori rekorde za najtoplije leto, već i da bude najtoplija godina koju je svet ikada doživeo. Trenutno je za 0,01°C iza 2016. godine u istom periodu, objašnjava dr Burdžes.

"Sa svom topolotom globalnih okeana, 2023. će, osim ako ne budemo imali ekstremno hladnu zimu i jesen - biti najtoplija godina na svetu", kaže ona za Euronews Green.

AP/Lenny Ignelzi

Ali, ovo "najtoplije leto u našim životima", moglo bi da ostane upamćeno kao jedno od "najhladnijih", ako se uskoro ne smanje emisije štetnih gasova.

"Sa razvojem El Ninja, 2024. će verovatno biti još toplija", ističe dr Burdžes.

Da globalno zagrevanje vodi do ekstremnijih događaja, pokazuje leto samo jedne evropske zemlje. Grčka je pretrpela požare i poplave u kratkom vremenskom razmaku, a prošle nedelje, region Tesalije primio je skoro dvostruko više od prosečnih godišnjih padavina za samo dva dana.

Istraživači su pride otkrili da svaki stepen Celzijusa koji atmosfera zagreva, povećava količinu vodene pare koju može da zadržava, za 7 odsto.

Evropa se zagreva brže od svetskog proseka

Kada govorimo o sprečavanju naglih klimatskih promena ograničavanjem globanog zagrevanja na 1,5°C - prema Pariskom soprazumu o klimi, to je globalni prosek koji se računa. Trenutno se planeta zagrejala za oko 1,2°C u odnosuna predinsutrijski nivo, i kako kaže dr Burdžes, "svaki delić tog stepena je bitan".

Međutim, Evropa se zagreva brže od globalnog proseka, odnosno za oko 2,2°C u odnosu na predindustrijsku eru (od 1850. do 1900.). Prosečna temperatura kontintenta ovog leta bila je 19,63°C što je 0,83°C iznad proseka.

Naša blizina Arktiku, koji se zagreva tri do četiri puta više od globalnog proseka, delimično objašnjava ovu razliku.

Tanjug/AP Photo/Petros Giannakouris, File

Topljenje morskog leda oko Severnog pola utiče na albedo regiona (njegovu sposobnost da reflektuje sunčevu svetlost) sa povratnim uticajem i na Evropu. Ali, postoji još ogroman broj razloga za globalne varijacije u porastu temperature.

Cilj Pariskog sporazuma jeste da se globalno zagrevanje zadrži na 1,5°C (i znatno ispod 2°C) i odnosi se na globalnu temperaturu vazduha.

Ova temperatura vazduha se meri na dva metra iznad zemlje, prema striktnim uputstvima Svetske meteorološke organizacije (WMO). Takvo merenje daje hladnije očitavanje od temperature tla jer tlo apsorbuje mnogo više zračenja. Kopno se takođe zagreva brže od okeana.

Između 2013. i 2022. godine, evropske temperature kopna porasle su za oko 2.04°C do 2,10°C, prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu (EEA).

Koje evropske zemlje se najbrže zagrevaju?

Globalno zagrevanje na nivou država varira i širom Evrope. Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) je nedavno objavila stastističke podatke o promenama temperatura na kopnu, koje nam omogućavaju da uporedimo trendove između evropskih zemalja.

Konkretna statistika meri temperaturne promene u odnosu na prosek između 1951. i 1980, a ne predindustrijsko vreme.

Godine 2022. globalna godišnja temperatura na kopnu bila je 1,39°C toplija od proseka 1951-1980. U Evropi je prošle godine zabeležen najveći porast temperature (2,23°C) u odnosu na sve kontinente.

Štaviše, u 22 od 41 evropske zemlje uključene u podatke, temperature su porasle za preko dva stepena. Što se tiče temperature vazduha, leto 2022. bilo je najtoplije u Evropi do sada, ponajviše zbog značajnog broja toplotnih talasa.  

Francuska je zabeležila najveći porast temperature zemljišta u 2022.

Tanjug/AP/Cecilia Fabiano/LaPresse

Godine 2022, godišnja promena temperature na kopnu u poređenju sa početnom linijom 1951-1980 varirala je od 1,04°C u Grčkoj do 2,93°C u Francuskoj i Luksemburgu. U Srbiji je ona iznosila 1,94°C.

Belgija, Švajcarska, Holandija i Nemačka takođe su zabeležile porast temperature za više od 2,5°C.

Porast temperature zemljišta bio je 2,26°C u EU 2022. godine, a  samo 1,54°C u 2021. Francuska je bila ispod proseka EU 2021. godine dok je najveći rast doživela 2022.

Međutim, dugoročan trend je vrlo jasan.

Temperature u Italiji rastu već 38 godina zaredom

U svakoj zemlji raste broj uzastopnih godina u kojima su temperature na kopnu bile više od proseka 1951-1980. To je ono što najviše brine klimatske naučnike.

Do 2022. temperature su varirale od 12 godina u Velikoj Britaniji, Švedskoj, Norveškoj, Irskoj i Danskoj, do 38 godina u Italiji i na Malti.

Većina zemalja je imala poslednji godišnji pad temperature 1996. ili 1997. S druge strane, temperatura kopna raste u svim evropskim zemljama od 2011.

Primera radi, temperature u Srbiji neprestano rastu od 1998. godine, navodi se u FAO statistici.

profimedia

Evropa je 2022. doživela svoju šestu godinu u poslednjoj deceniji sa porastom zagrevanja država iznad dva stepena u proseku.

Gledajući promene u poslednje četiri decenije, godišnji porast temeprature zemljišta premašio je tri stepena u čak sedam zemalja. To se uglavnom dešavalo u istočnoevropskim zemljama 2020. godine kada je veliki toplotni talas "spržio" kontinent.

Najveću promenu temperature zabeležila je Rusija od 3,69°C, a slede Estonija (3,63°C) i Letonija (3,55°C).

Kada će granica od 1,5°C biti probijena

Jul 2023. bio je za 1,5°C topliji od predindustrijskog proseka, prema C3S. Na osnovu ovih podataka, generalni sekretar UN Antonio Gutereš je izjavio da je "era globanog zagrevanja završena" i da je stigla "era globalnog ključanja".

Iako je globalni prag od 1,5°C privremeno prekoračen, Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) jasno ističe u svom najnovijem izveštaju o proceni, da će se značajan rast meriti godinama, a ne mesecima.

Klimatski mdoeli pokazuju da ćemo verovatno dostići 1,5°C tokom cele godine početkom 2030-ih. Biće potrebno oko 20 godina nakon toga pre nego što naučnici sa sigurnošću mogu reći da smo uvećali svoje šanse da ograničimo globalno zagrevanje na ovaj kritični prag.
 
To će biti zato što su koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi narasle do te mere da sada imamo pokrivač gasova oko zemlji koji drže toplotu zarobljenom, kaže dr Burdžes.

"Što pre donosioci odluka širom sveta shvate da treba da se pojačaju i preduzmu mere za ublažavanje budućih klimatskih uticaja, to će planeta biti bolja ne samo za ljude naše generacije, već i za generacije koje dolaze".