Igre 
Ključne tačke iz govora Ursule fon der Lajen: Šta su prioriteti Evropske unije, godinu dana pred izbore?
Komentari13/09/2023
-17:34
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen održala je godišnji govor o stanju Evropske unije, u kojem se osvrnula na četvrogodišnji rad svoje administracije uoči izbora sledeće godine.
Svake godine sredinom septembra, predsednik Evropske komisije se obraća punoj sali Evropskog parlamenta i nudi pregled zakonodavnih inicijativa za narednih 12 meseci. Time se, ujedno, i obeležava zvanični početak radne godine u Evropskoj uniji, što se takođe poklapa sa prvom plenarnom sednicom posle letnje pauze.
Ovoga puta, u govoru Fon der Lajen dominirale su teme klimatske tranzicije, migracija, proširenja EU, a neizbežan je bio i osvrt na rat u Ukrajini. Kroz celo izlaganje, nit koja je spajala sve o čemu je predsednica Evropske komisije govorila, bila je jedna te ista: evropsko jedinstvo, i potreba da se ono održi u vremenu koje dolazi.
Duško Lopandić, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, rekao je za Euronews Srbija da je pozitivna poruka da je proširenje vrlo aktuelno.
"Mislim da će posle izbora sledeće godine postati tema broj jedan naredne Komisije. S druge strane, biće još više nego do sada pod kontrolom kad se radi o vladavini prava, a mislim da će i buduća finansijska sredstva, koja će biti povećana, biti vezana za pitanja vladavine prava, korupcije, i slično", istakao je Lopandić.
U pregledu najvažnijih delova govora Fon der Lajen, izdvojili smo tačke na koje se predsednica EK, čini se, najviše fokusirala.
Tri ekonomska izazova
Fon der Lajen rekla je da u godini koja predstoji vidi tri velika ekonomska izazova - manjak radne snage, inflaciju i poslovno okruženje.
Povezane vesti
"Umesto da milioni ljudi traže poslove, milioni poslova traže ljude. Manjak radne snage dostiže rekordne nivoe - u jeku turističke sezone, restorani i barovi u Evropi su radili kraće jer nisu mogli da nađu ljude za rad. Bolnice odlažu tretmane jer nemaju dovoljno osoblja, a dve trećine evropskih kompanija u potrazi je za IT stručnjacima", navela je ona.
Kako kaže, drugi veliki izazov je visoka inflacija na čijem obuzdavanju radi Evropska centralna banka.
"Ali, za to će biti potrebno vreme. Dobra vest je da je Evropa krenula da obara cene energenata. Nismo zaboravili da Putin namerno koristi gas kao oružje, i da je to pokrenulo strahove od nestanaka struje i energetske krize kao 1970-ih godina", istakla je predsednica EK.
"Mnogi su mislili da nećemo proći zimu, ali uspeli smo u tome, jer smo ostali ujedinjeni i zajednički kupovali energente. Moramo da govorimo o tome kako da ponovimo ovaj uspeh i na drugim poljima", dodala je.
Tanjug/AP/Jean-Francois Badias
Kao treći ekonomski izazov, izdvojila je olakšanje birokratije i olakšavanje poslovanja evropskim kompanijama.
"Male kompanije nemaju kapacitet da izađu na kraj sa kompleksnom administracijom, i zbog toga želimo svakodnevno da budemo u kontaktu sa njima. Za svaki novi zakon, nezavisni odbor vrši proveru kompetitivnosti, a sledećeg meseca ćemo podneti prvi zakonski predlog za smanjenje obaveza o izveštajima na evropskom nivou do 25 odsto", istakla je Fon der Lajen.
Ravnopravnost i klimatska tranzicija
Fon der Lajen je istakla da su u Evropskoj uniji usvojeni zakoni za koje su ljudi smatrali da "nikad neće biti usvojeni".
Povezane vesti
"Uveli smo osnovne principe da jednak rad zahteva jednaku platu. Ali, naš rad nije gotov, naravno. Moramo da nastavimo zajedno da se zalažemo za napredak. Htela bih da u zakon pretočimo još jedan osnovni princip, a to je: 'Ne, znači ne'. Bez slobode od nasilja ne može biti prave jednakosti", rekla je ona.
Predsednika EK se osvrnula i na klimatske promene.
"Pre četiri godine, evropski grin dil je bio naš odgovor na poziv istorije, ovog leta, koje je bilo najtoplije ikada, surovo smo se podsetili na to. Videli smo haos i uništenje koje sa sobom nosi ekstremno vreme, i to je realnost planete koja se preterano zagreva", rekla je i nastavila:
"Naš grin dil je rođen iz potrebe da zaštitimo svoju planetu, ali je osmišljen i kao prilika da očuvamo prosperitet za budućnost. Počeli smo mandat dugoročnim ciljevima, do 2050. godine, da klimatska agenda bude ekonomična".
Proširenje EU
Govoreći o proširenju EU, predsednika EK je rekla da Unija mora postaviti viziju za uspešno proširenje u kojoj će više od 500 miliona ljudi živeti u "slobodnoj, demokratskoj i prosperitetnoj zajednici, temeljenoj na vladavini prava".
Najavila je i da će biti otvoreni izveštaji o vladavini prava za zemlje koje tek treba da pristupe Uniji, kako bi se još više ubrzao taj proces.
"Ovo će ih staviti u ravnopravan položaj sa državama članicama, i podržati u njihovim reformskim naporima. Pomoći će i da se obezbedi da naša budućnost bude Unija slobode, prava i vrednosti za sve. Ovo je u našem zajedničkom interesu".
Svaki talas proširenja dolazi sa političkim produbljivanjem, naglasila je Fon der Lajen, ističući da "sledeće proširenje takođe mora biti katalizator napretka".
"Počeli smo da gradimo Sindikat zdravlja i Evropsku odbrambenu sa 27 članica, i verujem da možemo da ih završimo sa više od 30. Verujem da će evropski tim funkcionisati i sa više od 30 članica", istakla je Fon der Lajen.
Kada je u pitanju proširenje EU, Lopandić je rekao da su rokovi "manje ili više realni", ali da se, kada se govori o proširenju, pre svega misli na Ukrajinu, dok se Zapadni Balkan "podrazumeva".
"Proširenje je danas pitanje novih granica EU na istoku, i vezano je za ovaj rat koji je pokrenula Rusija. Dešava se da se govori o članstvu Ukrajine, što ranije nije bilo zamislivo. To je velika zemlja, društvo je mnogo dalje od EU nego Zapadni Balkan. Mnogo toga će zavisiti od samih izbora u Evropskoj uniji, odnosno da li će nadvladati centar ili ekstremna desnica, koja je napredovala", kaže Lopandić.
Ukrajina
U delu govora koji se tiče Ukrajine, Fon der Lajen rekla je da će taj blok "biti uz Kijev na svakom koraku, koliko god je to potrebno".
"Od početka rata, četiri miliona Ukrajinaca našlo je utočište u našoj Uniji. Želim da im kažem da su i sada dobrodošli, kao što su bili u tim kobnim prvim nedeljama. Osigurali smo im pristup stanovanju, zdravstvenoj zaštiti, tržištu rada i još mnogo toga", istakla je.
"To je bila Evropa koja je odgovorila na zov istorije, o zato sa ponosom najavljujem da će Komisija predložiti produženje našeg privremenog roka zaštite Ukrajincima u EU. Naša podrška Ukrajini će trajati", dodala je predsednica EK.
Istakla je da je samo ove godine obezbeđeno 12 milijardi evra za isplatu plata i penzija, pomaganje bolnica, škola i drugih javnih službi da ostanu otvorene, a da se kroz hitan predlog povećava i proizvodnja municije za pomoć Ukrajini.
"Međutim, gledamo i dalje u budućnosti, i zato smo predložili dodatnih 50 milijardi evra za četiri godine za investicije i reforme. Ovo će pomoći da se izgradi budućnost Ukrajine kao moderne i prosperitetne zemlje", navela je.
Varhelji: Znak ohrabrenja i početak procesa proširenja
Poruke predsednice Fon der Lajen ne bi trebalo da se posmatraju samo kao znak ohrabrenja, nego kao početak procesa proširenja, kaže za Euronews Srbija evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji.
On dodaje i da Evropska unija želi da se stvore svi politički uslovi kako bi mogla da se poželi dobrodošlica novim zemljama članicama u skorijem roku. Srbiji poručuje da ubrza reforme u oblasti vladavine prava, kao i da svaku oblast tretira kao prioritet.
"Veoma je jasno da je Komisija spremna da radi kako bi i Uniju učinila spremnom za proširenje. Važan element na koji bi Srbija i njeni građani trebalo da obrate pažnju, jeste da smo mi ubeđeni da možemo da se proširimo bez velikih institucionalnih reformi i reformi sporazuma. Naravno, to je debata koja traje u Evropskoj uniji, ali proširenje ne treba da čeka da se te reforme Unije završe. Dodatno, uradite sve što možete - odmah! I to u smislu ubrzavanja reformi, kako biste mogli da iskoristite ovu priliku. Vrata su širom otvorena. Datum proširenja je jedan od elemenata. Moje shvatanje te poruke predsednika Evropskog saveta je da napokon postoji jasna želja i posvećenost lidera zemalja članica, koje donose odluku na kraju, i da su spremne da daju vremenski okvir, što je veoma ohrabrujuće", rekao je on.
Kakav je utisak građana?
Dopisnici Euronews-a izašli su na ulice evropskih prestonica, kako bi proverili šta ljudi misle o evropskom projektu, aktuelnom, ali i budućem stanju bloka.
Utisci su bili različiti, od onih koji smatraju da bi fokus ubuduće trebalo staviti na klimatske tranzicije, do onih kojima su važniji ekonomija, kraj rata u Ukrajini i migracija.
Celu anketu pogledajte u video snimku u nastavku teksta.
Komentari (0)