Ursula fon der Lajen o Stanju Unije: "Ukrajina napravila velike korake ka članstvu u EU"

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen održala je godišnji govor o stanju Evropske unije, u kojem se osvrnula na četvrogodišnji rad njene administracije uoči evropskih izbora sledeće godine.

Svake godine sredinom septembra, predsednik Evropske komisije se obraća punoj sali Evropskog parlamenta i nudi pregled zakonodavnih inicijativa za narednih 12 meseci. Time se ujedno i obeležava zvanični početak radne godine u Evropskoj uniji, što se takođe poklapa sa prvom plenarnom sednicom posle letnje pauze.

"Naša Unija danas oslikava viziju onih koji su sanjali o boljoj budućnost posle Drugog svetskog rata, u kojoj zajednica država, demokratija i ljudi zajedno radi na obezbeđivanju mira i prosperiteta. Kada pričamo o generaciji mladih danas, vidim istu viziju i želju da se izgradi nešto bolje, veru da u svetu u kome je sve neizvesno, Evropa ponovo mora da odgovori na poziv istorije", rekla je ona na početku svog govora i nastavila:

"To moramo da uradimo zajedno, počinje se sa sticanjem poverenja Evropljana, odgovaranjem na njihove zabrinutosti, i u narednih 300 dana moramo da završimo to što su nam poverili. Kada sam stajala ovde 2019. godine sa programom za zelenu i digitalnu Ervopu, mnogi su sumnjali. Mnogi nisu verovali u to, čak i pre rata i pandemije"

Međutim, Fon der Lajen ističe da treba pogledati gde je Evropa danas - suprotstavila se ruskoj agresiji, ekonomiju temeljeni na green deal-u, a postavljen je i put da postane globalni pionir o pravima na internetu.

"Imamo novu generaciju EU, sredstva za finansiranje radnih mesta. Postavili smo temelje za zdravu EU, pomogli u vakcinisanju celog kontinenta i dobrog dela sveta. Htela bih da vam se zahvalim i na pionirskom radu koji smo uložili u rodnu ravnopravnost", rekla je predsednica EK.

Tanjug/AP/Jean-Francois Badias

Ističe da su usvojeni zakoni za koje su ljudi smatrali da "nikad neće biti usvojeni".

"Uveli smo osnovne principe da jednak rad zahteva jednaku platu. Ali, naš rad nije gotov, naravno. Moramo da nastavimo zajedno da se zalažemo za napredak. Ovaj dom podržava naš predlog za borbu protiv nasilja nad ženama, i ovde bih htela da u zakon pretočimo još jedan osnovni princip, a to je: 'Ne, znači ne'. Bez slobode od nasilja ne može biti prave jednakosti"

Dodaje i da je ostvareno oko 90 odsto smernica iz 2019. godine, kao i da "kada je Evropa ujedinjena i hrabra, mora doći do rezultata". Predsednika EK se osvrnula i na klimatske promene.

"Pre četiri godine, evropski grin dil je bio naš odgovor na poziv istorije, ovog leta, koje je bilo najtoplije ikada, surovo smo se podsetili na to. Videli smo haos i uništenje koje sa sobom nosi ekstremno vreme, i to je realnost planete koja se preterano zagreva", rekla je i nastavila:

"Naš grin dil je rođen iz potrebe da zaštitimo svoju planetu, ali je osmišljen i kao prilika da očuvamo prosperitet za budućnost. Počeli smo mandat dugoročnim ciljevima, do 2050. godine, da klimatska agenda bude ekonomična"

"Tri ekonomska izazova za EU u 2024"

Predsednica EK rekla je da u godini koja predstoji vidi tri velika ekonomska izazova - manjak radne snage i veštine, inflaciju i poslovno okruženje.

"Umesto da milioni ljudi traže poslove, milioni poslova traže ljude. Manjak radne snage dostiže rekordne nivoe - u jeku turističke sezone, restorani i barovi u Evropi su radili kraće jer nisu mogli da nađu ljude za rad. Bolnice odlažu tretmane jer nemaju dovoljno osoblja, a dve trećine evropskih kompanija u potrazi je za IT stručnjacima"

"Istovremeno, milioni roditelja, uglanom majki, bore se da uklope posao i porodicu jer nema adekvatnih planova za brigu o deci, a osam miliona mladih niti je zaposleno, niti se obrazuje, niti obučava"

Kako kaže, drugi veliki izazov jeste upravo visoka inflacija na čijem obuzdavanju radi Evropska centralna banka.

"Ali, za to će biti potrebno vreme. Dobra vest je da je Evropa krenula da obara cene energenata. Nismo zaboravili da Putin namerno koristi gas kao oružje, i da je to pokrenulo strahove od nestanaka struje i energetske krize kao 1970-ih godina", rekla je ona i nastavila:

"Mnogi su mislili da nećemo proći zimu, ali uspeli smo u tome, jer smo ostali ujedinjeni i zajednički kupovali energente. Koristili smo kritičnu masu Evrope pa obezbedimo zalihe, i cena gasa za Evropu je pre godinu dana bila 300 evra za megavat-sat, dok je danas oko 35 evra. Moramo da govorimo o tome kako da ponovoimo ovaj uspeh i na drugim poljima, kao što su ključne sirovine i čisti vodonik"

Tanjug/AP/Jean-Francois Badias

Kao treći veliki izazov navela je upravo olakšanje birokratije i olakšavanje poslovanja evropskim kompanijama.

"Male kompanije nemaju kapacitet da izađu na kraj sa kompleksnom administracijom, i zbog toga želimo svakodnevno da budemo u konraktu sa njima. Za svaki novi zakon, nezavisni odbor vrši proveru kompetitivnosti, a sledećeg meseca ćemo podneti prvi zakonski predlog za smanjenje obaveza o izveštajima na evropskom nivou do 25 odsto, a moramo da radimo i sa državama članicama da se to desi i na nacionalnom nivou", istakla je Fon der Lajen.

"Evropa globalni pionir u pravima građana u digitalnom svetu"

Istorijskim dostignućem nazvala je činjenicu da je Evropa postala "globani pionir prava građana u digitalnom svetu".

"Treba da budemo ponosni na to. Zakoni DSA i DMA stvaraju bezbedniji digitalni prostor gde su osnovna prava zaštićena, i obezbeđuju pravičnost sa jasnim odgovornostima za velike kompanije. Isto bi trebalo da važi i za veštačku inteligenciju (AI). To će poboljšati zdravstvenu zaštitu, povećati produktivnost, pozabaviti se klimatskim promenama, ali ne treba ni da potcenjujemo realne pretnje", rekla je Fon der Lajen.

"Region Sahela plodno tlo za porast terorizma"

"Veoma nas pogađa kada vidimo razorne posledice u Libiji i Maroku nakon velikih poplava i zemljotresa. Evropa će uvek biti spremna da pomogne, na bilo koji način", rekla je Fon der Lajen i nastavila:

"Isto važi i za region Sahela, jedan od najsiromašnijih, ali demografski najbrže rastućih. Niz vojnih udara učiniće region nestabilnijim u narednim godinama, a Rusija i utiče na to, i ima koristi od haosa"

Kako kaže, ovaj region je postao "plodno tlo za porast terorizma", što je "direktna briga za Evropu, našu bezbednost i prosperitet".

"Dakle, moramo da pokažemo isto jedinstvo prema Africi kao što smo pokazali prema Ukrajini. Zbog toga ćemo zajedno sa visokim predstavnikom Žozepom Boreljom raditi na novom strateškom pristupu, i nadamo se da će on napredovati na sledećem samitu EU-AU (Evropska unija-Afrička unija)", dodala je.

Tanjug/AP/Jean-Francois Badias

Očigledan je i pokušaj pojedinih zemalja da se vrate "blokovskom razmišljanju", dodaje Fon der Lajen.

"Odnosno, pokušaju izolacije i uticaja na zemlje koje se tu nalaze, i to u trenutku kada postoji nesigurnost mnogih ekonomija u usponu oko toga kako institucije i globalizacija rade za njih. Te zabrinutosti su opravdane"

"Hajde da konačno uvedemo Bugarsku i Rumuniju u Šengen"

Govoreći o migracijama predsednica Evropske komisije kaže da je EU bila "brza i jedinstvena" u odgovoru na hibridni napad koji je Belorusija pokrenula.

"Blisko smo sarađivali sa našim zapadnobalkanskim partnerima i smanjili neregularne tokove migracija. Potpisali smo partnerstvo sa Tunisom koje donosi obostranu korist izvan migracije – od energije i obrazovanja, do veština i bezbednosti, i sada želimo da radimo na sličnim sporazumima sa drugim zemljama"

Dodaje da su evropske agencije produbile saradnju sa državama članicama.

"Dozvolite mi da se posebno zahvalim Bugarskoj i Rumuniji što su prednjačili u tome, prikazujući najbolje prakse kada su u pitanju azil i povratak migranata. Oni su to dokazali: Bugarska i Rumunija su deo našeg šengenskog prostora. Pa zato, hajde da ih konačno uvedemo, bez daljeg odlaganja"

"Ukrajina napravila velike korake ka EU"

Ukrajina je napravila "velike korake" ka pridruživanju EU otkako je dobila status kandidata 2022. godine, rekla je Fon der Lajen jasno naglasivši da EU nastavlja s podrškom ratom zahvaćenoj zemlji.

"Bićemo uz Ukrajinu na svakom koraku, koliko god je to potrebna. Od početka rata, četiri miliona Ukrajinaca našlo je utočište u našoj Uniji", rekla je ona.

"Želim da im kažem da su i sada dobrodošli, kao što su bili u tim kobnim prvim nedeljama. Osigurali smo im pristup stanovanju, zdravstvenoj zaštiti, tržištu rada i još mnogo toga. To je bila Evropa koja je odgovorila na zov istorije, o zato sa ponosom najavljujem da će Komisija predložiti produženje našeg privremenog roka zaštite Ukrajincima u EU. Naša podrška Ukrajini će trajati"

Tanjug/AP/Jean-Francois Badias

Ističe da je samo ove godine obezbeđeno 12 milijardi evra za isplatu plata i penzija, pomaganje bolnica, škola i drugih javnih službi da ostanu otvorene, a da kroz hitan predlog povećava se i proizvodnja municije za pomoć Ukrajini.

"Međutim, gledamo i dalje u budućnosti, i zato smo predložili dodatnih 50 milijardi evra za četiri godine za investicije i reforme. Ovo će pomoći da se izgradi budućnost Ukrajine kao moderne i prosperitetne zemlje"

"Vladavina prava temelj naše Unije"

Predsednika EK je rekla da Unija mora postaviti viziju za uspešno proširenje u kojoj će više od 500 miliona ljudi živeti u "slobodnoj, demokratskoj i prosperitetnoj zajednici".

"Zato što će vladavina prava i osnovna prava uvek biti temelj naše Unije – sada i u budućim državama članicama. Zbog toga je Komisija stavila Izveštaje o vladavini prava ključnim prioritetom"

Najavila je i da će biti otvoreni izveštaji o vladavini prava za zemlje koje tek treba da pristupe Uniji, kako bi se još više ubrzao taj proces.

"Ovo će ih staviti u ravnopravan položaj sa državama članicama, i podržati u njihovim reformskim naporima. Pomoći će i da se obezbedi da naša budućnost bude Unija slobode, prava i vrednosti za sve. Ovo je u našem zajedničkom interesu"

Dodaje da je svesna toga da pristupanje nije lak proces i da je zasnovano na zaslugama.

"I Komisija će uvek braniti ovaj princip. Potreban je naporan rad i vođstvo, ali već postoji veliki napredak i videli smo velike korake koje je Ukrajina napravila otkako smo joj dodelili status kandidata, kao i odlučnost drugih zemalja kandidata da se reformišu"

Svaki talas proširenja dolazi sa političkim produbljivanjem, naglašava Fon der Lajen ističući da "sledeće proširenje takođe mora biti katalizator napretka".

"Počeli smo da gradimo Sindikat zdravlja i Evropsku odbrambenu sa 27 članica, i verujem da možemo da ih završimo sa više od 30.  Dokazali smo da možemo da budemo geopolitička unija, i da možemo brzo da se krećemo kada smo  ujedinjeni. Verujem da će Evropski tim funkcionisati i sa više od 30 članica"

"Istraga subvencija za kineska električna vozila"

Fon der Lajen je takođe saopštila da će Evropska unija započeti sa istragama subvencija za električna vozila kineske proizvodnje na tržištu EU, kako bi se uhvatila u koštac sa ''nepravednom konkurencijom''.

''Na našem tržištu postoje kineski električni automobili, a to uništava naše tržište pošto su niske cene tih vozila moguće samo zbog velike državne podrške. Evropa jeste otvorena za konkurenciju, ali za onu koja je fer'', rekla je Fon der Lajen tokom obraćanja u Briselu.

Tanjug/AP/Jean-Francois Badias

Ona je istakla da je potrebno da EU prema Kini vodi politiku ''smanjenja rizika'' i da će to biti njen pristup na predstojećem samitu EU-Kina.

Predsednica EK je podsetila da EU ''nije zaboravila'' na koji način su kineske tehnologije solarnih panela ''oštetile evropske kompanije koje se bave solarnim panelima''.