Napad na Južni tok kao "povod za rat": Kako treba čitati Orbanovu poruku i kome je ona upućena?
Komentari02/09/2023
-17:28
Istraga o eksploziji na Severnom toku koja se dogodila prošle godine, i dalje nije dobila svoj epilog. Iako je to pitanje donekle ispalo iz fokusa evropske javnosti, sada je mađarski premijer Viktor Orban "pod svetla reflektora" bacio novo, i to ono ko je tiče gasovoda koji doprema taj energent južnim koridorom.
U intervjuu koji je dao Takeru Karlsonu, a koji je objavljen na Tviteru, Orban se osvrnuo na to šta bi se desilo u slučaju potencijalnog oštećenja tog gasovoda, zapretivši da bi to moglo čak i da izazove rat.
Karlson je pokrenuo ovu temu, upitavši Orbana šta misli o tome što Nemačka nije burnije reagovala pri oštećenju Severnog toka. Mađarski premijer je, u odgovoru na ovo, rekao da je "Mađarska odmah to nazvala terorističkim napadom, a Nemačka ne, što je pitanje manjka njihovog suvereniteta".
"Mi smo tada rekli da postoji još jedan, Južni tok (Turski). Zajedno sa srpskom premijerkom i srpskim predsednikom, stavili smo jasno do znanja da, ako neko želi da sa njim uradi isto što i sa Severnim tokom, to ćemo videti kao teroristički napad i razlog za rat. Odmah ćemo reagovati. Možda to mogu da rade sa Nemcima, ali ne i sa ovim regionom", rekao je oštro Orban.
O njegovoj izjavi je kasnije upitan i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, koji je prokomentarisao da je Orban "govorio uslovno, ali je suština da se nadamo da tako nešto neće nikome pasti na pamet".
"Nema naznaka da je to moguće, i mislim da neće pasti na pamet nikome da se to dogodi. Za nas je to od presudnog značaja. Imamo oko 630 miliona kubnih metara rezervi, ali ne može naša mreža iz Mađarske i Bačkog dvora da crpi jer nije dovoljna propusna moć", rekao je Vučić.
Šta stoji iza upozorenja?
Srbija i Mađarksa u velikoj meri zavise od gasa koji stiže Turskim tokom, a Orbanovu izjavu bi trebalo posmatrati hipotetički, smatra diplomata Srećko Đukić i dodaje da je on tu izjavu dao verovatno u nadi da do uništenja Turskog toka neće doći.
"Orban se nada da neće doći do do uništavanja Turskog toka, niti do toga da Mađarska, a verovatno i Srbija, postanu neki faktor u hipotetičkom ratu, i da postanu važniji faktor od Nemačke koju je Orban apostrofirao", dodao je Đukić.
Programski koordinator Novog trećeg puta, Dimitrije Milić, rekao je za Euronews Srbija da je Orban poruku uputio kako bi naglasio da je "Mađarska suverena država, koja sama brine o svojoj energetskoj bezbednosti, i koju drugi neće ugrožavati".
"Mađarska nema more i ne može drugačije da se snabdeva energentima nego kroz cevovode, i ne želi da dozvoli da Mađarska bude u energetskom smislu izolovana od Rusije. Mislim da je više politička izjava, nego što se zaista očekuje da neko napadne Turski tok", istakao je Milić.
Na pitanje da li je moguće da je, bar delom, ova poruka upućena i Evropskoj uniji zbog stalnog neslaganja Budimpešte sa sankcijama koje Brisel želi da uvede Rusiji, Milić ističe da je cilj verovatno drugačiji.
"Mislim da je više cilj da se napravi kontrast u odnosu na Brisel i ostale zemlje EU, odnosno da Orban želi da pokaže da su ostale zemlje zavisne, a Mađarska, kako on smatra, nije", navodi Milić.
Kome je upućena Orbanova poruka?
U pomenutom intervjuu, Karlson je Orbana upitao kome se obraća, odnosno kome je upućeno ovo "upozorenje" da će se napad na Turski tok (ili Južni tok, kako ga Orban zove), smatrati dovoljnim razlogom za rat. Mađarski premijer je na ovo lakonski odgovorio samo da "ne misli na Moskvu".
Prema rečima Đukića, ako Orban nije mislio na Moskvu, mogao je ovu poruku da uputi samo zemljama kroz koje gasovod teče.
"Takođe, moglo bi to da bude upućeno i nekoj četvrtoj zemlji koja bi mogla to sve da kontroliše - na primer, SAD", naveo je Đukić.
Slično smatra i Milić, koji kaže da je Orban ovu poruku uputio Vašingtonu, jer Orban ide "na vodenicu ruske spoljne politike i propagande koja optužuje SAD za napade na Severni tok".
Đukić, ipak, kaže da izuzimanje Moskve iz potencijalnog scenarija u kom je Južni tok oštećen nije osnovano, jer je dobar deo upravo na ruskoj teritoriji, u i njenim teritorijalnim vodama.
"U slučaju dizanja u vazduh tog gasovoda, Rusija bi ostavila potpuno Evropu bez gasa. Ona je svojim političkim sabotažama uskratila Evropu prošle godine za gas, ali Evropa je uprkos svemu tome našla alternativu, i za kratko vreme se preorijentisala na druge snabdevače", kaže Đukić.
Dodaje, međutim, da misli kako izjave poput ove Orbanove "ne doprinose smirivanju situacije i poverenju, izgradnji poverenja na trasi kojom se pruža taj gasovod".
Da li postoji razlog za zabrinutost?
Za sada, naročitih naznaka koje bi ukazivale na to da bi Turski tok mogao da bude uništen ili oštećen, ali Đukić upozorava na to da "živimo u vremenu kada se ni za šta ne sme reći da je nemoguće".
"Desilo se toliko neverovatnih stvari, počevši od rata Rusije i Ukrajine u koji nije verovalo više od 90 odsto javnosti, pa do činjenice da je Rusija ostavila Evropu bez gasa, u šta ni Evropa, a ni razboriti Rusi nisu verovali. Uverenje Rusije je bilo da će time podeliti Evropu i baciti je na kolena da je moli za gas, što se nije desilo", kaže Đukić.
"Turski tok je daleko ranjiviji nego Severni, jer je njegov kapacitet oko 15 odsto kapaciteta Severnog toka 1 i 2. Sa tehničkog stanovišta, daleko je manji projekat. Sve te hipoteze se moraju uzeti u obzir, ako razmatramo bezbednost gasovoda", dodao je.
Navodi da bi, kao jedna od zemalja kroz koju protiče gasovod, Bugarska u slučaju eventualnog napada bila kolateralna šteta koja bi "morala da odigra igru", ako velike sile odluče da ga unište.
Komentari (0)