Igre 
Rublja u padu, raste pritisak na Moskvu: "Dok je prioritet trošenje na rat, biće teško sprečiti pregrevanje ekonomije"
Komentari16/08/2023
-17:30
Ruska centralna banka je na hitnom sastanku naglo podigla kamatne stope i navela da je moguće još jedno povećanje, ali nije uspela da preokrene pad rublje usred jednog od najvećih gubitaka vrednosti valute u poslednje vreme.
Referentna kamatna stopa podignuta je na 12 odsto sa 8,5 odsto, što je drugo uzastopno povećanje i najoštrije nakon pokretanja ruske invazije na Ukrajinu pre skoro 18 meseci. Hitan sastanak je sazvan nakon što je rublja nakratko probila vrednsoti od 100 za jedan dolar, prvi put od marta prošle godine.
Rublja je apresirala nakon objavljivanja kursa. Njena vrednost je jutros bila nešto manja od 97 za dolar. I dalje, međutim, ova valuta ima jedan od tri najgora rezultata u ekonomijama u razvoju ove godine, sa gubitkom od oko 25 odsto.
Nagli pad rublje gurnuo je centralnu banku u fokus javnosti, u sve oštrijoj debati o tome kako upravljati ekonomijom pogođenom smanjenjem izvoznih prihoda i izolovanom od međunarodnih finansijskih tržišta. Čak i sa stopama koje su sada najveće u poslednjih godinu dana, tržište se nije mnogo promenilo, piše "Blumberg".
Stručnjaci ocenjuju da su porast ruske vojne potrošnje i kolaps prihoda od izvoza dodali pritisak na rublju, koja je već patila zbog zapadnih sankcija i sve većeg odliva kapitala iz zemlje.
Ekonomski pritisak na Moskvu
Ovaj pad je gotovo "poništio" rast rublje prošle godine, kada je početak invazije pratio nagli porast cena nafte i gasa. Ruska centralna banka saopštila je, najavljujući hitnu sendicu u ponedeljak, da pad vrednosti valute ipak ne predstavlja pretnju po finansijsku stabilnost zemlje.
Ipak, taj pad je ubrzan poslednjih nedelja, i njime se podiže ekonomski pritisak na Moskvu nakon što su zapadne sankcije ograničile priliv kapitala, a evropske zemlje su se odvikle od snabdevanja ruskim energentima, čime su smanjeni prihodi koje Rusija dobija od prodaje nafte, prenosi FT.
Povezane vesti
Domaća ekonomija je podstaknuta vladinim izdacima za odbranu i socijalne obaveze, kao što su isplate koje primaju porodice vojnika koji su poginuli na bojnom polju u Ukrajini. Međutim, i ovo je podiglo budžetski deficit, gurajući valutu niže.
profimedia
Porast potrošnje doveo je do povećanja godišnjeg uvoza od 20 odsto u prvoj polovini ove godine.
"Vrlo malo valute dolazi u zemlju. Uvoz se vratio na predratni nivo, samo što sada svu robu široke potrošnje i industrijske proizvode uvozimo iz Kine, Turske, Centralne Azije i Emirata, a ne sa Zapada. I dalje morate da platite u nekoj valuti, ali niko ne želi da to budu rublje", rekao je za FT Milov, bivši zamenik ministra energetike koji je sada protivnik Kremlja iz egzila.
Pomoć u finansiranju rata
Pad rublje ubrzan je nakon što je u junu prekinuta pobuna Jevgenija Prigožina i njegove plaćeničke Vagner grupe, što je dovelo do toga da Rusi prebacuju novac na strane račune.
"Ruska rublja još uvek traži odgovarajući dugoročni kurs za ratne sankcije. Bez kontrole kapitala, špekulanti bi prošle godine dali lošu prognozu", rekao je za "Gardijan" Janis Kluge, istraživač u Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove.
Ekonomski savetnik Putina, Maksim Oreškin, u tekstu za agenciju Tas priznao je da je slaba rublja imala "negativan efekat na stvarne prihode stanovništva", ali je istovremeno rekao kako Moskva očekuje da će se valuta uskoro vratiti na pređašnje stanje.
"Trenutni kurs je značajno odstupio od osnovnih nivoa i njegova normalizacija se očekuje u bliskoj budućnosti. U interesu ruske ekonomije je da ima jaku rublju", piše Oreškin u svom tekstu.
Povezane vesti
Ruska centralna banka je prošle nedelje preduzela korake da stabilizuje rublju, zadržavajući kupovinu deviza do 2024. godine "kako bi smanjila volatilnost". Međutim, taj potez nije odmah zaustavio pad valute, što je izazvalo zabrinutost među zakonodavcima zbog mogućnosti znatno viših potrošačkih cena.
Kratkoročno gledano, slabija rublja bi mogla pomoći vlastima da finansiraju svoju veliku ratnu potrošnju. Rusija prodaje svoju naftu u stranoj valuti i sadašnja berza će kupovati više rubalja kod kuće.
Da li je ovo uspeh sankcija?
Razmatrajući da li čitava ova situacija znači uspeh sankcija koje je Zapad uveo Rusiji, agencija AP piše da sankcije imaju uticaja čak i ako ne urušavaju ekonomiju odjednom.
Povezane vesti
Napominje se da je izvoz opao zbog toga što Zapad bojkotuje rusku naftu, i zato što je postavljeno ograničenje cene nezapadnim zemljama. Takođe, sankcije sprečavaju i osiguravajuća društva ili prevoznike koji su uglavnom sa Zapada, da cene rusku naftu više od 60 dolara za barel.
Sve te mere su dovele do toga da Rusija mora da prodaje po nižimi cenama nego inače, i da povlači skupe poteze poput angažovanja "brodova duhova" kojima se zaobilaze sankcije.
Međutim, podatak da je Rusija u prvoj polovini ove godine zaradila 425 miliona dolara samo od prodaje nafte, pokazuje da se u određenoj meri sankcije i dalje zaobilaze. Mada je skupo i komplikovano, ako neko želi ajfon ili automobil napravljen na Zapadu, može doći do njih.
Bez obzira na sve ovo, i dalje je prerano reći da je ruska ekonomija u krizi, smatra Kris Vifer iz "Macro Advisory Partners".
"Niža vrednost rublje oslikava efekat sankcija, ali ne pokazuje ekonomsku krizu", rekao je Vifer za AP, dodajući da su potezi ruskih monetarnih vlasti doveli do toga da uglavnom centralna banka može reći velikim izvoznicima kada da razmenjuju zarade od dolara u rublje.
Neki stručnjaci smatraju, ipak, da sve ovo ne utiče povoljno po sliku koja se stvara u ruskoj javnosti kada je u pitanju Kremlj, odnosno sposobnost vlade u Moskvi da drži stvari pod kontrolom, dok rat koji traje već godinu i po dana još nije ni blizu kraju.
Deo stanovništva pesimističan
Vladin dokument u koji je Rojters imao uvid ovog meseca, pokazao je da je Moskva udvostručila ciljnu potrošnju na odbranu za 2023. godinu na više od 100 milijardi dolara, što je trećina svih javnih rashoda.
Upravo pad rublje i to što se veliki deo javnih sredstava troši na finansiranje rata, izaziva nezadovoljstvo među delom ruskog stanovništva. Toj tvrdnji u prilog ide i činjenica da se nedavno mogla u javnosti čuti jedna od retkih kritika prema centralnoj banci.
profimedia
"Prokleta centralna banka čak ni ne objašnjava zašto je, dođavola, kurs rublje skočio toliko visoko da nam se smeju u inostranstvu, jer je naša rublja jedna od tri najslabije valute", rekao je uticajni TV voditelj Vladimir Solovjov prošle nedelje.
"Šta se dešava u ovoj zemlji!? Kako je došlo do ovog kursa? To će na kraju dovesti do rasta potrošačkih cena, što će se poklopiti sa predizbornom kampanjom", dodao je Solovjov, misleći na ruske predsedničke izbore zakazane za mart 2024. godine.
Kako je u izjavi za "Njujork tajms" rekao ekonomista Lijam Pič, sve dok je prioritet ruske vlade trošenje na rat, biće veoma teško za centralnu banku da spreči pregrevanje ekonomije.
To sve više smeta i "običnim građanima", naročito jer inflacija izazvana devalvacijom rublje teško pogađa one sa niskim primanjima - jednostavno, ne sviđa im se to što moraju da troše više novca na osnovne stvari, poput hrane.
Mada će više kamatne stope usporiti ekonomski rast, ublažavajući određeni pritisak na cene, malo je verovatno da će vlada odustati od velikog trošenja na rat.
Pored hrane i osnovnih potrepština, i putovanja u inostranstvo, u kojima uživa uglavnom manjina u velikim gradovima poput Moskve i Sankt Peterburga, postaju mnogo skuplja sa slabijom rubljom.
"Nestabilnost nacionalne valute nikad nema dobar uticaj. To će najverovatnije uticati na obične ljude, jer će poskupljenje svega sigurno uslediti. Sačekaćemo, pa ćemo videti", rekla je za AP ruska državljanka Dina Solovjova (51), koja radi kao veterinar.
Ima i onih koji su optimistični. Nikolaj Rubcov (20), student iz Moskve, rekao je da nije bio previše uznemiren padom rublje. Rubcov smatra da je to sve "privremeno", i da će se stvari "uskoro vratiti u normalno stanje".
Preporuka za vas
Komentari (0)