Uspon krajnje desnice alarm u Berlinu: AfD u anketama "čvrsto" druga, šta je poguralo kontroverznu stranku

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

13/08/2023

08:01

Uspon krajnje desnice alarm u Berlinu: AfD u anketama "čvrsto" druga, šta je poguralo kontroverznu stranku - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Kada bi se u Nemačkoj sutra održavali parlamentarni izbori, prema istraživanjima, visoko drugo mesto sa čak 21 odsto glasova osvojila bi krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD). Reč je o stranci koja, barem do sada, nije beležila preterano sjajne rezultate na glasanjima, ali koja je pre nešto više od mesec dana prvi put pobedila na jednim lokalnim izborima. Činjenica da je, prema anketama, AfD pretekla čak i Socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca govori da se u nemačkom društvu dogodila neka promena, a uspon desnice mnogi smatraju upozorenjem, kako za samu Nemačku, tako i za ostatak Evrope.

Kandidat AfD Robert Seselman pobedio je u drugom krugu izbora u Zonebergu, u istočnoj nemačkoj državi Tiringiji, dotadašnjeg čelnika okruga Jirgena Kopera iz Hrišćansko-demokratske partije. Na tim izborima učestvovali su i Socijaldemokrate, Zeleni i Slobodne demokrate.

"Zaprepašćena sam rezultatom u Zonebergu. Hvala svima koji nastavljaju da se bore da ova država ostane demokratska, otvorena i prijateljska", rekla je tada Katrin Gering-Ekard, potpredsednica Bundestaga i poslanica Zelenih.

A zaprepašćenje za mnoge jesu upavo rezultati ankete "Dojčlandtrenda" o tome šta ako bi se sutra birali članovi Bundestaga. Najjača snaga ostala bi Hrišćansko-demokratska unija (CDU) sa osvojenih 27 odsto glasova. Raspored ostalih partija, međutim, bio bi drugačiji jer bi Socijaldemokratska partija (SPD) bila tek na trećoj poziciji i to sa 17 odsto glasova, što je pad od više od osam odsto u odnosu na izbore održane 2021. godine. Zeleni su tek četvrti, sa oko 15 odsto glasova.

Iznenađenje je, naravno, rezultat koji bi napravila Alternativa, stranka koja je privukla veliki broj birača agitovanjem protiv rastućeg broja migranata, ali i vladinih planova da podstakne zelenu energiju. Kako je za Euronews Srbija rekao Petar Ćurčić iz Instituta za evropske studije, AfD se trenutno kreće između jedne petine i jedne četvrtine biračkog tela, što je potpuno neočekivano imajući u vidu njihove pređašnje rezultate. Ali, kako dodaje, uspon nije slučajan jer je "plod" jednog konteksta u kom se Nemačka nalazi.

Šta je "poguralo" krajnju desnicu

Radom vlade koju čine Socijaldemokrate, Zeleni i neoliberalne Slobodne demokrate (FDP) zadovoljan je tek svaki peti ispitanik. Sve nepopularniji je i kancelar Šolc koji ima najniži rejting od kada je preuzeo dužnost u decembru 2021. Zašto je to tako, razloga je nekoliko, a svi oni uspeli su, makar delimično, da poguraju AfD.

Ćurčić objašnjava da je Alternativa malo specifična politička organizacija koja potiče iz nekoliko nekadašnjih političkih frakcija.

"Na prvom mestu se radi o razočaranim biračima Hrišćansko-demokratske unije, ali ima i onih koji su autentični predstavnici istočno-nemačke politike, oni su drugi deo tog biračkog tela i ovaj treći sa nekih liberalnih i socijaldemokratskih pozicija koji je takođe prešao na stranu AfD, govorim o raznim desnim krilima koja su se vremenom udruživala, tako da Alternativa nije baš tako jednostavna politička organizaicija", rekao je on.

Krajnja desnica je posebno jaka u državama bivše Istočne Nemačke, koje i dalje imaju niže stope zaposlenosti i ekonomskog razvoja, pa AfD trenutno vodi u anketama u Brandenburgu, Saksoniji i Tiringiji, a u sve tri države izbori će biti održani sledeće godine. Tu se mogu i pronaći razlozi uspona Alternative.

"Sa jedne strane to je problem sa inflacijom i nezadovoljstvom građana zbog rastućih troškova, takođe problem i sa migracijom gde jedan deo biračkog tela pokazuje izuzetno nezadovoljstvo prema migraciji. Istočna Nemačka ima još jedan problem, a to je i populaciono starenje, pored ovog ekonomskog zaostajanja. Drugi izvor nezadovoljstva je ideološki, a to je da postoji deo političkog tela CDU koji je otišao odatle", rekao je Ćurčić.

Kada je reč o zapadnom delu Nemačke, gde rast Alternative nije toliko snažan, i tu bi mogli da se traže razlozi, ali oni su uglavnom rezultat nezadovoljstva aktuelnom vladom, kancelarom Šolcom, ali i politikom CDU.

"Semafor vlada se suočava sa velikim problemima, ali je CDU to mogla samo delimično da kapitalizuje. Porast njenog biračkog tela se detektuje na između 2-5 odsto. Očigledno je da je AfD ta masa koja je najviše profitirala", istakao je Ćurčić.

Kako je naveo novinar Dragan Bisenić u autorskom tekstu za Tanjug, ono što AfD daje snagu u ovom trenutku, to je sukob u Ukrajini i položaj Nemačke u evropskim i evroatlantskim relacijama.

"Danas je Nemačka suočena sa nekim od velikih i suštinskih izazova. Njena ekonomija je u recesiji. MMF očekuje da će Nemačka ove godine imati lošije rezultate od svih drugih zemalja G7. Cene energije i inflacija su i dalje izuzetno visoke, a ovo pogoršava vladina politika zelene energije i postepenog ukidanja nuklearne energije", naveo je on.

Suočen sa široko rasprostranjenim kritikama da je kontroverza oko zakona o grejanju doprinela usponu krajnje desnice, Šolcov portparol Štefen Hebestrajt je rekao da vlada ima "jasan koncept" za zelenu tranziciju i da je "na dobrom putu, ali ga još nije prešla".

Kako će na uspon AfD odgovoriti druge stranke?

Za uspon AfD je kriva vlada, kaže predsednik opozicione Hrišćansko-demokratske unije Fridrih Merc. Posebno je kritikovao Zelene. AfD je, ocenjuje Merc, antisemitska stranka, neprijateljski nastrojena i prema strancima.

Kancelar Olaf Šolc se u vezi s tim izjasnio na jednom skupu koji je organizovao nedeljnik "Cajt". Ukazao je pre svega na druge zemlje u kojima su takođe ekstremno desne stranke ojačale. On ih je nazvao "strankama lošeg raspoloženja", a takav razvoj objasnio je nesigurnošću u "vremenima previranja" s više istovremenih problema. Šolc je pritom naveo koronu, ruski napad na Ukrajinu i klimatske promene.

Bisenić navodi da bi centrističke stranke mogle da pokušaju da ponude neka sopstvena rešenja za sve probleme koje su dovele i do ovakvih rezultata istraživanja.

"Oni bi mogli da pokušaju da se razlikuju od AfD kroz otvorenu debatu. Ali umesto toga, njihov podrazumevani odgovor je da pokušaju da blokiraju vlast AfD-u i da ignorišu pitanja zbog kojih su njeni birači ljuti. Ovo je strategija koja će sigurno propasti. Nemački stručnjaci savetuju da, ako CDU želi da pridobije glasače AfD-a, onda će morati da počne da se bavi pitanjima do kojih je ovim glasačima stalo. Ali trenutno CDU nije u stanju da to uradi", naveo je on.

Kako kaže Ćurčić, strategija vlasti i uopšte stranaka centra, može da bude i politika udruživanja, to je moglo da se vidi na primeru nekoliko nemačkih pokrajina i okruga gde su se sve stranke pa čak i stranke levice udružile kako bi potisnule Alternativu i njen rast.

Šta uspeh AfD znači za Nemačku i Evropu?

Kako je ocenio Bisenić, uspon nemačke desničarske populističke partije, nastavlja da uznemirava nemački politički establišment, ali to je politički fenomen čiji dalji uspon i politički uspeh može da ima najdublje i najdalekosežnije posledice, ne samo po sudbinu Nemačke, nego po sudbinu Evrope i Evropske unije u celini.

"Jasno je da u Evropi nema bitnijih promena, bez promena u Nemačkoj, a Alternativa poseduje nesumnjivi kapacitet promena", navodi Bisenić.

Sa druge strane, Ćurčić smatra da položaj Alternative i dalje nije toliko ključan.

"Čini mi se da će kretanje nemačkog društva i uopšte položaja Nemačke u svetu definisati AfD. Mislim da Alternativa neće biti poput nekih populističkih stranaka koje su brzo porasle, a još brže nestale, ali čini mi se da njen položaj još nije takav da ona može da bude ključna odrednica vlasti barem još nekoliko narednih godina", naveo je on.