Igre 
Krajnja desnica u Nemačkoj raste: Dobro se kotiraju u anketama, ali im na putu do vlasti stoji "sanitarni kordon"
Komentari01/07/2023
-11:47
Energetski, ekonomski i politički izazovi koji su Nemačku gurnuli u recesiju uzrokovali su rast popularnosi krajnje desnice u toj zemlji, čije su stranke napravile dobre rezultate na nekoliko poslednjih izbora. Analitičari ocenjuju da iako rast desnice u Nemačkoj deluje nepopularno iz istorijskih razloga, to u ovom trenutku nije pretnja po sistem.
Prema poslednjim anketama, popularnost nemačkih krajnjih desničara je u porastu, a trenutno je glavni nosilac ove struje u državi stranka Alternativa za Nemačku (AfD), koja bi prema rezultatima ankete osvojila 19 odsto glasova na izborima.
Njihov kandidat Robert Zeselman, na nedavno održanim lokalnim izborima u okrugu Zoneberg odneo je pobedu, čime je ova stranka prvi put dobila lidera okruga. Glavno uporište ove stranke uspostavljeno je u istočnoj Nemačkoj, koja je do ujedinjenja 1989. godine bila socijalistička država, što je još jedan od pokazatelja da se ideološka ravnoteža u ovoj zemlji menja.
Tanjug AP/Martin Schutt/dpa via AP
Takođe, još jedan indikator promene u ideološkoj ravnoteži jesu i pokrajinski izbori u Bremenu, na kojima je stranka pod nazivom "Besni Nemci" osvojila rekordnih deset odsto glasova.
Između ostalog, rezultati pokazuju i glavne razloge zbog kojih bi anketirani podržali krajnju desnicu, a to su migraciona politika, energetske reforme, ekonomsko stanje, inflacija, ali i društveni problemi koji u sve većoj meri guraju Nemačku u zagrljaj desnice.
Da li Zeleni guraju Nemce u naručje AfD-a?
Od 2015. godine bio je prisutan trend neprekidnog uspona Zelenih ali je, čini se, kriza u koju je Nemačka zapala, to okončao. Novinar Dojče Velea Srećko Matić za Euronews Srbija kaže kako su rezultati ankete pokazali da se dve trećine simpatizera AfD odlučuje da glasa za ovu partiju zbog toga što su razočarani ostalim strankama na nemačkoj političkoj sceni, dok samo trećina ovu stranku bira zbog nje same.
"Glasači na neki način žele tim strankama da pokažu kako nisu saglasni sa njihovom politikom, a to se naravno najviše odnosi na vladajuću koaliciju", ističe Matić.
Povezane vesti
Prema rezultatima ankete, stranka AfD osvojila bi 19 odsto glasova na izborima, a kako kaže Matić, ovakvi rezultati ukazuju na činjenicu da se rejting AfD-a udvostručio u odnosu na rezultate saveznih izbora u jesen 2021. godine kada su osvojili 10,3 odsto.
"AfD ovime nagoveštava svoj moć, kao i spremnost za dolazak na vlast. To naravno neće biti tako lako, pošto im je za to potrebna koalicija, a u ovom trenutku niko ne nagoveštava spremnost da u bilo kom obliku sarađuje sa AfD-om", rekao je Matić.
I prema rečima Dimitrija Milića iz organizacije Novi treći put, u Nemačkoj i dalje postoji "sanitarni kordon" u odnosu na saradnju sa ekstremnom desnicom. Ističe da je to jedna od retkih država gde je to slučaj, prvenstveno iz istorijskih razloga, te da je to jedina razlika u odnosu na sve ostale države.
"Iste takve partije kao što je AfD su u vladajućim koalicijama u Švedskoj, često su u Austriji, Danskoj... Ne bi bio prvi put da neka partija ekstremne desnice dođe do vlasti ili bude njen deo. Međutim, treba uzeti u obzir da njihov rast podrške dobrim delom nastaje i zbog trenutne situacije u Nemačkoj, gde skoro sve ostale partije, su sa izuzetkom levice koja je dezorganizovana, nema nikoga ko je ozbiljniji protivnik trenutnoj politici sankcija prema Rusiji i podršci Ukrajini, a postoji jedan značajan deo javnosti koji je protiv toga. Tako da je neko morao politički da kapitalizuje to u javnom prostoru, što je u ovom slučaju AfD", objašnjava Milić.
Matić ocenjuje da je jedan od razloga uspona AfD-a i politika vladajuće koalicije, na osnovu koje pokušavaju da se profilišu.
"Jedan od vodećih AfD-ovca je na pitanje novinara o razlozima njihovog uspeha i šta čine da bi tako prosperirali u očima birača, rekao da oni zapravo ne rade ništa, već gledaju šta će reći i napraviti Zeleni, nakon čega će oni samo reći suprotno i da je to dovoljno", navodi Matić.
"AfD trenutno jači i od kancelarove stranke"
Nakon dobrih rezultata na lokalu, AfD sada ima velike planove za budućnost, između ostalog, u planu je i nominacija kandidata za kancelara na sledećim izborima. To, prema rečima Milića, nije iznenađenje, ali ništa ne menja.
Povezane vesti
"Svaka partija može da kandiduje kandidata. Naravno pitanje je da li će ikada da dođe u poziciju da od kandidata postane kancelar, u nekim pregovorima. AfD raste i to deluje nepopularno naročito kad se dešava u Nemačkoj iz istorijskih razloga, ali da je to pretnja po sistem nije u ovom trenutku", kaže on.
Smatra da bi to trebalo gledati kao jedan širi trend u Evropi, koja postaje zatvorenija nego ranije.
"Evropljani ne žele ozbiljnije da se bave nekim društvenim, spoljnopolitičkim i međunarodnim pitanjima, i celokupna spoljna politika Evrope se svela na to da plate nešto ako je moguće da se time ne bave - platiti ruske energente da se Rusija ne bi bavila svojom imperijalnom politikom u okruženju EU, platiti Erdoganu i različitim akterima na severu Afrike da se bave migrantskim pitanjem, u krajnjoj liniji i plaćanje državama zapadnog Balkana pošto ne postoji strategija šta raditi u smislu njihovog političkog opredeljenja i članstva. To je samo jedan pristup koji je postao dosta zatvoren i u nekom smislu izolacionistički na ostatak sveta. I to što sada desnica jača je samo odlika trendova kao neki vid pokušaja konzerviranja stanja ili reakcionarne politike u odnosu na sva nova događanja u svetu i Evropi, tako da ne bismo se trebali iznenaditi da se u tom slislu i takve partije češće javljaju u svojim procentima kao što je sada slučaj", kaže on.
Ipak, prema rečima Miatića, nervoza ostalih političkih stranaka raste, a pogotovo vladajućih koje stalno gube na rejtingu.
"U ovom trenutku situacija je takva da je, što možda nije tako prezentno u inostranstvu, a ovde se o tome itekako priča, AfD trenutno jači i od kancelarove stranke. Uživa poverenje 19 odsto birača, a socijaldemokrati Olafa Šolca samo 18 odsto. Kako bi demonstrirali novo samopouzdanje, AfD je jasno daje signal da na idućim izborima želi da nominuje osobu koja će biti kandidat ili kandidatkinja za kancelara", ističe Matić.
Tanjug/AP/Michael Probst
Smatra da je ovo za AfD jako spretan potez, pogotovo iz onih aspekata na čijem temelju oni "tako dobro prosperiraju u javnosti".
"Naime, oni vole da polarizuju, a sama nominacija kancelarskog kandidata im daje dodatni medijski prostor kako bi se u javnosti predstavili kao alternativa, kako oni to vole reći, ovima na vlasti", kaže Matić.
"Najveći problem AfD bi mogao da bude ako zapravo dođu na vlast"
Matić navodi da oni kao alternativa ne nude ništa po pitanju konkretnih politika i da mnogi posmatrači u Nemačkoj kažu kako bi najveći problem ove stranke bio da zapravo dođu na vlast, jer bi tada "javnost otkrila sa kakvim oni rešenjima raspolažu, odnosno ne raspolažu".
Međutim, ističe da su vrlo jasni po pitanju aktivne političke situacije.
"Oni su na strani Rusije, odmah bi ukinuli sankcije jer smatraju da one štete Nemačkoj. Pre nekoliko meseci sam razgovarao sa šefom AfD-a Tinom Krupalom koji je baš u tom kontekstu na moje pitanje o sankcijama, rekao da zemlje koje su EU ili izvan nje ne treba prisiljavati po tom pitanju, kao što to radi Evropska unija. Tada je spomenuo i Srbiju i rekao da države samo mogu da odluče da li su im sankcije potrebne ili ne", kaže Matić.
Što se drugih stvari tiče, ističe da je AfD protiv doseljavanja i da je migracija tradicionalno najjača tema na osnovu koje se poziciraju u Nemačkoj.
Tanjug/AP/Michael Probst
"Njihova parola je 'Nemačka Nemcima', oni su protiv migracija, a između ostalog bi ukinuli i Evropsku uniju, to će biti jedan od glavnih programa sa kojima kreću u kampanju za evropske izbore iduće godine", rekao je Matić.
Ipak, Milić smatra da politika desnice koja se odnosi na izlazak iz evrozone i EU više nije na stolu.
"Uglavnom vide EU samo kao alat gde bi se nadložnosti koje je EU preuzela na sebe dobrim delom spustile nazad na pojedinačne države. Zato što svi znaju da se za Britaniju to nije dobro završilo, svi znaju da samo kao EU imate relevantnost u svetu. Verujem da je i ekstremna desnica bez obzira na animozitet koji ima prema EU svesna da njihove države bez unije sa ostalim sličnim državama na svetskoj sceni nemaju glas. Irelevantne su i u krajnjoj liniji zavise od toga da li će njima neko postavljati uslove, a ne da li će one kreirati neke uslove za sebe u svetu. Tako da u tom smislu nije u opasnosti, ali može biti u smislu opasnosti za pojedine manjinske grupe u tim društvima koje mogu da se osećaju targetirano u budućnosti, prvenstveno pripadnici islamske zajednice", zaključuje Milić.
Komentari (0)