Novi plan Brisela protiv iregularnih migracija: Posle Srbije, EU širi zaštitu spoljnih granica i na Tunis

U pokušaju da smanji priliv migranata preko Mediterana, EU je nedavno sa Tunisom postigla sporazum vredan stotine miliona evra u kojem su, prema mnogima, ključni segment migracije, upravljanje granicama i borba protiv krijumčarenja. Ovaj sporazum deo je šireg plana EU za borbu protiv iregularnih migracija u koji su uključene i zemlje zapadnog Balkana, među kojima Srbija ima značajno mesto. Položaj Tunisa i Srbije, kao trećih zemlja, nečlanica Unije, prema oceni stručnjaka, u mnogo čemu je sličan i oslikava jedinstvenu politiku EU u nastojanju da, ako ne zaustavi, bar uspori migracije.

Drugi put u malo više od mesec dana “Tim Evropa” u istom sastavu boravio je u Tunisu. Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, italijanska premijerka Đorđa Meloni i njen odlazeći holandski kolega Mark Rute za mesec dana dva puta su boravili u Tunisu kako bi sa ovom zemljom dogovorili pojačanu borbu protiv trgovaca ljudima i kontrolisanje granica. Zauzvrat je za Tunis pripremljen paket vredan stotine miliona evra namenjen oporavku ekonomije, investicijama i trgovini, ulaganju u mlade i zelenoj tranziciji.

Ovo je samo deo većeg ambicioznog plana Unije usmerenog na borbu protiv ilegalnih migracija kako bi se smanjio pritisak tražilaca azila u zemljama članicama. 

Đurović: Ukidanje bezviznog režima smanjilo broj migranata

Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, podseća da je sličan akcioni plan ranije napravljen za zemlje zapadnog Balkana, među kojima Srbija ima značajno mesto u borbi protiv iregularne migracije, te da je po pitanju migracija Srbija u sličnoj poziciji kao Tunis.

"Kada govorimo o Srbiji, to je takođe zemlja na spoljnim granicama EU. Mi imamo niz problema na našim granicama, kako od krijumčara koji su sve jači, tako i od stradanja na druge načine, jer se teško prelazi granica i ljudi mnogo rizikuju svoje živote. U ovom trenutku samo oko Subotice imamo oko 1.000 ljudi koji pokušavaju da pređu granicu svakodnevno. U centrima je nešto više od 2.000, ali to je brojka koja se svakodnevno menja", objašnjava on.

S obzirom da je Srbija u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, evropski zvaničnici su više puta ponavljali da je za Beograd važno usklađivanje migracine i vizne politike, nakon čega je Srbija pojedinim zemljama ukinula bezvizni režim. Ovim su, prema rečima Đurovića, zaustavljene avionske migracije kroz Srbiju, ali intezitet migracija kopnom, kako kaže, nije oslabio.

"U Srbiju je prošle godine dolazilo mnogo ljudi između ostalog i iz Tunisa koristeći bezvizni režim, koji je sad zaustavljen. Procena je da negde preko 50.000 ljudi iz Tunisa, Burundija, Indije došlo ovde i da se nije vratilo u svoje zemlje prošle godine i da je to bio jedan od razloga zašto je bio povećan broj tražilaca azila u zemljama EU upravo iz ovih zemalja", kaže Đurović.

Uvođenjem viza taj problem je, kako kaže, gotovo rešen.

"Na terenu tih ljudi više nema. Međutim, migracija nije stala, ona tradicionalna. Nama ljudi i danas dolaze u značajnom broju iz pravca Turske najčešće preko Bugraske i Severne Makedonije. U ovom trenutku imamo najmanje 40.000 ljudi koji su ušli u zemlju u prvih sedam meseci i najveći broj je nastavio dalje", kaže on. 

Dodaje da su to uglavnom izbeglice iz Sirije koji borave u Turskoj.

"Negde oko 60 odsto svih koji dolaze u Srbiju su izbeglice iz Sirije koje su ranije živele u Turskoj. Tradicionalno imamo ljudi iz Avganistana. Tu migracija nije stala. Vidimo da je zbog uvođenja viznog režima intezitet ove specifične migracije zaustavljen ali hronični problemi i tradicionalna migracija nimalo nije zaustavljena. Naprotiv, vrlo je intenzivna i dan danas", ističe on.

Đurović dodaje i da Srbija ima trilateralan sporazum sa Austrijom i Mađarskom, koje su vodilje u borbi protiv iregularne migracije pojedinačno. 

"On je u formi memoranduma - što je vrlo specifična situacija, nije transparentna, ne nudi uvid u sve ono što je dogovoreno, a Srbija tu ima jedan inferioran položaj, s obzirom da je pretpostavka da ona treba da zadržava migraciju na svojim granicama i na taj način štiti ove dve zemlje", kaže on.

Šta sporazum znači za Evropu?

Evropska unija ove godine je učinila nekoliko koraka kada su u pitanju migracije. Kao jedan od ključnih bio je potpisivanje Memoranduma o razumevanju sa Tunisom, koji je usledio posle više nedelja pregovora i najava iz EU da će Tunisu pomoći sa milijardu evra kako bi se zemlja izborila sa ugroženom ekonomijom, finansijama i migrantskom krizom. Holandski premijer Mark Rute nazvao ga je ''pravom prekretnicom''.

"Migracije su značajan element paketa koji smo potpisali. Iz humanitarnih razloga, od vitalnog je značaja da radimo zajedno kako bismo pokušali da zaustavimo ljude da organizuju opasne i često smrtonosne prelaske Mediterana u pokušaju da se domognu evropskih obala", rekao je Mark Rute, premijer Holandije.

Ursula fon dre Lajen, predsednica Evropske komisije dodala je da će EU sa Tunisom raditi u okviru Partnerstva za borbu protiv krijumčarenja. 

"Osim toga, pojačaćemo koordinaciju u operacijama portage i spasavanja. Dogovorili smo se i da ćemo sarađivati u oblasti upravljanja granicama, borbi protiv krijumčarenja, po pitanju povrataka i rešavanja osnovnih uzroka, uz puno poštovanje međunarodnog prava. Za to ćemo na raspolaganje staviti više od 100 miliona evra evropskih fondova", rekla je ona.

Ovu godinu obeležilo je i donošenje plana EU kojim su približnije regulisana prava na azil i migracije. Jedno od ključnih pravila je da će svaka zemlja morati da prima veći broj tražilaca azila i migranata, u skladu sa brojem stanovnika, a oni koji to ne budu želeli moraće u zajednički evropski fond da uplaćuju oko 20.000 evra po svakoj odbijenici migrantu. 

Plan je donet početkom juna ali je pokazao da po ovom pitanju EU nije jedinstvena, jer su mu se usprotivile  Mađarska i Poljska. Evropska unija u poslednje tri godine beleži konstantan rast ilegalnih migranata u zemljama članicama. Prema poslednjim dostupnim podacima, u 2022. zabeležen je najveći broj još od 2015. godine i tadašnje migrantske krize. 

Koliko je situacija sa migrantima alarmantna pokazuje i rast broja poginulih građana poreklom iz Azije i Afrike, koji mahom preko Mediterana, ali i Sahare pokušavaju da se domognu Evrope. Tokom prethodne godine poginulo ih je 3.800, a strahuje se da bi u ovoj godini ta cifra mogla da bude premašena. Prema podacima UN samo od početka ove godine u Mediteranu je život izgubilo 289 dece.