Igre 
Zelenski na svetskoj diplomatskoj turneji traži jaču podršku: "Ulozi su podignuti, samim tim se pristaje na veće rizike"
Komentari21/05/2023
-15:00
U toku je svetska turneja predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog. Posle evropskih gradova, prisustvovao je samitu Arapske lige u Saudijskoj Arabiji, a zatim je danas u Hirošimi na samitu Grupe 7 najrazvijenih zemalja sveta. Za to vreme, nastavljaju se svakodnevni ruski napadi na Kijev i druge ukrajinske gradove, koje za sada ukrajinska protivvazdušna odbrana uspešno odbija.
Lideri G7 istakli su posvećenost zajedničkom suprotstavljanju, kako su istakli, "neopravdanom i ničim neizazvanom agresorskom ratu Rusije protiv Ukrajine". Dogovoreni su novi paketi pomoći Ukrajini, ali i nove sankcije protiv Moskve.
U saopštenju, usvojenom na mestu gde je 1945. bačena prva atomska bomba, članice Grupe 7 upozoravaju Rusiju da je sama pretnja upotrebom nuklearnog oružja neprihvatljiva.
"Još jednom smo utvrdili da ćemo pružati Ukrajini svu podršku dok god ona bude bila potrebna, i to humanitarnu i finansijsku podršku, ali i isporuke oružja. Zemlje članice G7 imaju po ovom pitanju potpuni konsenzus. Naglašavamo da je pravičan mir moguć samo ako Rusija shvati da mora završiti rat i povući trupe iz Ukrajine", poručio je nemački kancelar Olaf Šolc.
Za sada nema pomena borebenih aviona, ono čemu se Zelenski nada. Za to vreme, žestoke borbe se nastavljaju u Bahmutu, na istoku Ukrajine. Šef Vagnera Jevgenij Prigožin izneo je juče tvrdnje da su oni potpuno zauzeli taj grad, dok ukrajinski zvaničnici to negiraju, ali ističu da je situacija kritična. Danas je iste tvrdnje iznelo i rusko ministarstvo odbrane, ali je Zelenski to demantovao u Hirošimi. Naveo je da ruske snage nisu zauzele Bahmut i da ukrajinske trupe ostaju u tom gradu, navodeći da ne može da pruži precizne informacije. Onn je rekao i da se Ukrajina bori zahvaljujući hrabrosti svog naroda, svojih ratnika, preneo je Gardijan. Ukrajinski predsednik je naveo da ne može da otkriva taktičke planove ukrajinske vojske povodom Bahmuta.
"Bahmut od danas nije okupiran od strane Rusije. Ne postoje dva ili tri tumačenja tih reči", rekao je Zelenski.
Napadi ne jenjavaju, Zelenski traži podršku širom sveta
Ove nedelje, inače, ispaljeno je više desetina ruskih krstarećih raketa različite delove Ukrajine, ali su gotovo sve oborene. Ruski predstavnici na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija saopštili su da NATO ne želi mirno rešenje sukoba.
Povezane vesti
"Protiv Rusije se vodi posrednički rat. Od poslednjeg sastanka Saveta u februaru o isporuci zapadnog naoružanja Ukrajini, priliv ne samo da se nije smanjio već stalno raste", rekao je Vasilij Nebenzja, stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama.
Tanjug AP/Kyodo News via AP
Za to vreme Zelenski traži snažniju podršku širom sveta. Posle Rima, Vatikama, Berlina, Pariza i Londona, otišao je u Saudijsku Arabiju na samit Arapske lige na kom se ove godine, nakon više od decenije, pojavio i sirijski predsednik Bašar el Asad. Zelenski je pozvao lidere arapskog sveta da podrže njegovu mirovnu inicijativu, u kojoj se između ostalog zahteva da se ruske snage povuku sa ukrajinske teritorije.
"Ukrajinci nikada nisu izabrali rat. Naše trupe nisu išle u druge zemlje. Mi ne anektiramo teritorije niti pljačkamo tuđe resurse. Ali nikad se nećemo predati nijednom strancu ni kolonizatoru. Zato se borimo i siguran sam da će svi vaši narodi razumeti našu glavnu emociju, ali i plemeniti poziv koji vam upućujem ovde u Džedi, poziv da pomognete da se zaštiti naš narod, uključujući muslimansku zajednicu u Ukrajini", naveo je Zelenski.
Njegova sledeća stanica je bila Hirošima i samit G7. Ta grupa je takođe pozvala Kinu da izvrši pritisak na svog strateškog partnera Rusiju da okonča rat protiv Ukrajine. U zajedničkom saopštenju, lideri G7 su naglasili da ne žele da nanesu štetu Kini i da traže "konstruktivne i stabilne odnose" sa Pekingom, prepoznajući važnost iskrenog angažovanja i izražavanja zabrinutosti direktno Kini, preneo je AP.
Šta je Zelenski želeo u Evropi, a šta u Džedi i Hirošimi?
Celokupna najnovija diplomatska inicijativa Volodimira Zelenskog govori o tome da u Ukrajini postoji percepcija da su ulozi podignuti i da se samim tim pristaje i na veće rizike, rekao je za Euronews Srbija Mladen Lišanin, gostujući istraživač na Gradskom univerzitetu u Njujorku.
Dodaje da to pokazuje i da je potrebno veće zalaganje Zelenskog u međunarodnoj zajednici da se pronađu partneri i saradnici za vojne napore.
"Kao što je evropska turneja imala za cilj da neke, uslovno rečeno kolebljivije ukrajinske partnere kao što su Nemačka i Francuska pridobije za podšku nekim čvršćim ciljevima, tako se može posmatrati i ova poseta Arapskoj ligi. Činjenica je da je dobar deo arapskog sveta, naročito onaj deo koji je tradicionalno percipiran kao američki saveznik, bio relativno uzdržan od početka ruskih operacija u Ukrajini. To je nešto što se ni Ukrajini ni Zapadu nije svidelo. I nešto na šta Zelenski sada računa da bi mogao da promeni", smatra Lišanin.
Povezane vesti
Kada je reč o poseti Samitu G7, navodi da je tu sličan motiv, naročito zbog toga što se pored država članica G7 na samitima često u svojstvu posmatrača pojave zemlje koje nisu članice, a ove godine su među njima Brazil i Indija.
"One su od osobitog značaja za ovu najnoviju inicijativu Volodimira Zelenskog jer je reč o državama koje su bile ili uzdržane, ili može se čak i reći u nekim aspektima, pogotovo u slučaju Brazila, blagonaklone prema ruskoj poziciji. Ne samo u pogledu rata, niko neće otvoreno podržati, sa izuzetkom Belorusije, ruske ratne operacije u Ukrajini, nego je reč o jednoj široj perspektivi koju Moskva pokušava da plasira kao opravdanje za svoje postupke", naveo je sagovornik Euronews Srbija.
Ističe da je reč o borbi za novi nastajući multipolarni svet za šta kaže da je jedan narativ koji relativno dobro prolazi u zemljama takozvanog globalnog juga. Kako navodi, u zemljama koje imaju sopstvene probleme sa politikom Zapada prethodnih nekoliko decenija, koristi se svaka prilika da se ta politika dovede u pitanje, i to za njih predstavlja neku vrstu spoljnopolitičkog manevarskog prostora.
Tanjug AP/Matthias Schrader
Ličanin je uoči posete Zelnskog Hirošimi rekao da on uživa manje-više nedvosmislenu podršku unutar G7, ali da veruje da će uložiti poseban napor u susretu sa Lulom da Silvom i Narendrom Modijem, da se založi za čvršću podršku.
"Ja sam skeptičan u pogledu uspeha takve inicijative, ali je jasno da Zelenski sada ima procenu da je ovako nešto vredno truda, i da vredi fizički prisustvovati i gledati se oči u oči sa liderima koji su mu sda značajni, a ne samo uključivati se u samite putem digitalnih platformi", naveo je Mladen Lišanin.
Sankcije u cilju kohezije
Govoreći o novim sankcijama protiv Rusije, sagovornik Euronews Srbija je rekao da je stvarni učinak kaznenih mera koje su započete još u februaru prošle godine protiv Moskve skromniji nego što su to donosioci političkih odluka na Zapadu očekivali.
"To je jedan možda neočekivani obim različitih vrsta sankcija i protiv Rusije i protiv njenih kompanija i pojedinava. Pitanje šta u narednom periodu može novo da se uradi. Pokušaji da se stalno uvode novi krugovi sankcija služe za jednu vrstu postizanja političke kohezije među državama Zapada, čini mi se u ovom trenutku i više nego što se računa da će one proizvesti neke konkretne ekonomske posledice ili ono što bi u krajnoj liniji trebalo da je cilj ekonomskih sankcija, a to je promena političkog ponašanja Ruske Federacije", istakao je.
Dodaje da se bližimo polovini godine, i da, ukoliko se približi naredna zima za koju nije nemoguće da bude hladnija od prethodne, onda će i energetika i ekonomski odnosi postati daleko prominentnije teme nego što je to bio slučaj u prethodnih nekoliko meseci.
Tanjug/AP Photo/Andrew Harnik, Pool
"To dovodi u opasnost podršku Ukrajini unutar država Zapada, jer već postoji u brojnim državama određeni broj političkih aktera koji insistiraju da je značajnije podržati finansijsku stabilnost sopstvene zemlje", naveo je Lišanin.
Ističe i da se to videlo kod država u Istočnoj Evropi.
"Čak i u državama koje su čvrsti pobornici ukrajinskih ratnihi napora, u onim trenucima kada vide da su njihovi nacionalni interesi kad je reč o ekonomiji pogođeni na primer ukrajinskim izvozom, onda se donose ekonomske mere koje taj izvoz ograničavaju", rekao je Mladen Lišanin za Euronews Srbija.
Komentari (0)