Dok Zelenski kaže da za kontraofanzivu treba još vremena širi se spisak vojne pomoći sa Zapada, stiže i "Olujna senka"
Komentari11/05/2023
-19:33
Ukrajini je potrebno još malo vremena kako bi pokrenula kontraofanzivu protiv ruskih snaga, rekao je predsednik te zemlje Volodimir Zelenski u najnovijem intervjuu. S druge strane, Rusija je u poslednjih nedelju dana pojačala granatiranje Ukrajine, pa su se tako sirene za vazdušnu opasnost mogle čuti širom njene teritorije, a gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko je pre nekoliko dana izjavio da su ruske snage "izvele najveći napad dronovima na prestonicu od početka rata".
Kontraofanziva Ukrajine se često pominje kao nešto što posmatrači očekuju, ali je zvaničnici veoma oprezno najavljuju, i ne postoje nikakve konkretne informacije o tome gde bi, i kada mogla da se dogodi, preneo je BBC.
Govoreći za medije u ukrajinskoj prestonici, Zelenski je istakao da vojska te zemlje i dalje čeka isporuku pomoći koju su joj obećali zapadni saveznici.
"Sa onim što već imamo, mislim da možemo da krenemo napred, i budemo uspešni. Međutim, izgubili bismo veliki broj ljudi, i mislim da je to neprihvatljivo. Moramo da čekamo, potrebno nam je još malo vremena", naveo je Zelenski.
On je dodao i da su borbene jedinice, od kojih su neke obučavale i NATO trupe, "spremne", ali da su vojsci potrebne "još neke stvari", uključujući oklopna vozila koja, kako je naveo, "stižu u serijama".
Mada su ukrajinski zvaničnici oprezni kada govore o kontraofanzivi i ističu da ona "mora biti uspešna", Zelenski je rekao kako je uveren da će ukrajinska vojska napredovati, upozoravajući na rizik od "zamrznutog konflikta", za koji kaže da "Rusija na to računa".
Među onima koji su se oglasili je i šef ukrajinske agencije za nuklearnu energiju Energoatom, Petro Kotin, koji je rekao da vojska njegove zemlje "shvata da će morati da zaobiđe nuklearnu elektranu u Zaporožju kada pokrene svoju dugoočekivanu kontraofanzivu, kako ne bi oštetila postrojenje".
On je dodao da su ruske snage u proteklih deset dana izmestile ljude iz obližnjeg grada Energodara, dodajući da bi moglo isto da se desi i sa delom osoblja iz same nuklearne elektrane. Kotin je objasnio da je za rad fabrike potrebno "najmanje pet rotirajućih smena", i opisao situaciju kao "kritičnu", ali je ipak rekao da je opasnost od velike katastrofe "prilično niska".
Volas: Doniramo Ukrajini "Olujnu senku", rakete dugog dometa
Zelenski je pomenuo da su Ukrajini, između ostalog, potrebna i dodatna oklopna vozila koja su joj obećali strani partneri. U poslednjih nekoliko nedelja u Ukrajinu je stigla značajna pomoć.
Britanski ministar odbrane Ben Volas potvrdio je da ta zemlja Ukrajini donira krstareće rakete dugog dometa pod nazivom "Olujna senka".
"Danas mogu da potvrdim da Velika Britanija donira Ukrajini raketni sistem 'Olujnu senku'. U pitanju je sistem koji ima mogućnost preciznog udara dugog dometa. Donacija ovih sistema naoružanja daje Ukrajini najbolju šansu da se odbrani od kontinuirane brutalnosti Rusije, posebno od namernog gađanja ukrajinske civilne infrastrukture, što je protivno međunarodnom pravu. Ukrajina ima pravo da se od ovoga brani", rekao je Volas 11. maja pred britanskim parlamentom.
Na dan Evrope, 9. maja, objavljeno je da su SAD odobrile novi paket pomoći za Ukrajinu, u vrednosti od 1,2 milijarde dolara. Kako se navodi, ovaj paket uključuje dodatne sisteme za protivvazdušnu odbranu, kao i opremu za integrisanje ranije poslatih PVO sistema.
Zatim, tu je i dodatna municija za borbu protiv neprijateljskih bespilotnih letelica, nove isporuke municije, ali i usluge satelitskih snimaka i podrške za obuku vojnika i održavanje opreme.
Nedelju dana ranije, ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznjikov saopštio je da su ukrajinskoj vojsci stigla američka oklopna vozila "Bredli", i dodao da su "velika, moćna, dobro naoružana i spremna za borbu".
Krajem aprila, Reznjikov je objavio i da su u Ukrajinu stigli danske CAESAR haubice, kao i da je "danska vojska planirala i sama da ih koristi, ali je ipak odlučila da ih prosledi Ukrajini".
Među najvažnijim skorašnjim "prinovama" ukrajinske vojske, verovatno se nalazi PVO sistem Patriot, koji je u pomoć Kijevu stigao 19. aprila, a tom prilikom je ministar odbrane naveo da je u pitanju "ostvarenje snova".
Nema odustajanja od zahteva za NATO avionima
Pored svega što je Kijev dobio, njihova neispunjena želja (bar za sada) ostaju borbeni avioni koje već mesecima pokušavaju da dobiju od zapadnih partnera. Ukrajinski zvaničnici su u više navrata tvrdili da bi takve isporuke mogle da im pomognu u vazdušnoj borbi protiv ruske vojske, ali su zapadni partneri nepokolebljivi.
U poslednjoj takvoj objavi, ukrajinski ministar odbrane je srednom aprila rekao da je "najviši prioritet brza izgradnja PVO sistema na više nivoa".
"Patriot, IRIS-T, NASAMS, MIG-29, su najnoviji u nizu, ali nisu i konačni koraci ka ovom cilju. S obzirom na varvarsku taktiku Kremlja, potrebni su nam borbeni avioni u stilu NATO-a. Mnogo smo puta čuli da je to 'nemoguće', ali sam iz prve ruke video kako i nemoguće može postati moguće", naveo je Reznjikov.
"Nikada nećemo zaboraviti kako smo, zahvaljujući saosećanju i pomoći naših prijatelja, uspeli da zadržimo svetla i grejanje u našim domovima prošle zime", dodao je Reznjikov u objavi na Tviteru.
Nije bez razloga to što Reznjikov upozorava na opasnosti iz vazduha, a to dokazuje i poslednja nedelja u kojoj su ruske snage gotovo svakodnevno izvodile napade na ciljeve širom Ukrajine.
Prema izveštajima ukrajinskog ministarstva odbrane, u noći između između 9. i 10. maja Moskva je na Ukrajinu poslala 25 krstarećih raketa, od čega su 23 oborene, a dan ranije 60 dronova kamikaza napalo je mete širom te zemlje, od čega 36 samo Kijev.
I u danima pre toga, napadi na Ukrajinu iz vazduha bili su učestali, a sirene za vazdušnu opasnost su se u pojedinim trenucima oglašavale na celoj teritoriji zemlje. Nekoliko civila je stradalo, a više civilnih i vojnih objekata je oštećeno u različitim oblastima Ukrajine, prema izveštajima lokalnih zvaničnika.
Komentari (0)