Telefonski poziv koji je svet čekao: Da li je svet nakon razgovora Sija i Zelenskog "korak bliže" miru u Ukrajini?

Kineski predsednik Si Đinping razgovarao je telefonom sa svojim ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim, prvi put od početka rata u Ukrajini. Ovaj razgovor je dugo čekan u svetskoj javnosti, ali su analitičari oprezni u predviđanjima da li ima mesta za neki veći optimizam kada je u pitanju prekid ratnih dejstava.

Si je, prilikom razgovora, rekao da Peking "neće dodavati ulje na vatru" kada je u pitanju rat, i insistirao na tome da je "pravo vreme da se kriza reši političkim putem". 

Mada se, sudeći prema izveštaju kineske agencije Sinhua, Si nije osvrtao na zabrinutost SAD da bi Kina mogla poslati oružje Rusiji, njegove reči mogle bi biti tumačene kao potvrda da do slanja oružja Moskvi neće doći.

"Kina nije ni napravila, niti je učesnik ukrajinske krize. Kao stalna članica Saveta bezbednosti UN i odgovorna velika sila, ne želimo samo da posmatramo sa strane, nećemo dodavati ulje na vatru, i povrh svega, nećemo profitirati od ovoga", rekao je kineski predsednik tokom razgovora, navodi Sinhua.

Sa druge strane, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je na Tviteru da je "imao dug i sadržajan razgovor sa kineskim predsednikom".

"Verujem da će ovaj poziv, kao i imenovanje novog ukrajinskog ambasadora u Kini, dati moćan vetar u leđa razvoju naših bilateralnih odnosa", naveo je Zelenski.

Ukrajinski predsednik je rekao i da je "posebna pažnja posvećena načima za potencijalnu saradnju kako bi se uspostavio pravedan i održiv mir u Ukrajini".

"Ne može biti mira po cenu teritorijalnih kompromisa. Teritorijalni integritet Ukrajine mora da bude povraćen u okviru granica iz 1991. godine. Niko ne želi mir više od Ukrajinaca. Mi smo na svojoj zemlji, borimo se za svoju budućnost, i koristimo svoje neotuživo pravo na samoodbranu. Mir mora biti pravedan i održiv, temeljen na principima međunarodnog prava i Povelje UN", rekao je Zelenski.

Zašto se razgovor desio baš sada?

Međutim, šta su zapravo poruke nakon ovog razgovora, predviđa li on neke stvari vezane za budućnost rata u Ukrajini i zašto se razgovor desio baš sada. Stručnjaci u svemu vide oprezni optimizam. 

"Ne bih išao baš dotle da kažem da bi trebalo da budemo optimistični po pitanju mira, ali može da se govori o nekom opreznom optimizmu", rekao je za Euronews Srbija povodom razgovora Putina i Sija Dragoslav Rašeta iz Novog trećeg puta.

"Svakako ima par razloga zašto se poziv desio baš sada, a ne pre ili kasnije. Si je do sada već razgovarao šest puta, a sa zelenskim nijednom od početka rata. Na primer, (indijski premijer) Narendra Modi je već pet puta razgovarao sa Zelenskim telefonom, pa se ne može reći da je to baš zbog neke neutralne pozicije Kine", dodaje Rašeta.

Prvi razlog za to što se ovaj razgovor desio baš sada, smatra Rašeta, jeste to što je kineska pozicija "u živom blatu, jer što se više pominje, teže ju je sačuvati a da ne ispadne licemerna i zaštiti sve kineske interese". 

"Zato se tako dugo i čekalo sa tim, ne mirovnim planom, već 'mirovnom pozicijom', kako je zovu Kinezi", kaže Rašeta, podsećajući na dokument od 12 tačaka koji je Kina objavila u februaru ove godine.

Pojedini evropski zvaničnici pozdravili su razgovor Sija i Zelenskog. Finski predsednik napisao je na Tviteru da je u pitanju "dobra vest za Evropu", dok je sa Jelisejskih polja stigao odgovor da je francuski predsednik Emanuel Makron pomogao da do poziva dođe.

profimedia

"Ohrabrujemo svaki dijalog koji može doprineti rešavanju sukoba u skladu sa osnovnim interesima Ukrajine i međunarodnog prava. Ovo je poruka koju je Makron preneo u državnoj poseti Kini, tokom koje je predsednik Si Đinping rekao da namerava da razgovara sa Zelenskim", rečeno je iz Makronove kancelarije za Politiko.

Rašeta smatra da je "do razgovora došlo i da bi Si pokazao, upravo nakon posete Makrona, da je i Kina spremna da učestvuje na neki način u pregovorima".

Dodaje da je, bar jednim delom, reč i o "kontroli štete, zbog katastrofalnog govora kineskog diplomate koji se desio prošle nedelje".

U pitanju je izjava kineskog ambasadora u Francuskoj, Luja Šajea, koji je tokom jednog TV intervjua rekao da "bivše sovjetske države nemaju stvarno umeteljen status u međunarodnom pravu", zbog čega su reagovale zemlje Baltika, ali i Ukrajine, Moldavije, Francuske i EU.

Kina se nakon toga distancirala od Šajevih komentara, rekavši da je "izražavao sopstveno mišljenje, a ne zvaničnu državnu politiku".

Da li je Putin spreman za pregovore?

Mesecima, kineski predsednik je odbijao da razgovara sa Zelenskim, iako je za takvo nešto dolazio pritisak iz međunarodne zajednice. Sa druge strane, više puta se od početka rata sastao sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, što je među saveznicama Ukrajine stvorilo utisak da Kina ipak nije neutralna kako se predstavlja.

Iako sada u saopštenju kineskog Ministarstva spoljnih poslova o razgovoru dvojice predsednika nije pomenuta Rusija, navedeno je da "u nuklearnom ratu nema pobednika"-

"Sve zainteresovane strane treba da ostanu mirne i suzdržane u suočavanju sa nuklearnim pitanjem i da istinski sagledaju budućnost i sudbinu sebe i čovečanstva u celini i rade zajedno na upravljanju krizom", stoji u saopštenju, što se smatra svojevrsnom porukom Rusiji da ne eskalira konflikt koji potencijalno može doći do nivoa nuklearnog sukoba.

Neki analitičari smatraju da razgovor između Sija i Zelenskog znači da kineski predsednik smatra kako sada postoji prostor za napredak ka mirovnim pregovorima kojima bi se okončao rat u Ukrajini.

"Si Đinping ne želi da uloži politički kapital u nešto što će mu se obiti o glavu. Kineska strana želi da uspe u posredovanju, kao po pitanju Teherana i Rijada", rekao je za CNN Radžan Menon iz američkog tink-tenka "Defense Priorities".

Tanjug/AP/Pavel Bednyakov, Sputnik, Kremlin

Menon je, takođe, dodao da bi u ovom slučaju to moglo značiti i da je Putin nagovestio Siju, prilikom njihovog poslednjeg sastanka, da je spreman na razgovore sa Kijevom.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio je  da komentariše telefonski razgovor Sija i Zelenskog, napominjući ipak da "Moskva pozdravlja sve što bi moglo da pomogne u okončanju sukoba".

Na pitanje da li je kineski predsednik tokom posete Moskvi u martu razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o inicijativi koja poziva na obnavljanje teritorijalnog integriteta Ukrajine unutar njenih granica iz 1991. godine, Peskov je odgovorio negativno: "Nije pomenuto", kratko je rekao.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je, nakon razgovora Sija i Zelenskog, novinarima rekla da Rusija "ne smatra da je problem u nedostatku dobrih planova, već je stvarni pristanak Kijeva na pregovore uslovljen ultimatumima sa svesno nerealnim zahtevima".

Uzdržanost u izjavama "očekivana"

Rašeta ostavlja mogućnost da je ruski predsednik spreman na eventualne razgovore sa Kijevom otvorenom, rekavši da je "sigurno da je Putin zadovoljan trenutnom pozicijom".

"Ne verujem da Rusija ima više kapaciteta za neko osvajanje Ukrajine ili velike ofanzive - ova prolećna se nije završila dobro. Mislim da sa te strane takođe postoji pritisak da se Kina nametne kao mirotvorac, a možda dobije i neke ugovore koji bi bili povoljni za Ukrajinu što se tiče obnove države", istakao je Rašeta.

"Takođe, Kina možda želi da vidi dokle je Ukrajina stigla u pripremama za kontraofanzivu, i ako ona bude uspešna, da se nametne kao mmirotvorac i spreči potpuni poraz Rusije", dodao je Rašeta.

Tanjug/AP Photo/Czarek Sokolowski, file

Komentarišući izjave Zelenskog i Sija nakon razgovora, Rašeta navodi da su obojica bili donekle uzdržani, ali da je to bilo i očekivano.

"Zelenski, koliko god se Ukrajini ne sviđa trenutna pozicija Kine, zna da je verovatno bolje od alternative - da otvoreno podržavaju i snabdevaju Rusiju. Donekle moraju da zvuče zadovoljno, ali opet ne previše, jer bi onda podrivali svoje glavne partnere, Ameriku i Zapad", navodi on.

"Sa druge strane, ovo je otprilike nešto najviše čemu se može nadati - ponavlja se da je nuklearni rat katastrofa što je direktna 'lekcija' Rusiji, ali u kineskom saopštenju je 11 puta pomenuta 'ukrajinska kriza', dakle i dalje se ne pominje 'rat'", dodaje Rašeta.

"Mislim da je ovo bio razgovor koji je morao da se desi, ali da je još rano za izvođenje nekih pozivitinih zaključaka i govorenje da dolazi do neke promene u poziciji Kine", zaključuje sagovornik Euronews Srbije.