Sve o izborima u Grčkoj: Bira se vlada koja će voditi zemlju bez pritiska kreditora, koja pitanja će odrediti pobednika?

Grci danas izlaze na parlamentarne izbore, prvi put nakon ekonomske krize i bolnih mera štednje, ali i nakon pandemije. Oni bi trebalo da izaberu vladu koja će samostalno, bez pritiska kreditora, voditi zemlju u narednom mandatu.

Ankete uoči izbora pokazuju da birače najviše brinu visoke cene i troškovi života. Međutim, mnogi smatraju da za ove probleme nije kriva grčka vlada, već spoljni faktori, poput rata u Ukrajini, energetke krize i odluke Evropske centralne banke da podigne kamatne stope.

"Grčka vlada je potrošila veliki deo povećanih poreskih prihoda koji dolaze od snažnog privrednog rasta za veliki opseg subvencija za domaćinstva. Na primer, Grčka je platila najveće subvencije po glavi stanovnika u Evropi, posle Nemačke", kaže Simela Thtigu za Euronewsa. 

Danijel Gros sa Univerziteta Bokoni dodaje da je Grčka u sušti poslenje dve izuzetne krize prebrodila dobro, a to su kovid i energetika i da je vlada uspela da drži fiskalnu politiku pod kontrolom, a sada upire plodove te discipline.

Kako su se reforme odrazile na običnog čoveka?

Često se govori o tome kako je Grčka izašla iz faze gole borbe za opstanak. Evropske vlade i MMF upumpali su 280 milijardi evra u grčku ekonomiju između 2010. i 2018. kako bi sprečili bankrot. Zauzvrat su zahtevali reforme i surove mere za smanjenje troškova.

"Svih sedam paketa evropske trojke su primenjeni sa uspehom. Grčka se oporavila, makroekonomski pokazatelji su dobri, ali je problem što se to nije odrazilo na običnog čoveka. Svaki četvrti Grk je danas u opasnosti od siromaštva. Takve stvari pogađaju narod koji ne vidi to poboljšanje, a upravo su loš zdravstveni sistem tokom korone i železnička nesreća bili izazvani takvim merama štednje", kaže u razgovoru za Euronews Srbija Srboljub Peović, istraživač i saradnik Instituta za evropske studije.

Ozbiljna recesija i godine hitnog zaduživanja ostavile su Grčku sa ogromnim državnim dugom, koji je u decembru dostigao 400 milijardi evra i oborio prihode domaćinstava kojima će verovatno trebati decenija da se oporave.

Iscrpljeni nakon političkih i ekonomskih previranja iz ere spasavanja, obični Grci su potonuli u privatna zaduživanja, niske plate i nesigurnost posla.

Grčki "Votergejt" ozbiljan udarac za premijera

S druge strane, iako je Grčka povratila poverenje EU u njenu ekonomiju, to nije slučaj kada je u pitanju kvalitet vladavine prava. Imidž vlade u inostranstvu je ukaljao takozvani "grčki Votergejt" gde su grčke tajne službe nadzirale političare, novinare i biznismene. Vlada poriče da je koristila špijunski softver.

Osim toga, to otkriće je produbilo nepoverenje među strankama u trenutku kada je možda neophodan konsenzus, ocenjuje grčka agencija AMNA.

"Političke vlasti su suštinski opstruisale rad nezavisne agencije koja treba da proverava ko je na listi za nadzor i potrebno je nekoliko godina nakon što se ljudi informišu kada se nadzor obavi. Tako da ovo stvara alarmantnu situaciju jer su opozicija i novinari na meti, a suštinski u velikoj meri utiče na kvalitet demokratije u zemlji i kvalitet vladavine prava", kaže za Euronews Nino Kereteli iz Democrasy Reporting International.  

Prmeijer Kirjakos Micotakis je takođe izgubio dugogodišnju dvocifrenu prednost u istraživanjima javnog mnjenja nakon železničke katastrofe 28. februara, u kojoj je poginulo 57 ljudi, od kojih su mnogi bili studenti, narušivši sliku vlade kao moderne i poslovno orijentisane.

Kakva se izborna trka predviđa?

Dakle, konzervativni premijer Kirjakos Micotakis koji je diplomac Harvarda, u ovakvim okolnostima traži drugi mandat. Prema dosadašnjim anaketama, njegova vladajuća stranka Nova demokratija vodi, Siriza, glavna opoziciona partija, je na drugom mestu, a PASOK, koji je vodio zemlju do izbijanja ekonomske krize je na trećem mestu.

Očekuje se da šest političkih stranaka uđe u parlament, u rasponu od nacionalista skeptičnih prema NATO-u, do Komunističke partije. Krajnje desničarskoj Partiji Grka, koju je osnovao zatvoreni bivši poslanik sa istorijom neonacističkih aktivnosti, Vrhovni sud je zabranio učešće.

Tanjug/AP/Thanassis Stavrakis

Opoziciju predvodi 48-ogodišnji Aleksis Cipras, bivši premijer i vatreni lider levičarske Sirize. Njegova kampanja se u velikoj meri fokusirala na železničku katastrofu i skandal prisluškivanja.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da izbori neće doneti potpunog pobednika prema novouvedenom sistemu proporcionalne zastupljenosti, zbog čega će možda biti potrebni drugi izbori početkom jula, kada bi se sistem vratio na onaj koji favorizuje pobedničku stranku sa bonusom za mesto u parlamentu.

Čak i tada, trenutne ankete sugerišu da bi Micotakis mogao biti primoran u koaliciju, a nekada moćna socijalistička partija Pasok - koja je skoro nestala tokom krize - potencijalno bi mogla da bude jezičak na vagi.

profimedia/Lino Mirgeler/dpa

"Najveći problem je što vi imate političke dinastije u Grčkoj, otac sadašnjeg premijera je bio premijer, njegova sestra je bila gradonačelnica Atine, njegov nećak je u politici. Takve stvari pogađaju narod", kaže Peoović u razgovoru za Euronews Srbija i nastavlja: "Imali su i ovu železničku nesreću gde takođe nismo videli da je preuzeta odgovornost. Premijer je prvobitno rekao da je u pitanju ljudska greška, a tek onda je priznao da sistem za kontrolu železnica koji je kupljen pre 20 godina, još nije stavljen u pogon".

Granica za glasanje prvi put snižena na 17 godina

Više od 9,8 miliona Grka ima pravo da glasa na opštim izborima za 300 poslanika u jednodomnom parlamentu koji imaju četvorogodišnji mandat.

Po prvi put će se sniziti starosna granica za glasanje na 17 godina, a takođe će prvi put grčkim državljanima koji žive u inostranstvu biti dozvoljeno da glasaju u zemlji u kojoj žive.

Biračka mesta, kojih je ukupno oko 22.000, biće otvorena u 7 sati ujutru i ostaće otvorena 12 sati. 

Ministarstvo unutrašnjih poslova procenjuje da će do 22 sata biti prebrojano 80 odsto glasova.