Ostavka državne službenice zbog hidžaba: U Belgiji se ponovo pokrenula rasprava oko nošenja verskih simbola

Ostavka jedne predstavnice vlade u Belgiji pokrenula je novu političku raspravu oko nošenja islamskog hidžaba. Naime, Išane Heuaš, belgijsko-marokanska žena, povukla se u petak sa funkcije vladinog poverenika u Institutu za ravnopravnost žena i muškaraca (IEFH).

Opravdavajući ostavku, Heuaš je rekla da želi da se "zaštititi od uvreda na društvenim mrežama" i seksističke diskriminacije.

Dodala je da je bila meta "neprestanih ličnih napada" otkako je zauzela poziciju pre šest nedelja.

Opozicione grupe dovodile su u pitanje njeno imenovanje, jer Belgija zabranjuje bilo kojem državnom službeniku "u kontaktu sa javnošću" da nosi verske simbole. 

Govoreći u parlamentu u ponedeljak, premijer Aleksandar de Kro branio je Heuaš rekavši da je imala solidan CV.

Liberalni premijer takođe je izjavio da Išane Heuaš nije javni službenik i da nije prekršila nijedan savezni državni propis.

To pitanje podelilo je partnere u vladajućoj koaliciji Belgije, uključujući i pokret Reformator.

Heuaš, ćerka marokanskog diplomate, ranije je zabranu nošenja verskih simbola u Belgiji opisala kao "diskriminatornu". Kasnije je rekla da su njeni komentari za novine "Le Soir" bili "nespretni".

Nju je za funkciju vladinog poverenika u IEFH imenovala sekretar Ekološke-zelene stranke Sara Šlitc.

U ponedeljak su i premijer de Kro, kao i Šlitc morali da opravdaju Parlamentu memorandum državne bezbednosti, koji je tvrdio da postoje "sumnje" o vezi između Heuaš i Društva muslimanske braće.

Prema istraživačima, između pet i sedam odsto belgijskog stanovništva su muslimani.

Francuska prva uvela zabranu u Evropi 

Nošenje islamske marame koji pokriva čitavo telo i lice žena zabranjeno je ili je ograničeno u više evropskih zemalja.

Francuska je prva evropska zemlja koja je muslimankama zabranila pokrivanje tela i lica u javnosti i to još 2011. godine.

U julu 2017. Evropski sud za ljudska prava potvrdio je zabranu nošenje islamskog vela u javnosti u Belgiji. U Austriji je pokrivanje zabranjeno od novembra iste godine.

Nemački parlamentarci su 27. aprila 2017. doneli zakon o delimičnoj zabrani pokrivanja u nekim prilikama, prema kojoj predstavnice javnih službi moraju na poslu da imaju otkriveno lice, a osobe kojima je lice pokriveno moraju ga otkriti prilikom provere identiteta. Bundesrat, gornji dom parlamenta, prihvatio je predložen tekst 12. maja 2017. godine