Završen sastanak ministara poljoprivrede EU: Komesar tvrdi da je dogovor o uvozu ukrajinskih žitarica "veoma blizu"

Evropski komesar za poljoprivredu Januš Vojčehovski kaže da je dogovor između Evropske unije i pet zemalja članica po pitanju uvoza ukrajinskih poljoprivrednih dobara veoma blizu. 

Kako javlja reporterka Euronews Srbija, Vojčehovski je posle sastanka resornih ministara evropske dvadesetsedmorke rekao da taj dogovor podrazumeva privremenu zabranu uvoza pet proizvoda do 5. juna. Postoji mogućnost da ona bude produžena i do kraja godine, dodao je i istakao da je Komisija otvorena i za takve mogućnosti.

"U toku su pregovori između Komisije i tih pet zemalja članica. Predlog Komisije koji je na stolu je da se uvede privremena zabrana uvoza, ne za celu Evropsku uniju, nego za pet zemalja članica i to za pet proizvoda. To su: kukuruz, pšenica, uljana repica, seme sunkcokreta i ulje suncokreta.  Poljska je inicirala, a ostale četiri zemlje su podržale njen predlog da se lista proširi za još osam proizvoda kao što su med, šećer, živinsko meso, mlečni proizvodi. Međutim, mislim da važnost tih dodatnih proizvoda nije toliko visoka, kao za onih pet, jer oni predstavljaju 90 odsto uvoza", navodi Vojčehovski.

Podstimo, ukrajinsko žito postalo je "seme razdora" u Evropskoj uniji nakon što je postalo predmet zabrana. Naime, zabranu uvoza ukrajinskih žitarica prva je uvela Poljska, a njen primer sledile su Mađarska, Slovačka, Rumunija i Bugarska. Razlog za to je bio što se prilikom transporta ukrajinskih žitarica veliki deo zadržavao u susednim zemljama, pre svega u Poljskoj. 

Ovakva odluka, međutim, izazvala je oštru reakciju Brisela, pa je odgovarajući na novonastali problem EU pripremila 100 miliona evra naknade za farmere u zemljama koje se graniče sa Ukrajinom i planira da uvede ograničenja na uvoz ukrajinskih žitarica.

Zabrana je i dalje na snazi, ali su pojedine zemlje popustile kada je reč o transportu kroz zemlju. Rumunija i Poljska pre tri dana su saopštile da dozvoljavaju ukrajinskih prehrambenim proizvodima da prolaze kroz njihovu teritoriju dok Evropska komisija ne odluči o tome. Bukurešt je potom pozvao druge zemlje da ukinu organičenje nakon što je Kijev ovda će primeniti dodatne mere bezbednosti za transport poljoprivrednih proizvoda.

Kuda ide ukrajnski izvoz?

Prema podacima UN, oko četvrtine ukrajinskog izvoza hrane odlazi u najsiromašnije zemlje na svetu. Naime, 47 odsto je otišlo u "zemlje sa visokim dohotkom" uključujući Španiju, Italiju i Holadiju; 26 odsto u "zemlje sa višim srednjim prihodima" kao što su Turska i Kina; dok je 27 odsto otišlo u "zemlje sa niskim i nižim primanjima" poput Egipta, Kenije i Sudana.

UN navode da je izvoz doneo korist siromašnima širom sveta jer je smirio međunarodna tržišta hrane stavljajući cene pod kontrolu.

BBC piše da je u 2022. godini vše od polovina zrna pšenice koje je nabavio Svetski program za hranu UN došlo iz Ukrajine. U periodu od avgusta 2022. godine do kraja godine, ova zemlja je poslala 13 brodova koji su prevozili preko 380.000 tona pšenice u Etiopiju, Jemen, Džibuti, Somaliju i Avganistan.

Inače, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš predložio je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu "put napred, koji ima za cilj popravljanje, proširenje i produženje" dogovora o izvozu ukrajinskih žitarica preko Crnog mora, rekao je zamenik portparola Ujedinjenih nacija Farhan Hak. 

Gutereš je zamolio ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da pismo uruči Putinu, naveo je Hak u saopštenju posle susreta Gutereša i Lavrova u Njujorku.

Rusija je nagovestila da neće dozvoliti produžetak Sporazuma o žitaricama koji ističe 18. maja, a kao razlog navodi to što ruski deo sporazuma o izvozu ruskih žitarica i veštačkog đubriva nije ispunjen, preneo je Rojters. Hak je rekao da se u pismu Putinu uzimaju u obzir nedavno iznete pozicije obe strane i rizici zbog kojih može da dođe do globalne nestašice hrane.