Predsednik Nemačke na komemorativnom govoru na godišnjici ustanka u Varšavskom getu: "Stojim ovde i molim za oproštaj"

Frank-Valter Štajnmajer prvi je nemački predsednik koji je održao komemorativni govor na godišnjicu ustanka u Varšavskom getu, u kojem je pre 80 godina skoro 56.000 Jevreja ubijeno ili deportovano, prenosi Dojče vele (DW).

Nemački predsednik zatražio je u sredu oproštaj na komemoraciji na godišnjicu ustanka u Varšavskom getu. 

"Stojim pred vama danas i molim za oproštaj", rekao je Štajnmajer na komemoraciji u Varšavi, preneo je AP.

On je rekao da ga užasni zločini koji su Nemci ovde počinili, ispunjavaju dubokim stidom. 

"Ali istovremeno, ispunjen sam zahvalnošću i poniznošću što mogu da učestvujem u ovoj komemoraciji kao prvi šef nemačke države ikad", rekao je Štajnmajer.

Tanjug AP/Czarek Sokolowski

On je na komemoraciji, kojoj su prisustvovali i predsednici Poljske Andžej Duda i Izraela Isak Hercog, pomirenje te dve zemlje sa Nemačkom nazvao "beskrajno dragocenim poklonom".

"Sa surovošću i nehumanošću za koje nemamo reči, Nemci su proganjali, porobljavali i ubijali Jevreje Evrope, Jevreje Varšave", rekao je Štajnmajer.

Uprkos zločinima protiv čovečnosti, Šoa, ljudi u Izraelu i Poljskoj pružili su Nemcima ruku pomirenja.

"To je poklon koji nismo mogli, a nije ni trebalo da očekujemo", rekao je nemački predsednik i ujedno poručio: "Moramo i želimo da sačuvamo to čudo pomirenja i da ga vodimo u budućnost".

Štajnmajer je istakao istorijsku odgovornost Nemaca i zadatak koji su im preživeli i mrtvi ostavili:

"Mi to prihvatamo. Za nas Nemce, naša odgovornost pred našom istorijom nema granica. Ona ostaje naš podsetnik i naša misija, sada i u budućnosti".

Tanjug AP/Czarek Sokolowski

Nemački okupatori su u jesen 1940. osnovali Varšavski geto, zbog navodnog rizika od epidemije i tamo zatvorili Jevreje iz cele Poljske. U jednom trenutku tamo je na malom prostoru bilo zbijeno oko 450.000 ljudi.

Dana 19. aprila 1943. godine, stanovnici jevrejskog geta ustali su protiv SS-a i Vermahta. Ustanak je trajao do sredine maja. Za skoro četiri nedelje, više od 56.000 Jevreja je ubijeno ili odvedeno u koncentracione logore i logore za istrebljenje, navodi DW.