Turski grad koji tone iz dana u dan: Voda raste jedan metar dnevno, sa kućama ostale potopljene i uspomene

Stanovnici Jusufelija, grada u istočnoj crnomorskoj provinciji Artvin, morali su da napuste grad zbog izgradnje istoimene hidroelektrane koja je potopila njihov grad u kojem voda svakog dana naraste po metar.

Stanovnici sada gledaju kako im grad tone, njihove stare kuće se polako gube u vodi, dok samo vrhovi minareta i mostovi izranjaju, prenosi Kathimerini.

Brana Jusufeli, najviša do sada u Turskoj, trebalo bi da pomogne u proizvodnji energije za potrebe oko 2,5 miliona ljudi ili 750.000 automobila TOGG - prvog domaćeg i potpuno električnog vozila u Turskoj.

Međutim, istovremeno je "potopila" živote još 7.500 ljudi iz Jusufelija.

Nisu pogođeni samo ljudski životi. Biodiverzitet ovog područja je poremećen jer hidroelektrana utiče na 70 vrsta biljnih vrsta koje se nalaze u ovoj oblasti. Ekolozi, aktivisti i stanovnici godinama već skreću pažnju, ali su ekonomski dobici prevagnuli.

Kako nalaže Minsitarstvo spoljnih poslova, Turska je u obavezi da uvozi oko 75 odsto svojih energetskih potreba, dok se istovremeno trudi da postane energetski centar šireg regiona - što dokazuju i nuklearna postrojenja koja se dovršavaju u Akuju.

Prošlog novembra, Redžep Tajip Erdogan je otvorio branu i hidroelektranu Jusufeli i naveo da je to prva brana u Turskoj visine od 275 metara i peta u svojoj kategoriji u svetu.

Erdogan je, između ostalog, naveo da će milijarde kilovat sati koji će biti proizvedeni u hidroelektrani doneti turskoj privredi oko 260 miliona dolara.

"Iako u našoj zemlji postoji nedostatak energije, odavde ćemo pokrivati naše energetske potrebe godinu i po dana", dodao je.

Grad koji se menjao sedam puta

Okružen neravnim planinama i najbržom rekom Čoruk u Turskoj koja teče kroz usku dolinu i Jusufelijem na njenim obalama, ovo područje se dugo smatralo pogodnim mestom za izgradnju brane, sa početnim studijama potencijalnog projekta koje datiraju iz sedamdesetih godina prošlog veka, izveštava Foreign Policy. Master plan razvoja hidroenergetike na reci Čoruk je napravljen osamdesetih godina prošlog veka, a temelj za branu je konačno postavljen 2013. Ono što je podrivano pak, bili su temelji seoskog života.

A od prošle jeseni, kako prenosi Daily Sabah, stanovnici Jusufelija menjaju svoje živote, sele se u nove domove i prodavnice. Ovo je zapravo sedmi put u istoriji sela da su meštani bili primorani da menjaju život. Jusufeli je decenijama menjao imena i njegov centar grada je pomeran tokom otomanske ere i prvih godina Turske. Konačno, 1950. godine dobija svoj sadašnji status okruga provincije Artvin, a centar grada se premešta na sadašnju lokaciju - onu koju sada ponovo mora da se izmesti.

profimedia

Fatih Jedikli, stanovnik Jusufelija, rekao je za Hurriyet da će preseljenje dovesti do toga da grad "izgubi dušu". "Uspeli smo da postanemo grad za 50 godina. Naše novo naselje to ne može postići za 100 godina", rekao je on.

Novi grad, kaže se u izveštaju, sastoji se od više od 2.600 domova i 317 preduzeća, kao i od 520 domova i pet prodavnica za stanovnike sedam drugih sela u okolini. Novi grad uključujuće igrališta, tržne centre i škole, a stanovici će narednih pet godina živeti besplatno.

Projekat koji, osim naselja, obuhvata 46 tunela i 23 mosta i vijadukta, ali i oko 110 kilometara novih saobraćajnica, koštao je oko dve milijarde dolara.

"Sterilno i monotono"

Kako piše Foreign Policy, stanovnici smatraju da je sve u novom gradu "sterilno i monotono", daleko od sada napola potopljenog grada koji je imao bogata pirinčana polja, bujno poljoprivredno zemljište, voće, ali i turističku industriju koja je privlačila entuzijaste za rafting. Sada pokušavaju da balansiraju između neophodnog raseljavanja i ekonomskog razvoja za projekat koji obećava.

"Ostavljamo svoja sećanja ovde... Ona će potonuti", rekao je jedan od stanovnika Nejmetin Taskin za agenciju Anadolu.

"Pomalo je kao Venecija ovih dana. Uskoro će sve to nestati. Nismo hteli da se selimo, niti da gledamo kako se naša porodica raspada, ali izbor nije bio naš", rekla je Dila Gigit, koja je za Foreign Policy govorila o sistemu lutrije, preko kojeg su se stanovi nasumično dodeljivali svakoj porodici.

"Živeli smo sa mojom bakom. Sada je na drugom kraju grada i jedva je viđamo. Oseća se usamljeno", dodala je.

"Ovde nam je bilo divno, jeli smo na našim balkonima i terasama. U novim naseljima nećemo imati ništa od toga", prokomentarisao je za Hurriyet osamdesetšestogodišnji Guluzar Juksel.

Neki su pak, optimistični. "To će biti spor proces, ali verujem da će postati prelep grad", rekao je Husein Ajdin za Daily Sabah i nastavio: "Osim toga, imaćemo i jezerski pejzaž.

"Ponosan sam na državu, na ono što je uradila ovde. Radnici su skoro isekli planinu da bi napravili ravan prostor u kojem bismo mogli da se krećemo", smatra još jedan stanovnik po imenu Ali Balčija.

profimedia

Gradonačelnik Jusufelija Egipat Ajtekin rekao je za Hurriyet da se "do sada ukupno 3.180 ljudi prijavilo za novi stambeni prostor, a gradi se naselje koje će primiti približno 10.000 ljudi.

Ajtekin je u istim novinama izvestio da se "procenjuju gradovi koji su već raseljeni iz sličnih razloga, da se ovde ne bi pravile iste greške. "Bili smo u Hasankejfu četiri puta", rekao je on misleći na jugoistočni antički grad, koji će uskoro biti potpuo potopljen zbog brane Ilisos i čiji su stanovnici već raseljeni.

"Kada sam video da je avantura sa branom neizbežna, osetio sam sam se emotivno. Ali nisam imao dovoljno mentalnog prostora; trebalo je da nađem vremena da obavim sve nove stvari i zadovoljim nove potrebe, umesto da se sećam starih. Nema mesta za plakanje nad epovima prošlosti. Važnije je graditi temelje za budućnost nego plakati za prošlošću", rekao je Ajtekin.

Međutim, kako prenosi Hurriyet, na vreme je pokrenut program za snimanje grada pre nego što je nestao. Sve ulice u centru grada, kao i susedna sela, snimale su kamere od 360 stepeni i sa zemlje i iz vazduha. Tako će i godinama kasnije stanovnici Jusufelija moći virtuelno da posete svoj nekadašnji grad. U okviru istog projekta u novom naselju biće napravljen i gradski muzej.

Spaseno preko hiljadu životinja

U međuvremenu, napori da se životinje spasu već mesecima traju bez prestanka, pošto je nivo vode u porastu od prošlog novembra.

Prema turskim izveštajima, dobrovoljci, koji su na to područje dolazili iz cele Turske i podržavali spasavanje mnogih živih organizama pod ruševinama u zoni zemljotresa, istovremeno su čamcima, u pratnji raftera, stizali do teško dostupnih mesta i spasili skoro 20 životinja - male zmije, mačke i pse koji su se tek okotili. U oblasti gde se spasavaju vodene životinje koje teško žive u vodama brana, životinje leče i pregledaju veterinari volonteri i štićenici ih hrane.
Ukupno, volonteri su uspeli da spasu skoro hiljadu životinja, dok se napori spasavanja nastavljaju punim razmerama.

Istovremeno, kako piše Daily Sabah, pod koordinacijom Udruženja za zaštitu i očuvanje životinja, prirode i ljudi (HAIDIKO), volonteri rade na premeštanju životinja lutalica u bezbednija područja. Osim toga, Generalna direkcija državnih hidrotehničkih radova (DSI) koja je nadrzirala radove, premestila je i 5.844 stabala voća, uglavnom maslina, dudova, oraha i nara, a pored toga zasadila još 77.000 stabala.

750 hidroelektrana širom Turske

Turska danas ima 750 hidroelektrana i na taj način teži da pokrije oko 20 odsto svojih potreba za električnom energijom.

"Zemlja je druga u Evropi i deveta u svetu sa instaliranim kapacitetom hidroelektrana", rekao je turski ministar energetike Fatih Donmez, izražavajući ponos što su projektovanje i izgradnja kritičnih komponenti elektrana "made in Türkiye".

Prema podacima građevinske kompanije koja je gradila branu Jusufeli, ukupna zapremina vode brane je oko 2,2 milijarde kubnih metara. Postojenje sa planiranom instaliranom snagom od 558MW proizvodiće 1.888 milijaardi kWh energije godišnje.

Zahvaljujući seizmičkim uređajima, brana će takođe moći da meri dubinu i jačinu zemljotresa u svojoj neposrednoj blizini.

Na izgradnji brane bilo je zaposleno 7.000 ljudi, a danonoćno je radilo više od 250 inženjera.