Igre 
"Začarani krug vojnih procena": Dosije Pentagon drma svet, mogu li procureli podaci da utiču na ukrajinski front?
Komentari13/04/2023
-20:00
Dokumenti koji su navodno procurili iz Pentagona pojavili su se na internetu do sada u nekoliko "paketa", a prva gomila se odnosila na status rata u Ukrajini. S obzirom na to da dokumenti pružaju uvid u mnoge aspekte trenutnog stanja na terenu, postavlja se pitanje da li mogu da utiču na tsanje na frontu, odnosno na ukrajinsku kontraofanzivu koja se najavljivala za proleće.
I dalje se ne zna kako su dokumenti o strogo poverljivim informacijama američkih obaveštajnih službi dospeli na društvene mreže, a potom se munjevito raširili internetom, a čini se da ni u Pentagonu nemaju jasan odgovor na to pitanje.
"Podaci su bili na mreži, a gde su bili tačno i ko je imao pristup u tom trenutku, to ne znamo, jednostavno ne znamo", rekao je američki ministar odbrane Lojd Ostin, dodajući da će "Pentagon prevrnuti svaki kamen dok ne nađe krivca".
Američki zvaničnici su rekli da je jedan deo podataka izmenjen ali su potvrdili autentičnost velikog broja dokumenata.
Međutim, "prvi paket" procurelih podataka je pružio važne obaveštajne podatke o ratu u Ukrajini, a stručnjaci su istakli nekoliko zanimljivih uvoda u to kako se SAD, ali i druge zemlje saveznice odnose prema ovom ratu.
Šta piše u dokumentima?
U dokumentima se pominje plan korišćenja modernih HIMARS raketnih sistema koje su SAD poslale Kijevu. Iz Pentagona nisu javno rekli koliko brzo ukrajinska vojska može da koristi HIMARS, dok u dokumentima takvi podaci postoje.
Takođe, u drugom dokumentu, koji nosi oznaku "stroga tajna", naveden je odeljak pod naslovom "Status sukoba 1. marta". Tog dana, ukrajinski zvaničnici bili su u američkoj bazi Vizbaden u Nemačkoj, a dan kasnije su ih posetili i visoki američki i evropski vojni zvaničnici.
Povezane vesti
U još nekim dokumentima uključuju se kolone koje izlistavaju jedinice ukrajinske vojske, njihovu opremu i obuku, sa rasporedima od januara do aprila, a u jednom od njih sa oznakom "poverljivo" navodi se kako će ukrajinski PVO sistem S-300 biti iscrpljen do 2. maja u slučaju ovakvog intenziteta korišćenja.
Takođe, SAD su presrele i ruske planove za borbu protiv NATO tenkova koji bi trebalo da stignu u Ukrajinu tokom aprila. Ovi planovi uključivali su "uspostavljanje tri zone formirane prema dometu - kratku, srednju i dugu, pri čemu bi svaka zona bila pokrivena određenim tipom oružja i jedinica".
Zbog svega toga postavlja se pitanje da li objavljivanje ovih podataka iz poverljivih dokumenata može da utiče na promenu plana ukrajinske ili ruske vojske? Dragoslav Rašeta iz Novog trećeg puta ipak nije uveren u to.
profimedia
Objavljene su fotografije, a ne skenovi navodnih poverljivih dokumenata. Prema datumima koji na njima stoje, odštampani su u danima malo pre početka marta, ili u prvim danima tog meseca, i to je još jedna stvar koju Rašeta ističe kao bitnu.
Međutim, kako smatra, viđeno je i nekoliko zanimljivih informacija koje se tiču odnosa ruskih i ukrajinskih snaga.
"Na primer, videlo se da Pentagon ima svoje izvore u samom vrhu ministarstva odbrane Rusije ili FSB-a, jer ne postoji drugi način da se do nekih podataka dođe. Druga stvar jeste da Ukrajinci ipak imaju tri puta manje mrtvih nego ruskih vojnika, i kubure sa PVO. Ipak, to je bilo pre dva meseca, dok je još bilo aktivnih napada Rusije fokusiranih na infrastrukturu Ukrajine", ističe Rašeta.
"Ne znam da li se situacija promenila, ali ne mislim da su otkrivene neke informacije koje će da promene u velikoj meri tok rata", dodao je.
Povezane vesti
Da li je ugrožena kontraofanziva?
Već nekoliko nedelja najavljuje se da bi ukrajinska vojska mogla da krene u kontraofanzivu kako bi povratila bar deo teritorija koje su trenutno pod ruskom kontrolom, pa se sada postavlja pitanje da li je curenje dokumenata ugrozilo neki deo tih planova.
Bez obzira na to što ovi dokumenti možda jesu donekle zastareli, obaveštajni podaci koji su sada dostupni javno dragoceni su i ruskim i ukrajinskim zvaničnicima. Ukrajina je, zapravo, zbog curenja podataka već izmenila jedan deo svojih vojnih planova, rekao je izvor blizak predsedniku Volodimiru Zelenskom za CNN.
Rašeta, međutim, ne smatra da bi cela situacija u velikoj meri mogla da utiče na budućnost ukrajinske kontraofanzive.
Tanjug/AP Photo/Roman Chop
Povezane vesti
"Nismo još sto odsto sigurni u verodostojnost. Postoji šansa da je Pentagon deo tih podataka pustio da 'zavara trag', odnosno Rusiju natera da misli jedno, dok je stvarnost nešto drugo. Sa druge strane, čim mi znamo, zna i Rusija gde će doći glavni udarac - da će jug i pokušaj da se preseče front na dva dela biti način operacije", rekao je Rašeta.
Mada nijedan od objavljenih podataka ne daje detaljne informacije o tome kada bi, ili na koji način i gde, trebalo da se izvrši eventualna ukrajinska kontraofanziva, ipak su tu važni podaci koji se tiču raspoređivanja oružja i trupa, kao i napretka u planiranju operacija.
Neki posmatrači bili su zabrinuti da bi, zbog ovih dokumenata, neke zemlje mogle da promene svoje planove za isporuku oružja Ukrajini, ali Rašeta ne smatra da će posledice curenja podataka biti takve.
"I da su podaci verodostojni, postoji šansa da su možda namerno pušteni da se izvrši neki pritisak na druge saveznike za isporuku oružja, jer postoje podaci da fali nečega. Međutim, može da bude i metoda zavaravanja, da se Rusi zavaraju u vezi sa slabostima ukrajinske vojske. Ipak, mislim da u poslednjih par meseci postoji malo kohezivniji stav saveznika, pogotovo kada se radi o snabdevanju Ukrajine municijom", navodi Rašeta.
Vojni analitičar Vlade Radulović rekao je za Euronews Srbija da se jedna od "vrlo interesantnih stvari" iz ovih podataka upravo odnosi na navodne tabele gde stoji da li su zemlje pristale da oružano pomognu Ukrajinu.
"Meni je vrlo zanimljivo bilo to što se navodi da Austrija niti je dostavila naoružanje, niti dostavlja, niti će dostaviti. Stoji i da nisu pristali da obučavaju ukrajinske vojnike", naveo je Radulović.
"Začarani krug" američkih vojnih procena
Rašeta je istakao da u celoj situaciji vidi "drugi delimičan problem", i da je u pitanju način razmišljanja američkih zvaničnika, koji je nazvao "začaranim krugom".
"Oni ne veruju u potpunu pobedu Ukrajine, pa im se ne daju sredstva da se brže završi rat", objasnio je Rašeta.
Ovome u prilog ide i pisanje lista "Politiko" o tome da su ukrajinski zvaničnici besni zbog procurelih podataka, a naročito zbog procene američkih obaveštajaca o tome da imaju male šanse za povratak okupirane teritorije ovog proleća.
Visoki ukrajinski zvaničnici su, navodi se, ljuti zbog februarske procene da će njihove snage ostvariti "skromne teritorijalne dobitke" u planiranoj operacijii smatraju da SAD još jednom potcenjuju sposobnosti ukrajinske vojske.
"Isti ljudi koji su rekli da će Kijev pasti za tri dana, sada puštaju u javnost štetne i jednako smešne informacije pred ofanzivu koja je od ključne važnosti za čitav slobodni svet", rekla je za "Politiko" osoba koja je u stalnom kontaktu sa kijevskim visokim zvaničnicima.
Jedan zvaničnik iz ukrajinskog ministarstva odbrane naveo je da "i dalje postoje neki koji nisu sigurni u kontraofanzivu, ali smo svima dokazali suprotno". On je naveo i da projekcije ukrajinskih šansi "nisu istinite" i da Ukrajini ovo "daje osnova da sumnja u to koliko ozbiljno SAD podržavaju ukrajinske ciljeve za potpuno isterivanje Rusije iz zemlje".
Prisluškivani i saveznici
Podaci koji su izazvali veliku pažnju javnosti, a tiču se procurelih dokumenata, govore o tome da su obaveštajne službe SAD prisluškivale kako ruske visoke zvaničnike, tako i svoje saveznike.
Navodi se, na primer, da je "špijuniran" i sam ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, na šta su izvori iz njegovog kabineta za medije rekli da ih to "ne iznenađuje".
Takođe, tu je i pitanje prislušivanja Južne Koreje, odnosno razgovora visokih zvaničnika iz Seula o tome kako su zabrinuti da će oružje koje prodaju Vašingtonu na kraju završiti u Ukrajini.
Južna Koreja, mada veliki izvoznik oružja, već dugo prati princip da ga ne prodaje zaraćenim stranama, pa je u skladu sa tim na ove navode oštro reagovano iz kancelarije predsednika te zemlje, Juna Suka Jeola. Iz njegovog kabineta je, nakon preliminarne istrage, navedeno da su "male šanse" za to da su razgovori južnokorejskih zvaničnika presretnuti.
Tanjug/AP Photo/Ahn Young-joon
Zbog svega ovoga, neki posmatrači su zabrinuti da bi SAD mogle da se nađu u neprijatnoj poziciji pred saveznicima i da im objašnjavaju da li ih prisluškuju ili ne.
"Svi prisluškuju sve. Nije to neubočajeno, pogotovo u demokratskim društvima gde su česte promene vlasti. Što se tiče Južne Koreje, to je logično, jer tada još nije bilo sigurno da li je južnokorejski predsednik toliko privržen Americi", kaže Rašeta.
"Ne verujem da će biti većih posledica, bilo je i većih skandala sa ličnim prisluškivanjem, na primer, Angele Merkel. Mislim da se te stvari lako izglade, ali i da je logično, pogotovo ako si svetska sila broj jedan, da imaš raširenu obaveštajnu mrežu koja prisluškuje i savzenike i neprijatelje", dodao je on.
Slično smatra i diplomata Srećko Đukić, koji je za Euronews Srbija naveo da "ne misli kako je Vašington u posebno neprijatnom položaju".
"Ovo nije prvi put da im se događa odliv poverljivih informacija u ogromnom obimu. Bilo je toga i ranije, i to, čini mi se, mnogo više. Poznato je da SAD imaju najsnažniju i najprisutniju obaveštajnu mrežu na svetu, i mene to ne iznenađuje", naveo je Đukić.
Preporuka za vas
Komentari (0)