Incident u vazduhu koji je upalio crvenu lampicu: "Bliski susret" ruskog aviona i američkog drona sa visokim rizikom

Nisu retki “bliski susreti” na nebu između zapadnih i ruskih letelica, posle čega slede međusobne optužbe za nebezbedne manevre i ugrožavanje bezbednosti. Najnoviji slučaj otišao je predaleko (ili preblizu), i rezultirao je padom američkog drona MQ-9 Reaper iznad Crnog mora koji je bio u izviđačkoj misiji. Američki i ruski zvaničnici izneli su različite verzije događaja, a u svetskoj javnosti se javila zabrinutost zbog razmera koje bi incident mogao da poprimi. Međutim, većina vojnih stručnjaka i analitičara međunarodnih odnosa je brzo ocenila da neće biti direktnog sukoba dve svetske sile, ali su ukazali da ovakvi incidenti, bilo da su namerni ili slučajni, nose rizik od eskalacije, naročito u vremenu pojačanih tenzija zbog rata u Ukrajini. Ono što sledi, osim diplomatskih protesta i analiza, jeste i neka vrsta trke da se dođe do srušene letelice.  

Šta se zapravo dogodilo juče na nebu iznad Crnog mora? Zavisi koga pitate. Izvesno je da dronovi i drugi avioni za prikupljanje obaveštajnih podataka veoma često izvode operacije iznad Crnog mora. Mogu se primetiti i na sajtovima za praćenje letova kao što je FlightRadar24. 

Jedan takav američki dron juče je završio u moru. Ruski borbeni avion Su-27 sudario se sa američkim MQ-9 u međunarodnom prostoru iznad Crnog mora, saopštila je Evropska komanda Oružanih snaga SAD. U saopštenju se precizira da su dva ruska aviona izvela "nebezbedno i neprofesionalno presretanje", a da je jedan od njih zakačio propeler američkog drona. Navedeno je da je američka strana bila prinuđena da spusti svoju bespilotnu letelicu u međunarodne vode Crnog mora. 

Takođe, u saopštenju objavljenom na sajtu Evropske komande se kaže i da su pre sudara ruski avioni ispustili gorivo i leteli ispred američkog drona, što je, kako se navodi, neprofesionalno i nebezbedno za životnu sredinu. 

Sve to kasnije je potvrdio i general američkog vazduhoplovstva Pat Rajder koji je ponašanje ruskih pilota okarakterisao kao “neobično, žalosno i opasno“. 

S druge strane, rusko ministarstvo odbrane negira da su avioni Su-27 imali kontakt s dronom. Iz Moskve trde da je američka letelica sama pala u more tokom oštrog manevrisanja. 

"Ujutro 14. marta, u regionu poluostrva Krim, primećeno je da se američka bespilotna letelica približava državnoj granici Ruske Federacije", tvrdi ruskoministarstvo. Kako se ističe, američki dron je leteo sa isključenim transponderom, "kršeći područje vazdušnog prostora koje je zatvoreno zbog izvođenja specijalne vojne operacije". Tada su, navode, ruski lovci podignuti. 

"Usled oštrog manevrisanja američki dron je izgubio kontrolu i visinu, i sudario se sa vodenom površinom", tvrde u u Ministarstvu odbrane. 

Diplomatsko manevrisanje i različita viđenja 

U procepu između dve potpuno drugačije verzije događaja koje su izneli Moskva i Vašington o manevrima iznad Crnog mora, usledilo je i diplomatsko manevrisanje. Portparol Stejt Departmenta Ned Prajs je rekao da SAD na najvišem nivou iznose Rusima oštre primedbe na incident.    

Ministar odbrane Lojd Ostin nije razgovarao sa svojim ruskim kolegom o incidentu, ali je brzo ruski ambasador u SAD Anatlij Antonov pozvan u Stejt Department radi objašnjenja, a tamo ga je dočekala pomoćnica državnog sekretara SAD Karen Donfrid.  

Antonov je na tom razgovoru proveo više od sat vremena, posle čega je rekao da Rusija ne želi konfrontaciju sa SAD, ali je ponovio ruske tvrdnje. Kaže da mu je Donfrid izrazila zabrinutost zbog incidenta i da su razmenili mišljenja o tom pitanju po kojem imaju određene razlike. 

“Meni je to delovalo kao konsturktivan razgovor. Čuo sam šta je ona imala da kaže, nadam se da je razumela šta sam ja rekao”, naveo je Antonov u odgovoru na pitanje CNN.   

On je tvrdio da je Rusija upozorila na prostor koji je identifikovala kao “zonu specijalne vojne operacije”. “Upozorili smo da se ne ulazi. Kako bi SAD reagvale ukoliko bi ruski dron došao blizu Njujorka ili San Franciska”, upitao je.  

Slučajan incident ili provokacija? 

Dok su se lomila diplomatska koplja, jedno od ključnih pitanja za vojne i bezbednosne analitičare je da li je incident bio nameran ili slučajan i kako je do njega uopšte došlo. Sudeći prema zvaničnicima SAD, postoji "šablon opasnih akcija od strane ruskih pilota” koji se susreću sa zapadnim letelicama u regionu, prenosi BBC.  

Kako navodi saradnik te kuće iz Kijeva Džejms Ledejl, jednostavno može biti reč o grešci ruskog pilota koji je prišao previče blizu dok je “zujao” oko drona. "Ali ukoliko je ovo namerni napad na američku letelicu od strane ruskog aviona, to bi onda bila velika provokacija. U tom slučaju napad se može posmatrati kao pokušaj Kremlja da testira odgovor SAD", naveo je on.  

profimedia

I gostujući profesor na Kings koledžu Majkl Klark je analizirao za britanski javni servis incident, ali uz ocenu da je "gotovo sigurno reč o nesreći". Klark je naveo: "Ne verujem da bi bilo koji pilot namerno to uradio (sudar sa propelerom druge letelice) jer bi to značilo ozbiljno ugrožavanje aviona i njegovog života. Zbog toga, verujem da je ovo bilo slučajno i da je ruski pilot bio previše neoprezan". 

Više izvora koj su upoznati sa operacijama i mogućnostima dronova MQ-9 navelo je za magazin The War Zone da promene u snaazi mogu da rezultiraju brzim usporavanjem. S obzirom da su Su-27 i MQ-9 potpuno različiti tipovi letelica, navodi se da je moguće da je ruski avion koji je želeo da ometa američki dron probao da se zaleti u njega, a piloti MQ-9 imaju veoma ograničenu svetst o situaciji oko sebe, što povećava rizik kada avioni presretači previše prilaze.   

Britanski Telegraf u svom tekstu objašnjava da dron MQ-9 ne bi mogao da prođe neopažen za ruskog pilota. Ističe se da ima maksimalnu brzinu od 480 kilometara na čas, što je mnogo sporije od ruskog aviona Su-27. Takođe, s obzirom na svrhu letelice, ima mnogo manje manevarske sposobnosti. "Ruski piloti, kada se nađu u blizini zapadnih leteliva, deluju na provokativna način. Shodno tome, do sudara je goovo sigurno došlo zbog lošeg upravljanja avionom ruskog pilota", ocenjuje britanski list. 

Da ovakve situacije nisu potpuno nove pokazuje slučaj iz oktobra prošle godine kada je Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva navelo da je ruski avion Su-27 ispalio raketu u blizini britanskog špijunskog aviona RC-135V iznad Crnog mora. Iako ostaje nejasno da li je Flanker zaista ispalio raketu, to je ukazalo na eskalaciju u ruskoj taktici i na rizike pogrešne procene tokom ove vrste incidenata, piše The War Zone. RAF je posle toga slao borbene avione Tajfun da prate RC-135V u određenim misijama u regionu.   

Trka za letelicom na dnu mora 

U najnovijem incidentu nije jasno odakle je MQ-9 poleteo. Specijalizovani portal The Aviationist navodi da SAD imaju dronove tog tipa u bazi Sigonela na Siciliji, u Poljskoj, u Rumuniji i od nedavno u vazdušnoj bazi Larisa u Grčkoj. Oni često poleću u misije nad Crnim morem zajedno sa večim dronovima RQ-4 Global Hawk.  

Takođe, postoje i nepotvrđeni izveštaji o sletanju ruskog Su-27 u vazdušnu bazu na Krimu sa određenim stepenom štete. Verovatno je u pitanju baza Belbek, u kojoj se nalaze avioni Su-27SM. 

Zanimljivo je što je nekoliko letelica za nadzor bilo u okruženju kada se incident dogodio, a nakon toga je i američki izviđački avion Posejdon leteo uz rumunsku obalu, što bi moglo da bude deo napora da se pronađe srušeni dron. 

Upravo je to jedno od glavnih pitanja koje je zabirnulo američke zvaničnike, ukazuju sturčnjaci, s obzirom na to da ruske vojne i obaveštajne služne imaju iskustvo i sposobnosti za izvlačenje objekata sa dna velikih vodenih površina, a američka vojska svkako ne želi da dron sa osetljivim senzorima i opremom dospe do ruskih analitičara.  

Visoki zvaničnik Bele kuće je rekao za CNN da SAD preduzimaju mere kako bi pronašle letelicu: “Bez ulaženja u detalje, ono što mogu da kažem je da smo preduzeli korake da zaštitimo naše akcije koje se odnose na taj određeni dron. To je vlasništvo SAD. Očigledno ne želimo da dospe u bilo čije ruke”. 

Kakve bi posledice incident mogao da ima? 

Incident je došao u veoma osetljivom trenutku, saradnik BBC Frenk Gardener ocenjuje da smo skoro sigurno došlo do tačke u kojoj je ruska vojska najbliže do sada prišla direktnom sukobu sa Zapadom od kada je počeo rat u Ukrajini. Podseća da su se dve strane često trudile da izbegnu ovakvu vrstu incidenata kao što je to slučaj bio u Siriji, ali ističe da je indikativno da su odnosi sve zategnutiji.  

Ipak, zapadni analitičari u ovom slučaju ne vide dovoljno elemenata za eskalaciju. Profesor Klark kaže da će Amerikanci reagovati tako što će veoma brzo posalti novi dron, i možda i nekoliko američkih aviona da ga čuva.  

"Verujem da će biti više aktivnosti u vazduhu iznad Crnog mora kao rezultat ovoga. Ali Amerikanci neće uzvratiti, jer je ovo očigledno nesreća koja pokazuje koliko su piloti Su-27 posatli bezobzirni", rekao je. 

"Ne paničite, evo zašto pad drona neće dovesti do svebuhvatnog rata Rusije i SAD" - to je naslov teksta koji je objavio britanski Telegraf i u kojem se tvrdi da se ne očekuju dalji koraci ni Moskve ni Vašingtona, s obzirom da niko nije nastradao. 

Ipak, američki general Dejvid Berger upozorava da je u ovakvoj vrsti incideanta, čak i kada se kasnije pokažu kao slučajni, opasnost veoma velika. 

“Verovatno je moja najveća briga u ovom slučaju, ali i u Pacifiku, agresivni ruski ili kineski pilot ili kapetan broda, ili nešto što dolazi previše blizu, kada ne shvataju gde su, i onda se izazivaju sudari”, rekao je Berger na pitanje da prokomentariše incident, prenosi BBS.  

profimedia

“Drugim rečima, namerno ili nenamerno stvari naleću jedne na druge i izazivaju sidare, a dve velike nacije pokušavjau to da reše u dva ujutru”, pojasnio je scenario za koji smatra da je opasan.  

Ono što je izvesno, incident se dogodio u veoma delikatnom momentu kada Zapad nastoji da pomažući Ukrajini ne uđe u direktan vojni sukob s Rusijom. A Amerika i ostale države ne pomažu Kijevu samo tako što šalju teško naoružanje, već i značajne obaveštajne podatke koji su im ključni za odbranu ključne infrastrukture, ali i za izvođenje kontraofanziva.  

Čemu služe dronovi MQ-9 Reaper? 

MQ-9 Reaper je velika bespilotna letelica kojom daljinski upravlja tim od dve osobe. Sastoji se iz zemaljske stanice za kontrolu i satelitske opreme.  

Tim uključuje pilota koji je odgovoran za letenje i drugog člana čija su zaduženja upravljanje senzorima i navođenim oružjem, piše Vašington post. 

Dron je korišćen često u Iraku i Avganistanu za izviđanje i za vazdušne napade. Reaper može biti naoružan i nenaoružan. Ima mogućnost da nosi do osam laserski navođenih raketa, uključujući i projektile Hellfire i drugu sofisticiranu municiju.  

Letelica ima raspon krila od 20 metara, dugačka je 11 metara, a visoka četiri. Težina joj iznosi 2.200 kilograma. Može da leti na visini do 15 kilomeatara i ima dolet od oko 2.500 kilometara.  

Dron koji je razvila kompanija Dženeral Atomiks ušao je u upotrebu 2007. godine i u američkoj vojsci je zamenio manje dronove Predator. Svaki Reaper košta 32 miliona dolara.