Haos u Gruziji zbog zakona o stranim agentima: Policija upotrebila vodene topove, uhapšeno 66 osoba

Najmanje 66 osoba je uhapšeno, a gruzijska policija koristila je suzavac i šok bombe kako bi rasterala demonstrante ispred parlamenta koji su protestovali protiv zakona o stranim agentima, za koji kritičari kažu da ograničava slobodu štampe i potiskuje civilno društvo. Reč je o zakonu koji je naišao na brojne osude, a opozicija kaže da zakon u "ruskom stilu" označava pomak ka autoritarizmu i nanosi štetu šansama Gruzije da se pridruži Evropskoj uniji. 

Protest je nastavljen i danas ispred parlamenta Gruzije uz slogan "Ne ruskom zakonu!“.

Između ostalog, ovaj zakon predviđa da organizacije, koje dobijaju više od 20 odsto finansija iz inostranstva, budu registrovane kao "strani agenti" i da budu podvrgnute nadzoru Ministarstva pravde. Demonstranti u bivšoj sovjetskoj republici Gruziji digli su se na noge u utorak uveče nakon što je parlament dao svoju početnu potporu nacrtu zakona. 

Nekolicina iz gomile je na policiju bacala molotovljeve koktele i kamenje, a policija je upotrebila vodene topove i suzavac u pokušaju da rastera hiljade okupljanih. Na društvenim mrežama kruže snimci koji prikazuju demonstrante kako razbijaju barikade i pokušavaju da uđu u zgradu parlamenta dok na ulici besne neredi.

Gruzijska predsednica Salome Zurabišvili najavila je da će staviti veto na zakon, mada u toj zemlji parlament može da nadjača predsednički veto.

Zašto je za zakon sporan?

Organizacije koje primaju više od 20 odsto finansija iz inostranstva, a koje nisu podvrgnute nadzoru, mogle bi da se suoče sa velikim novčanim ili čak mogućim zatvorskim kaznama. Njega podržava vladajući blok "Gruzijski san", ali su kritike došle sa nekoliko strana, pa su se čak poslanici u gruzijskom parlamentu sukobili u utorak dok je parlamentarni odbor raspravljao o kontroverznom zakonu.

Kako piše BBC, Rusija je usvojila sopstvenu verziju zakona o stranim agentima 2012. godine, proširujući ga tokom godina kako bi ciljala i suzbila nevladine organizacije i medije koje finansira Zapad. 

"Zakon je ruski kao što svi znamo... Mi ne želimo da budemo deo bivšeg Sovjetskog Saveza, želimo da budemo deo Evropske unije, želimo da budemo prozapadni", rekao je jedan demonstrant agenciji Rojters.

Usvajanjem ovog zakona Gruzija bi se pridružila listi, kako piše BBC, nedemokrakih i autoritarnih postsovjetskih država kao što su Belorusija, Tadžikistan i Azerbejdžan, koje su kopirale ruski zakon o ograničavanju aktivnosti nevladinih organizacija. 

Istorijski gledano, termin "agent" u Rusiji i Gruziji ima značenje "špijun" i "izdajnik", dajući negativnu konotaciju radu civilnog društva. To sugeriše da deluju u interesu stranih sila, a ne čine dobro za zemlju i društvo.

Portparol Stejt departmenta Ned Prajs rekao je da bi nacrt zakona predstavljao ogroman neuspeh i "da bi udario u neka od prava koja su ključna za težnje naroda Gruzije". Ambasada SAD izdala je saopštenje u kom je glasanje u utorak opisala kao "mračan dan za demokratiju Gruzije".

Dva zakona o "transparentnosti stranih agenata" i "registraciji stranih agenata", podneo je u parlamentu otvoreno antizapadni pokret Narodna moć, blizak saveznik vladajuće partije Gruzijski san. Grupa je tvrdila da je drugi zakon bio tačan analog američkog Zakona o registraciji stranih agenata (FARA). Gruzijski san je potom podržao nacrte, rekavši da su takvi zakoni potrebni kako bi se poboljšala transparentnost.

Predsednik vladajuće stranke Irakli Kobakidže uzvratio je na izjavu američke ambasade, rekavši da je to "mračan dan za radikalnu opoziciju i njene pristalice".

Predsednica želi da stavi veto

Ono čega se većina demonstranata i opozicije u zemlji plaši je da bi usvajanje zakona označilo kraj dugogodišnje ambicije Gruzije da se pridruži EU. Više od 80 odsto stanovništva Gruzije podržava evropsku perspektivu te zemlje, koja je takođe sadržana i u Ustavu.

Gruzijska predsednica, koja želi da stavi veto na zakon ako se nađe na njenom stolu, rekla je da je na strani demonstranata.

"Vi predstavljate slobodnu Gruziju, Gruziju koja svoju budućnost vidi na Zapadu i nikome neće dopustiti da vam tu budućnost oduzme. Nikome ne treba ovaj zakon... svi koji su glasali za ovaj zakon prekršili su ustav", rekla je u obraćanju snimljenom u Sjedinjenim Državama, gde boravi u zvaničnoj poseti.

Irakli Pavelnišvili, aktivista za građanske prava i opozicioni političar rekao je kako je zakon koji se predlaže u suprotnosti nacionalnim interesima Gruzije te je protiv njihovih evropskih aspiracija.

"Cela međunarodna zajednica i gruzijska zajednica su suglasne oko ove teme", rekao je.

Demonstranti su se okupili ispred parlamenta, gde su pojedinci sklonili metalne barijere koje tu stoje da ne dozvole javnosti da uđe u zgradu. Ministarstvo unutrašnjih poslova saoštilo je da ima povređenih na obe strane, ocenjujući da su protesti bili "izuzetno nasilni".