Agencija za azil : Skoro milion ljudi tražilo azil u EU u 2022. godini

U 2022. godini zemlje EU, Norveška, Island, Lihtenštajn i Švajcarska primile su prošle godine oko 966.000 zahteva za međunarodnu zaštitu, što je za 50 odsto više od 2021. godine, a najviše od 2016. godine, saopštila je danas Agencija EU za azil. 

Prema izveštaju Agencije, samo tri odsto zahteva za azil srpskih građana je dobilo pozitivan odgovor. Broj zahteva za azil iz Srbije je u 2014. godini iznosio 30.000, a u 2022. godini se spustio na 4.172.

Najviše zahteva je došlo od državljana Sirije, Avganistana i Turske, a broj predmeta koji čekaju odluku dostigao je najviši nivo od 2017. godine. 

Zahtev za azil je bio odobravan za Sirijce, Beloruse, Ukrajince, Eritrejce, Jemence i Malijce dok su zahtevi građana Srbije, Severne Makedonija, Bosne i Hercegovine, Moldavije, Vijetnama, Tunisa i Nepala bili odbijani i predstavljaju samo četiri odsto dodeljenih statusa azila.

Agencija precizira da je stopa priznavanja i dodeljivanja azila bila od 40 odsto 2022. godine, što je za pet odsto više u odnosu na prethodnu godinu i najviše u poslednjih pet godina. Oko 147.000 ljudi je dobilo status izbeglice, a 106.000 dobilo je supsidijarnu zaštitu.  

"Ovo predstavlja značajno povećanje u odnosu na 2021. godinu, za oko polovinu, i delom se duguje uklanjanju ograničenja vezanih za kovid-19 i dugoročnim osnovnim trendovima kao što su sukobi i nesigurnost hrane u mnogim regionima porekla. Doprinela su i sekundarna kretanja unutar EU i značajan broj prijava državljana iz zemalja bez viza koji su stigli legalno", saopštila je Agencija.

Na ove brojeve bi, kako se navodi, trebalo dodati četiri miliona ljudi iz Ukrajine koji su dobili privremenu zaštitu. To znači da je EU aktivirala Direktivu o privremenoj zaštiti koja dozvoljava da se ponudi smeštaj koji ne zahteva individualno ispitivanje potreba za zaštitom. 

Sirijci, sa 132.000 i Avganistanci sa 129.000 zahteva, ostali su ubedljivo najveće grupe kandidata. Agencija za azil smatra da je zaštita sirijskih državljana potrebna kao i za građane Avganistana gde su na snazi talibanska ograničenja za žene koji predstavlju progon.

"Sa više nego udvostručenim brojem, turski kandidati za azil sa 55.000 zahteva postali su treća najveća grupa. Slede Venecuelanci sa 51 000 zahteva i Kolumbijci sa 43 000 zahteva, koji su podneli oko tri puta više prijava nego 2021 godine. Rekordne prijave su podneli i građani Indije sa 26 000 zahteva, Maroka sa 22 000, Tunisa sa 21 000, Egipta sa 15 000 I Moldavije sa 8 300 zahteva", informira Agencija.

U 2022. godini, vlasti za azil su izdale oko 632.000 odluka u prvoj instanci, što je za petinu više u odnosu na 2021 godinu. Međutim, broj zahteva se povećao daleko više na oko 333.000 što predstavlja u suštini porast nerešenih predmeta u prvom stepenu. Na kraju godine, oko 636.000 predmeta čekalo je prvostepenu odluku, što je povećanje od 44 odsto u odnosu na 2021 godinu.