Igre 
Turbulentna situacija u Moldaviji: Vlada podnela ostavku, predsednica optužila Rusiju da planira državni udar
Komentari16/02/2023
-08:00
Moldavija, mala država na istoku Evrope i bivša članica SSSR-a, od samog početka rata u Ukrajini oseća posledice sukoba. U poslednjih nedelju dana, međutim, atmosfera u toj zemlji dostigla je tačku ključanja - vlada je podnela ostavku, a predsednica je optužila Moskvu za pokušaj destabilizacije kako vlasti, tako i celokupnog proevropskog puta Moldavije.
U jednom od ruskih napada na Ukrajinu, 10. februara, rakete koje je poslala vojska Rusije prošle su i kroz vazdušni prostor Moldavije, saopštile su vlasti u Kišinjevu i Kijevu. Kako su rekli iz moldavskog ministarstva odbrane, u pitanju je bilo "narušavanje vazdušnog prostora zemlje", a ruski ambasador pozvan je da da objašnjenje, slično kao što se desilo i u oktobru prošle godine.
Ovaj incident je, međutim, ostao u blagoj senci informacije koja može da utiče na budućnost cele zemlje - istog dana, cela vlada Moldavije podnela je ostavku. Ostavku vlade predvodila je proevropska premijerka Natalija Gavrilica, koja je bila na toj poziciji godinu i po dana. Skoro čitav taj period obeležen je ekonomskim prevratima i tenzijama usled rata u Ukrajini.
"Došlo je vreme da podnesem ostavku. Niko nije očekivao da će ova vlada moći da se izbori sa tolikim krizama nastalim zbog ruske agresije na Ukrajinu", rekla je Gavrilica na konferenciji za medije.
Situacija "kritična" zbog unutrašnjih problema
Ova zemlja od oko 2,5 miliona stanovnika već je bila u nezavidnoj ekonomskoj situaciji, ali inflacija i veliki priliv izbeglica iz susedne Ukrajine dodatno su pogoršali unutrašnje prilike. Pored toga, Moldavija se bori sa zavisnošću od ruskog gasa kao i sa infrastrukturnim problemima, jer je njen energetski sistem isprepletan sa ukrajinskim koji je pod stalnim ruskim napadima. Na vrhu te gomile problema je i region Pridnjestrovlje, čija samoproglašena nezavisnost od Moldavije nije priznata od strane međunarodne zajednice.
Pridnjestrovlje se nalazi na istoku Moldavije i 1990. godine se otcepilo od te države nakon kratkog građanskog rata posle raspada Sovjetskog Saveza. Ima oko 500.000 stanovnika, a Rusija tamo ima oko 1.500 vojnika koji služe kao mirovne snage. Rusi su podržali ovaj potez, ali za razliku od Donjecke i Luganske Narodne Republike, Pridnjestrovlje nikada nisu priznali.
"Situacija u Moldaviji je kritična, pre svega zbog unutrašnjih problema, jer je premijerka podnela ostavku. To nije baš srećna pozicija, jer proevropska stranka koja ima većinu u parlamentu i predsednicu, sad neće moći da vodi vladu do kraja mandata. Situacija je takođe kritična zbog rata, izbeglica, siromaštva i energetske krize. Cene su porasle za tri do četiri puta u odnosu na prošlu godinu. To je sve stvorilo kritične perspektive za proevropsku vladu", rekao je za Euronews istoričar i političar iz Moldavije Oktavijan Ciku.
Povezane vesti
Otkako je Rusija napala Ukrajinu, u Moldaviji je vladao strah da bi sukob mogao da se prelije i preko njenih granica. Upravo zbog toga, doskorašnja vlada te zemlja je, na čelu sa predsednicom države Majom Sandu, radila na tome da se što je više moguće približi Evropskoj uniji.
Njihov trud urodio je plodom u junu prošle godine, kada je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel saopštio da je Moldaviji, kao i Ukrajini, odobren status zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Nakon što je Gavrilica podnela ostavku, na mesto premijera imenovan je nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Dorin Rečean. S obzirom na to da je u pitanju takođe proevropski političar, kurs zemlje ostaje jasno okrenut ka EU.
Strah od ruskog državnog udara
Predsednica Moldavije, međutim, smatra da su unutrašnje turbulencije bar jednim delom izazvane direktnim ruskim uticajem, pa je zato optužila Rusiju da "planira državni udar uz korišćenje inostranih sabotera".
Sandu je saopštila da bi plan državnog udara uključivao "proteste takozvane opozicije, usmerene ka tome da se naruši ustavni poredak". Dodala je da bi, u tom slučaju, u pitanju bili "saboteri koji imaju vojnu pozadinu, maskirani u civilnu odeću, koji bi preduzeli nasilne akcije, napadali državne institucije i uzimali taoce". Pri tome, rekla je da bi u ceo plan "bili uključeni državljani Rusije, Belorusije, Crne Gore i Srbije".
AP/Geert Vanden Wijngaert
Govoreći o navodnom državnom udaru koji je planiran, Sandu je navela da su one prikupljene uz pomoć "izveštaja ukrajinskih partnera, koji su ukazali na lokacije i logističke aspekte subverzivnih aktivnosti". Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je tokom samita EU u Briselu naveo da je Ukrajina "presrela ruske planove da se 'uništi' Moldavija, što su kasnije potvrdile i moldavske obaveštajne službe".
Upravo o ovim navodima predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa Sandu. Kako je saopšteno, dvoje sagovornika su konstatovali da su srpski i moldavski narodi prijateljski, te su, povodom poslednjih izjava, rekli da će moguća otvorena pitanja biti rešavana dogovorom.
Moskva je, inače, odbacila optužbe, a iz Kremlja je stiglo saopštenje u kom se tvrdi da "Ukrajina pokušava da okrene Moldaviju protiv Rusije". Još jedan problem na koji vlada u Kišinjevu često ukazuje međunarodnoj javnosti kada je u pitanju Rusija, jeste i teritorija Pridnjestrovlja. U pitanju je separatistički region u Moldaviji koji podržava Moskva, i u kom se i dan danas održava rusko vojno prisustvo.
Povezane vesti
Mada je ranije postojao strah od potencijalne ruske invazije upravo preko Pridnjestrovlja, Ciku smatra da sada nema takvih bojazni.
"Trenutno nema direktne prentje od ruske invazije, i nema dokaza o mobilizaciji u Pridnjestrovlju. Nema borbi između proruskih snaga u tom regionu i ukrajinskih snaga, i tu postoji konsenzus da se ostane van rata", ističe Ciku.
Borba protiv jačanja "putinizma"
Sagovornik Euronews Srbija, međutim, ističe da ne postoje dokazi za potencijalni ruski plan državnog udara u Moldaviji već samo izjava ukrajinskog predsednika koja nije sasvim razjašnjena, ali da je "ovo tipičan primer kako se za rešavanje unutrašnjih problema koriste spoljni faktori".
Povezane vesti
On ukazuje na važnost izbora u Moldaviji koji bi trebalo da se održe ove godine, ali i na tinjajući "putinizam" u toj zemlji koji dobija sve veći zamah, dok popularnost proevropskog narativa jenjava.
"Moldavija je, naravno, zbog rata pod opsadom. Rusija pokušava da promeni aktuelnu proevropsku vladu, ali 30 godina Rusija je instrument destabilizacije Moldavije. Imali smo proteste koje je podržavala Ruska federacija, ali koje je aktuelna vlada uspela da reši", naglašava Ciku.
Tanjug/AP/Aurel Obreja
"Sada je situacija drugačija, imamo izbore ove godine. Proevropska vlada po anketama javnog mnjenja je doživela pad popularnosti - njima je potrebna popravka imidža, i, naravno, rade na ruskim geopolitičkim aspektima", istakao je.
Dodaje da bi, zbog svega toga, trebalo uzeti u obzir unutrašnje probleme Moldavije i "realnu opasnost koja spolja dolazi".
"Koliko je unutrašnji putinizam jak, pokazuje poslednje ispitivanje u kojem 38 odsto Moldavaca smatra da je Putin najmoćniji čovek i najpopularniji strani lider, a trećina Moldavaca smatra da je Putinov rat ispravan i da se oni (Rusija) bore protiv nacista", kaže Ciku.
Naglašava da je "granica između Rusije i Evrope u Moldaviji veoma tanka", ali i da "rat menja mišljenje, samo što se i dalje ne zna u kom smeru".
Predviđa da bi, zato, fokus nove moldavske vlade mogao da bude u jačanju bezbednosnog sektora.
"Novi premijer je ranije vodio ministarstvo unutrašnjih poslova i bavio se javnim redom i odbranom. Fokus nove vlade biće na vojnim kapacitetima i jačanju bezbednosti kako bi se suočili sa unutrašnjim putinizmom i eventualnim razvojem rata u Ukrajini", rekao je Ciku.
Preporuka za vas
Komentari (0)