Istraga u Bristolu: Britanska policija pronašla ljudske ostatake u koferima Atentat na Fica prekvalifikovan u teroristički čin: Osumnjičeni Cintula obavešten o promeni statusa

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Evropa

Talas štrajkova zapljusnuo zapadnu Evropu: Inflacija i uslovi za penziju u fokusu, "sindikati ne nameravaju da odustanu"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

04/02/2023

10:29

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Talas protesta zahvatio je Zapadnu Evropu. Širom Francuske okupilo se više od milion ljudi na protestima protiv reformi penzionog sistema. Velika Britanija suočila se sa najvećim štajkom u poslednjih deset godina. Na ulicama su bili i građani Belgije, Finske i Holandije.

Evropa je ponovo na nogama, a da li će evropski štrajkači postati heroji radničke klase pokazaće ustupci na koje budu spremne njihove vlade. Uoči sto dana vlade Rišija Sunaka, London je bio paralisan, a Velika Britanija suočila sa najvećim štrajkom u poslednjoj deceniji.

Oko pola miliona britanskih nastavnika, javnih službenika, mašinovođa, izašlo je na ulice kako bi protestovali zbog malih plata. Oni traže povišicu plate zbog inflacije, ali se njihovi zahtevi odnose i na uslove rada, odlaska u penziju i vladinog plana da ograniči pravo na štrajk.

Meri Bustid iz Nacionalne obrazovne unije kaže da i pored dobre namere da razgovaraju sa predstavnicima vlasti, do toga nije došlo. Kako dodaje, ne vide drugi način da skrenu pažnju na svoje nezadvoljstvo sem da izađu na ulice.

Pogledaj galeriju

"Pokušali smo da pregovaramo sa vladom, ukazali smo im na sve veće probleme. U januaru su stupili s nama u kontakt i nisu nam dali nikakvu ponudu o povećanju plata u ovoj ili sledećoj godini. Doši smo do tačke u kojoj nema povratka, moramo da dignemo svoj glas", rekla je Bustid.

Premijer Velike Britanije Riši Sunak je tokom svog govora u Parlamentu osudio štrajk jer, kako kaže, milioni dece nisu mogli u školu.

"Gospodine predsedniče, kada je reč o nastavnicima, mi smo im dali najveće povećanje plata u poslednjih 30 godina, uključujući povećanje plata za novokvalifikovane nastavnike od 9 odsto i rekordno ulaganje u njihovu obuku i razvoj. Obrazovanje naše dece je dragoceno i zaslužuju da danas budu u školama. Mislim da bi to trebalo da priznaju i naši rivali u parlamentu", rekao je Sunak.

Ljudi izašli na ulice i u Francuskoj

Velika Britanija nije usamljena. Samo dan ranije, širom Francuske okupljali su se građani zbog neslaganja sa državnim planom penzione reforme. Nezadovoljni radnici su poremetili saobraćaj, rad državnih službi i rafinerija u skoro 50 gradova u zemlji, a na pojedinim mestima se i sukobili sa policijom. Uhapšene su 23 osobe.

Lider radničkog sindikata "Opšta konfederacija rada" iz Pariza Filip Martinez istakao je da je nezadovoljstvo Francuza veliko.

"Mnogi ljudi se ne slaže sa ovim konceptom. Lopta je ponovo u dvorištu vlade i predsednika. Ili slušamo narod ili ga preziremo", rekao je Martinez.

Jedna od onih koji je izašla na ulicu je i državna službenica Neli koja kaže da treba još dugo da radi da bi dočekala pristojnu penziju. Ona navodi da je ovaj protest važan i za geracije koje tek dolaze.

"Rođena sam 1973. godine i sada treba da radim do 64. godine ili 67. ako želim pristojnu penziju. Ovde sam da podržim svoju generaciju, ali i one mlađe. Gde će nas ovaj sistem odvesti, do koliko godina će oni morati da rade", kaže ona.

Uprkos masovnim demonstracijama, ministar rada Francuske rekao je da "nema pregovora" o podizanju starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine. Sindikati su stoga najavili nove proteste za 7. i 11. februar.

"Alarm" i u Belgiji

Nezadvoljni su bili i građani Belgije. Na ulicama Brisela zahtevali su bolje uslove rada i platu u zdravstvenom sektoru, teško pogođenom tokom pandemije koronavirusa.

Erik Duboa lider Unije medicinskih radnika kaže da je njihov izlazak na ulice eskalacija nezadovoljstva koje postoji već neko vreme.

"Već nekoliko meseci alarm je uključen. Situacija u zdravstvenom sektoru se zakomplikovala. Nedostaju kadrovi. Mnogi su odsutni, a oni koji rade suočavaju se s velikim stresom. Kao rezultat, građani ne dobijaju adekvatnu negu, odlažu se hospitalizacije. Želimo da zaustavimo ovaj začarani krug", kaže Duboa.

Zbog spora s platama i neuspelih pregovora održan je i štrajk u Finskoj. Rad su obustavili i zaposleni na severu i istoku Holandije.

Ivanov: Štrajkovi će se nastaviti, sindikati su uhvatili momentum

Istraživač na Institutu "Henri Džekson" Helena Ivanov veruje da može da se očekuje nastavak štrajkova i protesta jer države trenutno ne žele da popuste. Kako je rekla za Euronews Srbija, sindikati unutar svake zemlje, ali i na evropskom nivou, uhvatili su jedan momentum i nemaju nameru da odustanu jer vide mogućnost da se postigne neki efekat.

"Isto tako mislim da će se štrajkovi nastaviti i zbog toga što je ljudima zaista teško da žive. Britanija je osetno postala skuplje mesto za život, isto je to tačno i za Francusku i Belgiju, Ne vidimo naznake da će se stvari zaista promeniti. Mislim da će ovo nezadovoljstvo koje vidimo još dugo da ostane", rekla je ona.

Kada je reč o Velikoj Britaniji, ističe da je situacija tamo kompleksna i da su to delimično posledice pandemije, izlaska iz EU, a naposletku tu je i uticaj ruske invazije na Ukrjainu. Napominje da Britanija trenutno ima nekoliko ključnih pitanja sa kojima se jop uvek nije izborila.

"Britanska ekonomska kriza nije nova stvar. Uostalom, prethodna premijerka je rekordno kratko bila na poziciji upravo jer tu krizu nije mogla da reši", navela je Helena Ivanov.