Delegacija EU na samitu u Kijevu: Ukrajina traži prečice za pridruživanje, ali ne zavisi sve od nje

U znak solidarnosti i podrške bez presedana, delegacija EU došla je u Kijev na Samit, a među mnogim pitanjima na dnevnom redu je i pridruživanje Ukrajine EU. Brisel smatra da bi trebalo da podstakne Kijev da nastavi reforme potrebne za članstvo u EU, dok Kijev želi da Evropa bude konkretnija u odluci o pristupanju.

Ovo je prvi sastanak lidera otkako je Ukrajina dobila status kandidata, navodi potpredsednica ukrajinske vlade za evropske i evroatlantske integracije Olha Stefanišina, a najviše pažnje posvećuje se pristupanju Evropskoj uniji. 

"Sve je veoma komplikovano. Članstvo u EU je kombinacija dostignuća jedne zemlje, ali i političke volje lidera da donesu ovu odluku. Dakle, to je višeslojni proces", navela je Stefanišina.

"Najvise što Ukrajina moze da uradi kako bi osigurala da ova odluka bude doneta što pre, jeste da se pobrine da budemo spremni za više mogućnosti. Zbog toga se zalažemo za otvaranje pristupnih pregovora već ove godine", dodala je Stefanišina.

Ukrajinski premijer postavio je dvogodišnji rok za obezbeđivanje članstva u EU, ali to neće zavisiti samo od Ukrajine.

"Razumemo da unutar Evropske unije postoje razlike kada je reč o brzini našeg pristupanja. I mi smo usred ovih pregovora. Da li je realno pristupiti članstvu u roku od dve godine - ja neću biti sudija koji će dati tu izjavu. Ali, kada pogledamo istoriju EU – proces pregovora može da traje godinama", rekao je Aleksandar Rodnjanski, savetnik predsednika u Kancelariji predsednika Ukrajine.

Lopandić: Ukrajina imala probleme i pre rata

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Duško Lopandić, rekao je za Euronews Srbija da je teško zamisliti da Ukrajina postane članica EU tokom rata, ali i da je ta država ranije imala problema koji su je sprečavali u tome.

"Kad se radi o Ukrajini znamo koji su to problemi zemlje i bez rata. Bila je to zemlja dosta nereformisana, sa ogromnom korupcijom i mnogim problemima kada se radi o manjinama i slično. Usred rata, ulazak Ukrajine u EU je nerealan, a koliko će ceo proces da traje, povezano je prvenstveno sa ratom - pitanje je pre svega kako će se rat zaustaviti, ako ne i rešiti", naveo je Lopandić.

Posle 24. februara prošle godine, dodaje sagovornik Euronews Srbije, geopolitička situacija u Evropi se veoma promenila, pa se nova arhitektura u kojoj će biti i Ukrajina, ali od nekoliko faktora zavisi u kom fomrmatu.

"To će zavisi i od toga kako će EU rešiti pitanje proširenja sa zemljama Zapadnog Balkana, koje bi po svakoj logici trebalo tome da prethodi. Ponovo se pominje 2030. godina za ZB, ali mislim da je to predaleko. Ako kažemo da je Zelenski optimista kada pominje rok od dve godine, ipak mislim da je sedam godina za pregovore predugo", rekao je Lopandić.

Mada EU nije direktna učesnica u ratu, šalje Kijevu intenzivno pomoć u novcu i naoružanju, a Moskva kaže da to dodatno zaoštrava situaciju na terenu.

"Mislim da je EU obećala u celini oko 50 milijardi dolara pomoći, najviše vojne, a deo i za civilnu obnovu. Sad smo svedoci jedne ruske ofanzive, očekuje se verovatno slanjem tenkova da će Ukrajinci da pokrenu kontraofanzivu na proleće", rekao je Lopandić.

Na samitu će biti reči i o novim paketima sankcija Rusiji, ali Lopandić ističe da je sada teško davati prognoze kako će dalje sankcije izgledati.

"Ono što se desilo u stvari, kad se radi o EU, jeste neka vrsta preraspodele uloga. Glavni činioci do sada u EU integraciji bili su Nemačka i Francuska, a pitanje je u kojoj meri je uticaj pojedinih država unutar EU bitan. Za sada, ipak, možemo da kažemo da je EU ostvarila visok stepen jedinstva kada je u pitanju rat u Ukrajini", naveo je on.

Lopandić je istakao da počinje "treća runda" rata, ali i da će sukob u Ukrajini uticati i na region u kom se nalazi Srbija.

"Ako je prva runda bio ruski napad, a druga ukrajinska kontraofanziva u Hersonu i Harkovu, ovo bi trebalo da bude neka treća runda, i niko nije siguran koliko će rat da traje. Ceo kontekst i rata i geopolitičkih promena se jako tiče i Zapadnog Balkana i naše budućnosti", zaključio je Lopandić.

Pribićević: EU ne bi prihvatila da se rat vodi na njihovoj teritoriji

Diplomata Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj i Velikoj Britaniji kaže je cilj delegacije EU u poseti Kijevu bio da se manifestuje solidarnost Evropske unije sa Ukrajinom, kao i da se osnaži podrška u smislu nastavljanja procesa Ukrajine ka evrointegracijama. Međutim, da li je realno očekivati da Ukrajina u skorije vreme pristupi Uniji?

"Mislim da nije realno, ali ostavio bih rezervu zbog vojno-političke situacije na terenu... Jer, sve je moguće, kao što su Rumunija i Bugarska ušle u EU, praktično preko noći zbog strateških interesa koje su jasno tada postavile SAD. Da li će tako biti i u slučaju Ukrajine, veliko je pitanje jer su Rumunija i Bugarska ipak bile na višem nivou razvoja nego što je danas Ukrajina", rekao je on u emisiji Euronews svet. 

U slučaju pristupanja Ukrajine EU u bliskoj budućnosti, Unija bi pokazala veliki promašaj kada je Zapadni Balkan u pitanju, smatra Pribićević.

"Pre svega jer je Srbija, po svim kriterijumima pre više od 10 godina morala biti u Uniji i to je jedan od najvećih neuspeha EU, rekao bih od 2000. godine. Više je stvari koje koče Ukrajinu na tom putu, ali iznad svega je rat u pitanju. Nije realno očekivati da prihvate da se rat vodi na njihovoj teritoriji", kaže on.

Govoreći o očekivanjima za 24. februar kada se obeležava prva godišnjica ruske invazije na Ukrajinu, ali i najavljuju "veliki događaji" sa obe strane, Pribićević kaže da nije sam datum toliko problematičan koliko činjenica da se Ukrajina naoružava, a u Rusiji priča o mobilizaciji novih vojnika.

"Priprema se teren za novu tragediju. Jer ovo jeste jedna velika tragedija koja se dešava u Evropi i koja je potpuno u neskladu sa onim što se očekivalo pre 10 ili 15 godina, a i to je bilo nerealno. Vraćamo se opet na ljude, na nas, ljudsku prirodu koja, koliko može biti konstruktivna, toliko može biti destruktivna, koliko su ljudi dobri, toliko su i zli", kaže on.

Da je prolećna ofanziva razlog što se žuri sa naoružavanjem Ukrajine, Pribićević navodi kao samo jedan faktor.

"Rekao bih da je razlog što krajem godine ulazimo u izbornu godinu u SAD, a znamo da tu postoje razlike između republikanaca i demokrata. Za demokrate je vrlo teško da zamisle da ulaze u izbornu godinu sa teretom rata u Ukrajini i velikim finanijskim troškovima. S druge strane, Rusiji demokrate nisu u interesu, oni bi želeli da vide predsednika republikanca koji bi bio mnogo osetljiviji na novac iz budžeta koji se trenutno izdvaja za Ukrajinu", zaključio je Pribićević u razgovoru za Euronews svet.