Igre 
Šveđani, Izraelci ili Norvežani - tri taktike borbe protiv korone godinu dana posle
Komentari29/05/2021
-14:54
Dok su se mnoge države sveta u ambisu pandemije koronavirusa zatvarale i uvodile stroge karantine, u pojedinim zemljama ljudi su živeli gotovo - normalno. Više od godinu dana i više od tri miliona izgubljenih života kasnije, države polako svode račune i nameće se pitanje - da li je neki od modela bio efikasniji.
Norveška, Švedska i Izrael su pandemiji, koja je čitav svet praktično bacila na kolena, pristupale na tri različita načina, a evo šta je svet mogao da nauči iz njihovih primera.
Norveška: Stroge mere i stroga kontrola
Prvi slučaj koronavirusa u Norveškoj potvrđen je 26. februara 2020. godine. Od trenutka kada je proglašena pandemija, Norveška je često bila na listi zemalja koje su pokazale najbolji odgovor na krizu, a relativno niska stopa mortaliteta (u odnosu na ostatak Evrope) pripisuje se izuzetno visokom broju testiranja koje je ova zemlja izvršila.
Norveška Agencija za zdravlje predstavila je seriju mera za sprečavanje širenja virusa 12. marta prošle godine. Te mere su podrazumevale zatvaranje svih obrazovnih institucija, otkazivanje većih događaja, zatvaranje kafića i restorana, uveden je karantin za sve koji dolaze iz inostranstva. Nekoliko dana kasnije, Norveška je zatvorila granice za sve koji nisu državljani te zemlje.
Borbu protiv pandemije predvodila je premijerka Erna Solberg, ujedno i jedna od nekoliko ženskih lidera čije su se zemlje pokazale kao najuspešnije u borbi protiv pandemije (Novi Zeland, Tajvan, Nemačka, Finska).
Povezane vesti
Norveška ima jednu od najnižih stopa infekcija i smrtnosti od ovog virusa u Evropi. Od početka pandemije zabeležila je nešto više od 119.000 slučajeva, a umrlo je oko 740 ljudi. Kao najveći uspeh u stavljajnju infekcije pod kontrolu uzima se to da je Norveška masovno testirala populaciju. Naime, ukupno je u ovoj zemlji urađeno preko pet miliona testova, što je oko 993.000 testova na milion stanovnika.
Iako je Norveška tokom prošle godine popustila mere, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od početka 2021. došlo je do ubrzanog rasta broja novih infekcija, što se pripisuje novim sojevima korona virusa.
Vlada je krajem marta morala ponovo da uvede strože mere, a zbog kršenja istih odgovarala je i sama premijerka koja je kažnjena sa oko 2.000 evra zbog nepoštovanja socijalne distance, odnosno organizovanja porodičnog okupljanja za njen rođendan.
U izveštaju o odgovoru Norveške na pandemiju koji je premijerki nedavno dostavio profesor Stener Kvinslend navodi se da je Norveška dobro rukovodila pandemijom u odnosu na ostatak Evrope.
"Nakon godinu dana pandemije, Norveška je među zemljama Evrope sa najnižim mortalitetom i najmanjim uticajem koji je pandemija ostavila na ekonomiju. Vlasti ne bi uspele da narod nije podržao mere za kontrolu zaraze“, navodi se u izveštaju. Ipak, dodaje se da zemlja nije bila spremna za pandemiju, te da nije imala plan tokom jeseni sa novim talasom infekcija.
Unsplash
Inače, prema izveštaju Eurostata, u kom se govori o takozvanom "višku mortaliteta" koji nastaje tokom pandemije, Norveška je zemlja koja nije zabeležila višak smrtnosti tokom 2020. godine za razliku od drugih evropskih zemalja.
Međutim, na putu do pobede nad opakim virusom, Norvešku koče vakcine. Naime, prema najnovijim podacima, Norveška je u potpunosti vakcinisala oko 10 odsto stanovništva. Ipak, proces masovne vakcinacije je usporen, prvo zbog vakcine "Astra-Zeneka" i potencijalnih nuspojava, a onda i zbog vakcine "Džonson i Džonson". "Astra-Zeneka" se u ovoj zemlji više neće upotrebljavati, a o vakcini "Džonson i Džonson" se još odlučuje, saopštila je premijerka sredinom maja. U ovoj zemlji koriste se trenutno samo Fajzerova i Modernina vakcina.
Povezane vesti
Švedska: Trka za imunitetom krda
Zemlja o kojoj se možda i najviše pisalo zbog potpuno drugačijeg pristupa prema pandemiji bila je Švedska. Sve je počelo 24. januara prošle godine kada je potvrđen prvi slučaj zaraze, međutim, za razliku od ostatka sveta, Švedska nije uvodila karantin i društvo je držala “otvoreno”. Cenu jeste platila, ali najnoviji podaci ipak pokazuju da je prošla znatno “bolje” od nekih drugih evropskih zemalja sa najstrožim merama na kontinentu.
U trenucima kad su u medijima kružile fotografije praznih ulica Pariza ili Venecije, iz švedskih gradova stizali su prizori punih restorana i kafića. Švedski Ustav pravno štiti slobodu kretanja, čime zabranjuje mere “lokdauna” u periodu mira. Mere su se u prvim mesecima pandemije svodile na “preporuke” Agencije za javno zdravlje. Ta strategija se oslanjala na dobrovoljne smernice o socijalnom distanciranju, kao što su rad od kuće i izbegavanje javnog prevoza.
Švedski način borbe sa virusom naišao je na brojne kritike, mnogi naučnici su pozivali na strože mere, dok je nezavisna komisija otkrila da ova zemlja nije uspela da sačuva lica iz domova za stare. Tek krajem prošle godine su i kralj Karl Gustaf XVI i premijer Stefan Lofen priznali da smatraju da je švedska strategija bila neuspešna zbog velikog broja smrtnih slučajeva.
Švedska je ukupno zabeležila preko milion slučajeva korona virusa, a broj žrtava premašuje 14.200. Tamošnji zdravstveni sistem našao se pred pucanjem, a na desetine hiljada operacija je odloženo. Iako je kapacitet na intenzivnoj nezi povećan, stokholmske bolnice su i dalje tokom zimskog talasa bile preplavljene.
Premijer je nedavno najavio da će neke mere restrikcije ostati na snazi još neko vreme, ali zdravstveni zvaničnici se nadaju da će, ukoliko sve bude išlo po planu, tokom leta mere biti olabavljene.Iako je Švedska poklekla pod pritiskom i u jesen prošle godine donekle pooštrila mere, strategija je u suštini ostala ista, a vodeća misao epidemiologa je da stroge mere donose malo rezultata, pa čak i više štete.
Godinu dana kasnije, Švedska je krenula u kampanju vakcinacije, a brojevi kažu da ova zemlja ima devetu najveću stopu zaraze u Evropi i šestu najmanju stopu smrtnosti, pokazuju nedavni podaci Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti.
profimedia
Državljanin Srbije koji živi u Stokholmu za Euronews Srbija objašnjava da je situacija stabilna, te da striktnih mera nema.
"Sve je isto kao što je bilo pre šest meseci. Limitiran je broj ljudi na okupljanjima, u prodavnicama, što je skroz razumljivo, i pored toga restorani moraju da budu zatvoreni u 20.30h svaki dan i da postoji distance između stolova i broj ljudi za jednim što je isto pravilo koje postoji od početka pandemije", kaže on i dodaje da je istovremeno i zadovoljan i nezadovoljan odgovorom Švedske.
"Zadovoljan sam jer nisam morao da se plašim od toga da izađem i šetam tokom dana jer je to nešto što sam radio I pre pandemije", naveo je on, međutim, naglašava da su mere mogle da budu striktnije jer je po njegovom mišljenju situacija u početku bila zastrašujuća.
Prema podacima Eurostata o pomenutom "višku smrtnosti", Švedska ima 7,7 odsto više smrtnih slučajeva 2020. godine nego što je prosek za nekoliko godina ranije. Države koje su imale mnogo strože mere zabrana i socijalnog distanciranja, kao što su Španija i Belgija, daleko premašiju ovaj broj sa 18,1, odnosno 16,2 odsto.
Izrael: Vakcinacija do slobode
Godinu dana od prvog slučaja korona virusa, Izrael je bio na dobrom putu da vakciniše celu populaciju. Od 21. februara 2020. ova zemlja je zabeležila više od 839.000 slučajeva korona virusa, a preminulo je više od 6.300 ljudi. Međutim, agresivnom kampanjom testiranja, Izrael je uspeo da zauzda stopu smrtnosti. Ubrzo je postao svetski lider u vakcinaciji građana, a rezultati su dali razlog za optimizam.
Kao i nekoliko evropskih zemalja, Izrael je u martu prošle godine uveo vanredno stanje. Premijer Benjamin Netanjahu je najavio da će biti kažnjeni svi koji krše pravila, a Izraelcima je bilo zabranjeno da napuštaju svoje domove osim ukoliko to nije bilo zaista neophodno.
Već 25. marta uvedeno je još mera stroge kontrole, među kojima je bilo pravilo da ljudi ne smeju da se udaljavaju dalje od 100 metara od svog doma, osim u posebnim slučajevima.
EPA/ ATEF SAFADI
Tokom 2020. Izrael je nekoliko puta popuštao i zatezao mere. Istovremeno, prolazio je i kroz duboku političku krizu, koja se odrazila u čak dva izborna procesa samo tokom prošle godine.
Odlika izralske borbe protiv zaraze bila je rana vakcinacija. Izrael je naručio milione doza "Fajzera", "AstraZeneke" i "Moderne" i prve doze dao već 19. decembra. Manje od mesec dana kasnije ova zemlja je postala prva u svetu koja je podelila više od milion doza svojim građanima, dok su iza nje zaostajale brojne zemlje EU.
Izrael je do sredine aprila u potpunosti, sa obe doze, vakcinisao skoro 60 odsto populacije, raspoređeno je ukupno preko deset miliona doza, a to je ubrzo počelo da se oslikava i u dnevnim statistikama. Naime, prema podacima SZO, dnevni bilans obolelih i umrlih je od početka februara u konstantnom padu, posebno među ljudima starijim od 60 godina.
Krajem marta iz Izraela su u svet poslate optimistične fotografije. Vakcinisanim građanima dozvoljen je povratak u teretane, restorane i na koncerte. Mere su popuštene, a od nedavno više ne važi ni pravilo nošenja maski na otvorenom.
"U Izraelu je život vraćen u normalu. Nisu obavezne maske na otvorenom, sve radi normalno bez ikakvih kriterijuma. Gužve su u saobraćaju što meni lično dokazuje da je epidemija iza nas", kaže za Euronews Srbija naša državljanka koja stanuje u Izraelu.
Izrael je u međuvremenu dnevni bilans novoobolelih sveo na minimum, zemlja beleži najnižu stopu rasta novih infekcija za više od godinu dana, a krajem aprila, prvi put posle deset meseci, tokom jednog dana nije zbeležila nijedan smrtni slučaj od posledica ove zaraze.
Ipak, umesto slavlja, zemlju je dočekao haos. Izrael je preko noći zaboravio na borbu sa pandemijom i okrenuo se krvavim unutrašnjim sukobima. Borbe izraelskih snaga i palestinskog Hamasa ne jenjavaju danima, a broj žrtava konstantno raste.
Da li je vreme za opuštanje?
Kada je reč o borbi protiv opasne zaraze, često se pominje uspeh pojedinih zemalja. Ipak, brojke ne idu u prilog Evropljanima, a Svetska zdravstvena organizacija je nedavno saopštila da je broj mrtvih od ovog virusa na tom kontinentu premašio milion.
Takođe, prema podacima SZO, u Evropi je tokom aprila na nedeljnom novou bilo beleženo oko 1,6 miliona novih infekcija, a jedina zemlja koja je donekle na putu za vraćanje u normalu je Velika Britanija, nakon kampanje vakcinacije.
Međutim, stručnjaci su saglasni, vakcine i dalje nisu dovoljan razlog za opuštanje. Ono što oni naglašavaju je da vam vakcina ne garantuje da se nećete razboleti, ali vas sprečava da razvijete teži oblik bolesti. Uz to, novi sojevi korona virusa predstavljaju dovoljno jaku pretnju da maske još uvek ne ostavljamo po strani.
Komentari (0)