Nova glavobolja za evropske lidere: Američki zakon o subvencijama preti da "odvuče" kompanije u SAD

Zapadni lideri se, suočeni sa serijom kriza u poslednjih nekoliko godina, trude da pokažu jedinstvo kada god je to moguće. Međutim, uvek postoji i poneki "kamen spoticanja", a čini se da su trenutno odnosi između SAD i Evropske unije zategnuti najviše zbog novog američkog zakona o finansijskim olakšicama za "zelenu industriju". Glavni razlog za to je strah lidera EU da će olakšice za određene kompanije ugroziti ekonomiju bloka, koja još od krize izazvane pandemijom koronavirusa ima problema sa stabilnošću.

Prema rezultatima najnovijih istraživanja koje je objavila Evropska komisija (EK), otkako je Brisel u martu prošle godine izmenio pravila o državnoj pomoći kako bi se izborio sa ekonomskim posledicama rata u Ukrajini, dve najveće industrije evropskog bloka, Nemačka i Francuska, zajedno su dobile oko 77 odsto od 672 milijarde evra, koliko je EU odobrila u finansijskim olakšicama, prenosi Euronews.

Mada su ove promene omogućile bržu i lakšu isplatu raznih subvencija kako bi evropske kompanije izbegle bankrot usled naglog rasta cena energenata, ove dve zemlje su na najbolji način iskoristile mogućnost olakšica - Berlinu je otišlo više od 356 milijardi evra ekonomske podrške koju je dala Evropska komisija (53 odsto), a u Pariz se slilo oko 160 milijardi evra (24 odsto). 

Još neka istraživanja govore u prilog tome da su industrije koje su inače najveće i zemlje koje su inače najbogatije u okviru evropskog bloka, ujedno najviše i "profitirale" od mera kojima je trebalo da se pomogne svim članicama. Istovremeno, međutim, mora se reći i da su Francuska i Nemačka 2021. godine zajedno činile oko 42 odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda Evropske unije.

Bajden: Novi zakon "najveća investicija u borbi protiv klimatskih promena"

Ove brojke, naravno, upadale su u oči ostalim državama članicama i ranije, ali je sada debata o tome kako se raspoređuje pomoć iz EU fondova dodatno podstaknuta zbog američkog zakona koji bi uskoro trebalo da stupi na snagu, a koji predviđa različite vrste poreskih olakšica i direktnih subvencija za kompanije koje se bave "zelenom energijom". 

U pitanju je Zakon o smanjenju inflacije ("Inflation Reduction Act" - IRA), čija je ključna odrednica što kompanije da bi dobile finansijske olakšice moraju da se nalaze u SAD. Tokom narednih deset godina, kako se navodi, usled IRA biće izdvojeno do 369 milijardi dolara za kompanije i potrošače koji žele da proizvode, investiraju i kupuju stvari poput solarnih panela, vetroturbina, toplotnih pumpi, električnih vozila i sličnog - ali samo ako se sva ova roba pretežno proizvodi u Severnoj Americi.

Tanjug/AP/Susan Walsh

Predsednik SAD Džo Bajden rekao je u avgustu prošle godine, kada je zakon i završen najvećim delom, da je u pitanju "najveća investicija ikada u borbi protiv egzistencijalne pretnje koju predstavljaju klimatske promene".

Evropski lideri, međutim, ne dele Bajdenov entuzijazam i bliži su tome da smatraju ovaj zakon diskriminatornim i nepravednim, jer strahuju da bi iznenadna injekcija novca mogla izazvati "industrijski egzodus" koji bi ostavio stotine fabrika napuštenim i hiljade radnika bez posla.

Zabrinutost zbog diskriminacije

Novi američki zakon najverovatnije ima za glavni cilj da se bori protiv klimatskih promena, ali i da se ponovo pospeši domaća tehnološka industrija - sektor u kom je Peking ozbiljan takmac Vašingtonu. 

Ekonomski odnosi između SAD i EU, koji su bili pogoršani merama donetim za vreme mandata bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, u najvećoj meri su oporavljeni. Međutim, novo zahlađenje moglo bi da bude jednostavno "nuspojava" politike Bele kuće koja je oličena u IRA, prenosi "Vašington post".

Evropljani, naime, strahuju da će kompanije izabrati da grade fabrike baterija, pogone za sklapanje električnih vozila i druge velike projekte u SAD kako bi iskoristile poreske olakšice i druge podsticaje, što bi evropsku proizvodnju preusmerilo u SAD, ili bi preduzeća mogla jednostavno izabrati SAD umesto Evrope za buduće projekte. Novi zakon, na primer, daje kupcima električnih vozila savez poreski kredit od 7.500 dolara, ali samo ako su ta vozila proizvedena u Severnoj Americi.

"Nije tajna da su određeni elementi IRA izazvali brojne zabrinutosti u pogledu nekih podsticaja za kompanije", rekla je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, na nedavno održanom ekonomskom forumu u Davosu.

AP Photo/Markus Schreiber

Sledećeg dana, Olaf Šolc, nemački kancelar, istakao je da lokalni karakter američkog zakona ne sme "dovesti do diskriminacije evropskih kompanija". Iako je rekao da pozdravlja planove za ulaganja u čistu energiju, dodao je da "protekcionizam ometa konkurenciju i inovacije, i šteti ublažavanju klimatskih promena".

Takođe, kada je francuski predsednik Emanuel Makron u decembru bio u poseti Vašingtonu, rekao je da bi "fragmentiranje Zapada" moglo da bude rezultat IRA i još jednog zakona koji se tiče američkog ulaganja u industriju proizvodnje čipova. Bajden je tada rekao da se "neće izvinjavati ni za jedan zakon", ali da će se "napraviti određene izmene". 

I zaista, krajem decembra prošle godine, američko ministarstvo finansija je preduzelo određene mere kako bi i evropski proizvođači imali koristi od IRA, a prema pisanju lista "Politiko", očekuje se da će u martu biti preduzeti i dodatni koraci. 

Šta EU može da uradi?

Mada je prerano da se govori o "trgovinskom ratu", američki "Vašington post" piše kako bi potencijalni sporovi mogli vrlo lako da eskaliraju. Međutim, među ekonomskim stručnjacima ima i onih koji postavljaju pitanje šta je to što Evropa može da uradi kako bi poboljšala svoju ekonomsku poziciju, umesto da se na Vašington gleda kao na isključivog "krivca" za gubitak industrijske moći.

Fokus bi, smatra se, trebalo da bude na tome da Evropska komisija izađe sa ujedinjenim i snažnim odgovorom na američki zakon. Ovo bi moglo da uključi izmene pravila o državnoj pomoći i dodatne fondove za nove tehnologije, ali su neki stručnjaci upozorili i da bi dodatne subvencije koje su "preširoke" mogle da dodatno pogoršaju ekonomske tenzije, pa umesto toga savetuju da se ograniče na nekoliko ključnih industrija.

profimedia

Fon der Lajen je, prenosi "Njujork tajms", najavila novi plan kojim bi se investicije usmerile na projekte za postizanje "čiste tehnologije" do 2030. godine, kao i na privremenu promenu pravila za državne subvencije kako bi "evropska industrija ostala privlačna kompanijama".

Pored toga, Evropska komisija se obavezala i da će uspostaviti fond kojim bi se ponudio zajednički izvor finansiranja za one članice koje ne mogu da priušte opciju agresivnih državnih subvencija. Međutim, za sada nije jasno kako bi se ovaj fond finansirao jer je sedmogodišnji budžet bloka već ispregovaran i ima vrlo malo prostora za dodatne izmene.

Neke od ideja koje predlažu ekonomski stručnjaci uključuju i to da se fond za oporavak od krize izazvane pandemijom koronavirusa (a koji iznosi oko 700 milijardi evra) delimično iskoristi i za jačanje konkurentnosti EU kada su u pitanju poslovne prilike.

"Opšti interes" neizbežan uslov

Govoreći o onome što bi EU mogla da preduzme, Fon der Lajen je navela da je cilj poreskih olakšica "smanjenje rizika od relokacije usled stranih subvencija", ali je istovremeno i dodala kako je "svesna da bi eventualna državna pomoć bila samo ograničeno rešenje koje će moći da koristi svega nekoliko država članica".

Mada nije direktno rekla na koje to članice misli, iz već navedenih podataka može se zaključiti da se njena izjava pre svega odnosi na Nemačku i Francusku, ekonomske "džinove" na evropskom tlu. 

Francuski ministar finansija Bruno le Mer rekao je nedavno da "nema vremena za gubljenje kada je u pitanju uspostavljanje nove evropske industrijske politike kojom bi se podržala zelena energija i ohrabrile kompanije za preseljenje u Evropu". Ipak, Le Mer je dodao i da "ne govori o merama koje bi se odnosile samo na Francusku i Nemačku, već je neophodno da od njih koristi ima svih 27 država članica".

Pred čelnicima EU je, dakle, težak zadatak: neophodno je doneti zakone kojima se podrazumevaju dodatna finansijska rasterećenja a da pritom od njih nema koristi samo nekoliko najvećih evropskih ekonomija. Ako je sudeći po iskustvu sa subvencijama u poslednjih godinu dana, biće neophodna ozbiljna "mentalna gimnastika" ekonomskih stručnjaka u okviru Evropske unije kako bi došli do rešenja kojim bi sve zemlje članice bile, ako ne jednako zadovoljne, a ono bar bez većih prigovora.