Berlin i Vašington se nadigravaju oko slanja tenkova Ukrajini: "Leopardi" stižu u Kijev ako SAD naprave prvi korak

Komentari

Autor: Euronews Srbija, DW, RSE, Tanjug

19/01/2023

17:56

Berlin i Vašington se nadigravaju oko slanja tenkova Ukrajini: "Leopardi" stižu u Kijev ako SAD naprave prvi korak - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Nemački kancelar Olaf Šolc spreman je da odobri isporuku tenkova "Leopard 2" Ukrajini, ali za to postavlja jedan uslov. Prema informacijama lista "Zidojče cajtung", Šolc je u telefonskom razgovoru sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom dao do znanja da je Berlin spreman da isporuči "Leoparde", ukoliko i Vašington Kijevu na raspolaganje stavi svoje tenkove "Abrams". U nameri da pritisne Berlin, u posetu novom nemačkom ministru odbrane Borisu Pistorijusu danas je stigao američki kolega Lojd Ostin.

Američki zvaničnici javno i privatno insistiraju na tome da Vašington za sada ne šalje tenkove američke proizvodnje u Ukrajinu, tvrdeći da bi Kijevu bilo preteško da ih održava i da bi takva isporuka izazvala velike logističke probleme. I Nemačka se do sada opirala takvom potezu, sa stavom da zapadni tenkovi treba da budu isporučeni Ukrajini samo ako postoji dogovor između glavnih saveznika Kijeva, posebno SAD.

Ove nedelje, međutim, Britanija je indirektno napravila pritisak na Nemačku tako što je postala prva zapadna država koja je poslala Ukrajini zapadne tenkove, konkretno, britanske "čelindžer 2". Nemačke "Leoparde" imaju brojne NATO zemlje, ali da bi se isporučili Ukrajini potrebno je odobrenje Berlina.

Reč je o tenkovima koji se smatraju jednim od najboljih u zapadnim zemljama. Izgrađeno ih je više od 3.500 od 1978. godine, teški su 60 tona i mogu da pogode ciljeve na udaljenosti od pet kilometara. Među zemljama koje ih koriste su Kanada, Danska, Finska, Holandija, Norveška, Austrija, Poljska, Španija, Švedska i Turska.

I dok Kijev apeluje na zapadne saveznike da požure sa isporukom kako tenkova, tako i protivvazdušne odbrane, navodeći da se odlaganje isporuke plaća ukrajinskim životima, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da nove isporuke oružja ne idu u korist panevropskoj bezbednosti i da bi to moglo da dovede do podizanja nivoa sukoba.

Nemačka neće u "solo akcije"

Neki istočnoevropski zvaničnici javno su pozvali Nemačku da dozvoli slanje tenkova "Leopard" Ukrajini, a poljski premijer Mateuš Moravjecki je u ponedeljak pozvao Nemačku da pošalje Ukrajini potrebno oružje.

Kancelar Šolc je, međutim, u raspravama o isporukama oružja još od početka rata stalno naglašavao da Nemačka neće praviti nikakve solo akcije, već da će kod važnih koraka uvek svoje odluke prisno da dogovara sa partnerima, naročito sa SAD i Francuskom. Govoreći na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Šolc se nije izjasnio o mogućoj isporuci tenkova, a kancelarov kabinet nije hteo da komentariše vesti iz medija o uslovu za SAD.

Iz Pentagona je stigla uzdržana reakcija. Rečeno je da oni još nisu spremni da Ukrajini pošalju tenkove tipa "Abrams". Državni sekretar u američkom Ministarstvu odbrane Kolin Kal izjavio je da je tenk "Abrams" veoma komplicirano oružje, da je ono skupo i zahteva tešku obuku, kao i da zbog svog turbo-pogona troši veoma mnogo goriva.

"To nije najjednostavniji sistem za održavanje. Američki ministar odbrane Lojd Ostin ne želi da isporuči Ukrajincima oružje koje oni ne mogu da poprave, koje ne mogu da održavaju i koje oni sebi dugoročno ne mogu da priušte, jer to nije korisno. Ne radi se o ciklusu vesti ili o toma šta je simbolički vredno, već o tome šta Ukrajini zaista pomaže na bojnom polju", rekao je on.

Istovremeno, Kal nije potpuno isključio mogućnost da SAD u budućnosti Ukrajini i isporuče tenkove "Abrams".

Drugi neimenovani američki zvaničnik rekao je da je administracija predsednika Džozefa Bajdena spremna da odobri novi paket pomoći Ukrajini, vredan više od dve milijarde dolara. Paket, koji bi mogao biti otkriven već sutra na sastanku čelnika odbrane u vazduhoplovnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj, verovatno bi uključivao oklopna vozila "Strajker" , ali ne i tenkove "M1 Abrams".

Zašto baš Leopardi?

Iako je Moskva osudila povećane isporuke oružja Ukrajini, to nije dovelo do vojnih posledica po zapadne zemlje. To je učinilo vlade otvorenijim za ideju slanja tenkova. Ukrajina se do sada prvenstveno oslanjala na varijante tenkova T-72 iz sovjetske ere.

"Nemamo vremena, svet nema vremena ovog puta. Pitanje isporuke tenkova za Ukrajinu mora da se reši što pre. Kao i pitanje isporuke dodatnih protivvazdušnih sistema. Tu sporost plaćamo životima ukrajinskog naroda, ne bi trebalo da bude tako", naveo je na Telegramu šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrij Jermak.

A zbog čega sa baš toliko priča o Leopardima? Ključ je u njihovoj dostupnosti, nekoliko hiljada nemačkih Leoparda je u upotrebi u različitim vojskama širom Evrope.

Ukrajina u svom inventaru ima tenkove T-72, ali su vojsci zbog dugotrajnog rata i zbog bolje opremljenosti potrebni savremeniji tenkovi. Nije teško razumeti zbog čega Ukrajinci toliko žele Leoparde jer oni nadmašuju ruske tenkove T-72, T-80 i T-90, piše Forbs.

Nemačka je razvila "Leopard 2" sedamdesetih godina prošlog veka, a prvi modeli su isporučeni osamdesetih. Od tada je rađeno nekoliko nadogradnji. Naoružan je glavnim topom kalibra 120mm. Karakteriše ga dobar balans brzine, snage oklopa i borbene moći.

Odbrambeni analitičar Skaj Njuza profesor Majkl Klark napominje da svi na Zapadu razmišljaju o sledećoj fazi rata. Kako kaže, da bi Ukrajina nastavila da postiže uspehe, potrebno im je teže naoružanje.

"A najbolji tenkovi na svetu su američki Abrams, nemački Leopard 2 i britanski Čelendžer 2. Britanci govore da bi mogli da pošalju 12 tenkova, koji su sada zapravo u Estoniji gde se nalazi grupa tih tenkova. E sad, 12 tenkova, čak i ako su Čelendžer 2, ne bi predstavljala neku razliku. Ono što Ukrajinci zaista žele jesu Leopardi 2. Tenkove tog tipa ima 13 različitih država u Evropi. Nemci ne žele da daju te tenkove jer su zabrinuti zbog moguće eskalacije, a do sada nisu dali ni drugim država dozvolu da isporuče njihove Leoparde Ukrajini, jer je za to potrebno njihovo odobrenje. To će verovatno biti rešeno na sastanku u Ramštajn formatu 20. januara", istakao je Klark.