Igre 
Uzdizanje desnice, stari igrači i iznenađenje u Sloveniji: Pet izbora koji su oblikovali Evropu 2022.
Komentari31/12/2022
-16:02
Evropljani su tokom 2022. godine imali dosta posla, a stanovnici brojnih zemalja imali su važan zadatak da izaberu novo državno rukovodstvo. Osim što se glasalo u Srbiji, birali su se predsednici i vlade od Švedske, do Italije i Mađarske.
Neki stari igrači zadržali su kormilo u svojim zemljama, neki su učvrstili vlasi, ali u mnogim evropskim zemljama novi izbori izbacili su na površinu desne snage.
Ovo su neki rezultati koji su promenili i oblikovali Evropu u protekloj godini.
Krajnja desnica na vlasti u Italiji prvi put posle Drugog svetskog rata
Možda i najveću pažnju tokom godine dobili su izbori u Italiji koji su ishodovali pobedom krajnje desnice. Premijerka je postala Đorđa Meloni, liderka stranke Braća Italije, koja osim što je prva žena na toj funkciji, prva je i koja dolazi iz takvog političkog miljea još od Drugog svetskog rata.
Meloni je položila zakletvu u ime svoje stranke koja je formirala vladu Italije sa takođe desnim koalcionim partnerima - Ligom Matea Salvinija i Forca Italija Silvija Berluskonija, što je izazvalo strah u Italiji da će zemlja napustiti evropske vrednosti. Ipak, Đorđa Meloni je učinila suprotno i nastavila politiku Evropske unije, smatra Danijel Albertaci, profesor politike na Univerzitetu u Sariju.
Tanjug AP/Gregorio Borgia
"Italija je ekonomski snažno oslonjena na Evropski fond za oporavak i razvoj, zbog čega šefica italijanske vlade ne želi konflikt sa Evropskom komisijom na način na koji to čine trenutno Mađarska i Poljska. Ona želi da bude konzervativna a ne ekstremna premijerka", kaže Albertaci.
Meloni ne samo što nije želela sukob sa Briselom, već je kao premijerka Italije zauzela čvrst pro-NATO stav i podržala povećanu evropsku potrošnju na odbranu kako bi pomogla Ukrajini nakon ruske invazije u februaru.
Povezane vesti
Na domaćem planu, Meloni je bila u mogućnosti da zauzme tvrđu liniju. Tako je dospela na naslovne strane novina u novembru kada je kada je odbila da dozvoli da spasilački brod za migrante "Ocean Viking" pristane u Italiji.
Iz ove perspektive gledano, dodaje profesor Albertaci, Meloni je tim potezom preuzela rizik da će koalicioni "medeni mesec" trajati kraće od očekivanog. Tu pre svih misli na Salvinija koji bi zbog svojih glasača mogao da uskrati podršku vladi jer njegov osnovni politički program je "podrška regionalnoj autonomiji". U praksi, Meloni će, smatra Albertaci, Meloni imati poteškoće da ispuni obećanja.
Orbanov rekordni četvrti mandat
Mađarski premijer Viktor Orban obezbedio je rekordni četvrti mandat nakon ubedljive pobede na izborima u aprilu. Njegova desničarska populistička partija Fides osvojila je više od dve trećine poslaničkih mesta.
Orban nije vodio kampanju na osnovu specifičnog političkog programa, već je koristio govore i televizijske debate da bi stupio u kontakt sa biračima. Takođe je sebe oslikao kao kandidata koji će zaštititi Mađarsku od uvlačenja u ukrajinski rat, koji je tek počinjao.
Njegova pobeda je bila veliko razočaranje za opoziciju koja se čak ujedinila oko jednog kandidata koji bi im pružio najbolje šanse da svrgnu Orbana, a razočaran je bio Brisel.
U postizbornim obraćanjima naciji, Orban se hvalio kako su "izvojevali tako veliku pobedu da se to vidi sa Meseca, a kamoli iz Brisela". Nastavak neslaganja sa Evropskom komisijom deo je dugotrajne svađe Brisela sa Budimpeštom oko toga da li se Orbanova Mađarska pridržava vrednosti EU.
Tanjug/AP/Szilard Koszticsak/MTI
Žuzana Veg, saradnica u Evropskom savetu za spoljne odnose, rekla je za Euronews da je od njegovog ponovnog izbora eskalirao "konfrontacioni i agresivni odnos Viktora Orbana prema evropskim institucijama". To je kulminiralo u Briselu koji je krajem novembra objavio da Budimpešti zamrzava transfer 7,5 milijardi evra iz fondova EU za oporavak, jer su mađarske reforme za rešavanje problema "vladavine prava" bile neadekvatne. Evropska komisija je kasnije smanjila zamrznuti iznos na 5,8 milijardi evra u zamenu da Budimpešta, između ostalog, ukine veto na slanje 18 milijardi evra pomoći EU Ukrajini.
Povezane vesti
Krajem decembra, Evropska komisija je objavila da će uskratiti ukupne mađarske kohezione fondove EU za period 2021-2027 što je cifra od 22 milijarde evra. Imovina se zamrzava u fondu EU za oporavak dok se ne ispune potrebni uslovi koji se odnose na nezavisnost pravosuđa, akademske slobode, prava LGBT građana i sistem azila za migrante.
Krajnja desnica najveći pobednik izbora u Švedskoj
Kao i u Italiji, izbori u Švedskoj su takođe doveli do trijumfa krajnje desnice. Švedske demokrate, stranka koja ima korene u fašizmu i švedskom neonacističkom pokretu tokom 1990-ih, završila je na drugom mestu na izborima, iza Socijaldemokrata. To je značilo da je lider Džimi Akeson mogao da odigra veoma važnu ulogu u formiranju nove desničarske vlade, pa iako njegova stranka nije formalni član te koalicije umerenih, demohrišćana i liberala, ona i dalje ima veliku ulogu u svim političkim odlukama vlade premijera Ulfa Kristersona.
Švedske demokrate sada imaju značajnu političku polugu, objasnio je Lukas Dalstrom, skandinavski dopisnik finskog javnog servisa Ile. Švedske demokrate, dodao je on, iskoristile su je da utiču na "migracionu politiku, kao i na reforme zakona i reda". Ali, pomeranje Švedske udesno nije ostalo bez posledica.
Dalstrom je rekao da je od 2016. došlo do ubrzanog porasta kriminala. Prošlog proleća izveštaj Švedskog nacionalnog saveta za prevenciju kriminala tvrdila da je Švedska među evropskim nacijama sa najvećim porastom nasilja izvedenog vatrenim oružjem. U međuvremenu, Dalstrom je rekao da evropska integracija "ostaje snažna politika za novu švedsku vladu". To dolazi usred zabrinutosti u Briselu oko švedskih demokrata i njihovom uticaju na stokholmsko predsedavanje Savetom Evropske unije od 1. januara 2023.
Makronov drugi mandat
Makron je osvojio drugi mandat kao francuski predsednik, što je bio veliki podsticaj proevropskim strankama. Makron je još jednom pobedio ultradesničarsku protivkandidatkinju Marin le Pen u drugom krugu glasanja. Međutim, na parlamentarnim izborima u Francuskoj, održanim dva meseca kasnije, Makronova stranka izgubila je apsolutnu većinu u parlamentu. Uprkos razgovorima o formiranju koalicije, Makronova stranka i njeni saveznici odlučili su da formiraju manjinsku vladu.
profimedia
Od reizbora za predsednika, Makron je nastavio da lobira za svoj kontroverzni plan penzione reforme, za koju tokom prethodnog mandata nije dobio podršku. On se zalaže da se starosna granica za penzionisanje u Francuskoj pomeri na 64 ili 65 godina. Trenutno iznosi 62, što je jedan od najnižih starosnih granica u Evropi. Makron će 10. januara 2023. predstaviti svoj revidirani penzioni plan.
U Evropi, Makron je nastavio da sledi svoju proevropsku političku agendu, predvodeći Evropsku političku zajednicu, koja okuplja države Evropske unije i druge zemlje, posebno one koje žele da se pridruže bloku od 27 država.
Novajlije sklonile Janšu sa vlasti u Sloveniji
U Sloveniji se pojavio novi političar koji je zbacio populističkog premijera Janeza Janšu. Janša, pristalica Donalda Trampa, koji je optužen da je Sloveniju odveo previše desno od Evrope, kao Orban Mađare, zbačen je nakon iznenađujućeg izbornog rezultata u aprilu.
Nova liberalna stranka, Slobodarski pokret, šokirala je posmatrače osvojivši 34,5 odsto glasova, u poređenju sa 23,6 odsto Janšine Slovenačke demokratske stranke. Osnivač i lider stranke Robert Golob postao je novi premijer Slovenije.
Tanjug/AP/Kenzo Tribouillard
Tokom predizborne kampanje, Golob je izbore, na kojima je inače izašlo najviše ljudi još od 2000. godine, najvio kao "referendum o demokratiji", optužujući Janšu za podrivanje demokratskih institucija i sloboda štampe otkako je preuzeo vlast 2020. godine.
On je takođe obećao da će povratiti dobar ugled Slovenije i odnos svoje zemlje sa EU, koji je teško narušen Janšinim prilaskom mađarskom nacionalističkom lideru Viktoru Orbanu.
"Ova zemlja je uvek bila orijentisana ka zapadnoj Evropi i uveren sam da ćemo se vratiti svojoj porodici," rekao je Golob za AFP tokom kampanje. U julu, tri meseca nakon glasanja, Slovenija je postala prva postkomunistička evropska zemlja koja je legalizovala istopolne brakove, kao deo Golobove društveno progresivne agende.
Slovenija je takođe podržala proširenje zone slobodnog kretanja EU na Hrvatsku. Odluka Slovenije da podrži ovaj potez je istorijska s obzirom na to da su dve zemlje bile umešane u tri decenije dug granični spor u kojem je Slovenija ranije blokirala ulazak Hrvatske u EU.
Janša je počeo svoj treći mandat na mestu slovenačkog premijera 2020. Osim što se suočio sa optužbama da je klizio ka autoritarnoj vlasti u Orbanovom stilu, našao se pod lupom EU usred izveštaja da je vršio pritisak na protivnike i javne medije, da je napadao novinare, a na ključne pozicije za kontrolu nad državnim institucijama postavili isključivo sebi lojalne ljude.
Komentari (0)