Evropa u šoku zbog "lekcije" Vensa o slobodi govora: Hapšenja zbog mimova i "govora mržnje" neprihvatljiva za SAD

Komentari

Autor: Euronews Srbija

20/02/2025

18:11

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Američki potpredsednik Džejms Dejvid Vens izazvao je buru u evropskim medijima kada je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji oštro prozvao Evropsku uniju zbog nedostatka slobode govora, cenzure i kažnjavanja tzv. govora mržnje.

Naveo je i nekoliko primera, poput poništavanja prvog kruga izbora u Rumuniji, nakon što je najbolji rezultat postigao desničar Kalin Đorđesku, koji se protivi ratu u Ukrajini. Takođe je apostrofirao Nemačku, Švedsku i Veliku Britaniju, kao primere zemalja koje suzbijaju slobodu govora i tvrdi da cenzura predstavlja mnogo veću pretnju evropskoj demokratiji od Rusije ili Kine.

Njegov govor iznenadio je mnoge zvaničnike koji su očekivali da će svoje komentare usmeriti na Ukrajinu i Rusiju, poput ostalih učesnika. Umesto toga, Vens je rekao da evropski lideri koriste autoritarnu politiku i "ružne reči iz sovjetskog doba kao što su dezinformacije“ da donesu zakone koji marginalizuju birače populističkih stranaka.

Kao primer drakonskih napada Evrope na slobodu govora, naveo je neverovatan slučaj u Velikoj Britaniji.

"Pre nešto više od dve godine, britanska vlada je optužila Adama Smita Konera, 51-godišnjeg fizioterapeuta i vojnog veterana, za gnusni zločin stajanja na 50 metara od klinike za abortuse i molitve u tišini od tri minuta, bez ometanja bilo koga, interakcije sa bilo kim, samo se sam molio u tišini. Nakon što su ga britanski organi za sprovođenje zakona primetili i zahtevali da im kaže za šta se moli, Adam je jednostavno odgovorio, da je to bilo u ime nerođenog sina", prepričao je Vens, dodavši da je Britanac proglašen krivim za kršenje novog zakona o tampon zoni koji kriminalizuje molitvu i druge poteze koji mogu da utiču na odluku žene o abortusu.

Inače, za većinu Amerikanaca je kulturološki, ali i ustavno neprihvatljivo kažnjavanje "govora mržnje" jer je sloboda govora zaštićena Prvim amandmanom američkog ustava koji glasi:

"Kongres neće donositi zakone u vezi religije ili zabrane njenog slobodnog ispoljavanja; ili ograničavanja slobode govora ili štampe; ili prava ljudi da se mirno okupljaju i da traže od Vlade da ispravi pritužbe".

Takva zaštita slobode govora ne postoji sa druge strane Atlantika, pa nije neobično da ljudi budu hapšeni zbog mimova i trolovanja na društvenim mrežama.

Primer nečega što bi u Americi bilo neprihvatljivo i apsurdno je hapšenje Britanca Darena Brejdija 2022. zbog ritvitovanja LGBTQ duginih zastava u obliku nacističkog kukastog krsta. Njemu je policija tom prilikom obrazložila da je uhapšen zato što je izazvao anksioznost kod nekih ljudi na osnovu posta na društvenim mrežama.

Nemci su oštro reagovali, a nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je rekao da takve ocene Vensa apsolutno nisu prihvatljive. A onda, nekoliko dana kasnije, američka javnost mogla je da u veoma gledanoj emisiji "60 minuta" američke televizije CBS vidi priču o tome kako Nemačka postupa prema onima koji na društvenim mrežama, prema mišljenju nemačkih tužilaca, šire govor mržnje.

Ova emisija izazvala je debatu sa obe strane Atlantika. Američki kritičari Nemačke nazivaju to orvelovskim ponašanjem nemačkog pravosuđa. U Nemačkoj kažu da je to jedini način da se spreči nasilje koje bi eskaliralo mržnjom na internetu.

A zapravo, ono što su američki gledalci mogli da vide su hapšenja onih koji su optuženi da su širili govor mržnje na društvenim mrežama. Tužioci koji su odgovarali na pitanja američkih novinara su rekli da je moguće da se tretira kao krivično delo objavljivanje uvreda na društvenim mrežama, čak i da se kao krivično delo tretira ukoliko neko "ripostuje" laž koju je pre toga neko drugi objavio na društvenim mrežama.

Baš ovi citati iz ove emisije ponovo su isprovocirali američkog potpredsednika koji je rekao da uvrede nekoga, pa i na društvenim mrežama, ne mogu biti krivično delo, da će takav način postupanja nemačkih pravosudnih organa ugroziti odnose Evrope i Amerike. I on je taj koji je dao ovu definiciju orvelovskog ponašanja i poručio i Evropi i Americi da mora što pre da odbaci to ludilo.

Priča je otišla toliko daleko da su nemački mediji intervjuisali i glavnog tužioca Nemačke Andreasa Bujka, koji je demantovao utisak koji su mnogi Amerikanci imali iz filma, a to je da samo laganje na internetu može biti krivično delo.