Igre 
Godina tihog sunovrata ostavštine Angele Merkel: Nekada najmoćnijoj ženi sveta danas zameraju odluke koje nije donela
Komentari01/01/2023
-14:32
Posle 16 godina provedenih na vlasti, nemačka kancelarka Angela Merkel odstupila je sa dužnosti posle izbora održanih u septembru 2021. godine. Čak i u trenucima odlaska smatrala se najmoćnijom političarkom planete, a mnogi su se tada pitali i kako će izgledati Evropa bez nje. Kontinent se, međutim, danas nalazi u mnogo lošoj situaciji, a upravo njeno nasleđe izaziva raspravu. Za čak 70 odsto Nemaca povratak Merkelove na vlast bio bi neprihvatljiv, a ovakve brojke pokazuju i da je teško naći lidera takvog prestiža u modernoj evropskoj politici koji je doživeo tako nagli pad popularnosti.
Godinu dana nakon odlaska Merkelove sa vlasti Evropa je, čak i bukvalno, u plamenu - ruskoj invaziji na Ukrajinu se ne nazire kraj, cene gasa i goriva rastu, a Nemačka se plaši onoga što zima u ovakvim okolnostima krize donosi. Uprkos tome što je i dalje popularnija od aktuelnog kancelara Olafa Šolca, mnogi sve češće upiru prstom upravo u ovu nekada "kriznu menadžerku EU", a čini se da ni Nemci koji su je birali 16 godina više nemaju poverenja u, kako su je nazivali, "najmoćniju ženu sveta".
Rezultati istraživanja Sivi instituta pokazali su, naime, da manje od četvrtine ispitanika, tačnije njih 23 odsto, želi opet da vidi Merkelovu na kormilu najveće evropske ekonomije i jedne od politički najuticajnijih članica EU. Iako je danas uglavnom daleko od svetla reflektora, nekoliko intevjua koje je bivša kancelarka dala u proteklom periodu izazvali su veliku pažnju, a pitanje koje je bilo u centru u proteklih deset meseci bilo je i da li je kancelarka mogla da učini nešto više kako bi se isprečila namerama ruskog predsednika Vladimira Putina.
Kako je napisao novinar "Dojče velea" Jens Turaua, ona se ne smatra odgovornom za političke odluke koje je donela - već za one koje je "propustila da donese".
"U trenutno zastrašujućoj situaciji koja vlada u svetu retko ko od Merkel traži savet ili procenu. Jer, nameće se utisak da je svom nasledniku Olafu Šolcu i novoj vladi ostavila popriličan nered", napisao je on.
Ocena je, koja sa druge strane gledanja na čitavu situaciju u Nemačkoj i Evropi, može biti i preoštra i pomalo nepravdena.
Priznala određene propuste
Poslednjeg dana na vlasti vlada Angele Merkel odobrila je izvoz oružja u Egipat, što je u Nemačkoj bilo problematično pitanje zbog kršenja ljudskih prava u toj zemlji. Tada niko nije ni mogao da pretpostavi da će samo nekoliko meseci kasnije nemačka odbrambena politika biti u fokusu gotovo celog sveta i doživeti zaokret kakav je retko ko očekivao.
Povezane vesti
Da li je ruska invazija na Ukrajinu mogla da bude sprečena? Angela Merkel kaže da često razmišlja o tome. Da li je njena politika prema Rusiji bila previše blaga? Bivša kancelarka ističe da je na kraju svoje vlasti nikako nije mogla da utiče na Vladimira Putina. Poslednji put Moskvu je posetila u avgustu 2021, a za nemački Špigel izjavila je da je "osećaj u pogledu političke moći bio jasan".
"Više nisam imala moć da proguram svoje ideje jer su su svi znali da odlazim do jeseni. Na mom poslednjem sastanku u Moskvi (sa Putinom i ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom) osećaj je bio jasan: sa tačke gledišta političke moći, gotovi ste. Za Putina je jedino moć ta koja se računa", rekla je ona.
U svetlu invazije na Ukrajinu, kojoj je prethodilo rusko gomilanje trupa na granici sa Ukrajinom, mnogi su tvrdili da Merkel i drugi lideri EU treba da usvoje oštriji pristup prema Kremlju. Ekspert za spoljnu politiku u partiji CDU, poslanik Roredih Kiseveter je među onima koji kažu da je kancelarka znala da Putin pokušava da podeli i oslabi Evropu, ali da je ona verovala da je "meka moć" pravi pristup. Tvrdio je i pre invazije da je Nemačka previše zavisna od ruskog gasa, piše BBC.
Tanjug/AP/Alexander Zemlianichenko
U svojim razgovorima sa Aleksanderom Osangom, koji su vođeni u periodu od godinu dana i na različitim lokacijama, Merkelova je insistirala na tome da je njen stav o sporazumu iz Minska, koji je doneo prekid vatre nakon ruske aneksije Krima 2014, bio ispravan. Ključne tačke mirovnih pregovora, uključujući razoružanje i nadzor od strane međunarodnog tela, nisu nikada sprovedene do kraja, ali je Merkelova rekla da je sporazum pomogao Kijevu da "kupi vreme" da se bolje naoruža protiv ruske vojske.
Ipak, Merkel je za nemački "Cajt" priznala određene propuste u vezi sa odbrambenom politikom, pre svega, kako kaže, sporost u reakciji na "agresivnost Rusije". I pored odgovarajućih zahteva NATO, nije uspela da izbori povećanje budžeta za vojsku na dva odsto BDP-a.
"Nemačka nikada nije ostvarila dogovorenih dva odsto izdvajanja za odbranu, a ni ja se nisam baš preterano za to zalagala", rekla je ona.
Istovremeno, Merkel izdavanje dozvole za izgradnju druge trase gasovoda Severni tok ne smatra greškom. Zabrana projekta tada bi, kako kaže, osetno pogoršala odnose sa Rusijom, a navodi i da pojačana zavisnost Nemačke od ruskog gasa nije rezultat samo zajedničkog nemačko-ruskog projekta Severni tok nego i činjenice da je iz "Norveške, Velike Britanije i Holandije stizalo manje gasa".
Povezane vesti
Zašto Angelu Merkel niko javno ne pita za savet u ovoj teškoj svetskoj krizi? Zbog njenih propusta i onoga što nije uradila tokom 16 godina kao kancelarka Nemačke - smatra novinar DW Jens Turau.
"Više od deceniju i po nije učinila ništa po pitanju energetske zavisnosti Nemačke od Rusije. Prespavala je digitalizaciju zemlje. Štednja je uništila infrastrukturu i javne institucije. Velikodušno je 2015. primila izbeglice u Nemačku, pre svega iz Sirije – ali se posle toga više nije brinula o detaljima kontrolisanog procesa useljavanja. Angela Merkel se ne smatra toliko odgovornom za pogrešne političke odluke koje je donela - već za političke odluke koje je propustila da donese", napisao je Turau.
Ovih skoro godinu dana otkako Merkel više nije na kormilu, kako kaže, već su suštinski promenili zemlju. Ekonomija i društvo gledaju u budućnost sa dubokom zabrinutošću.
"Nije za to kriva Angela Merkel. Ali to jasno pokazuje šta je mogla da uradi za 16 godina na vlasti - da je imala malo više hrabrosti", zaključio je on.
I dalje popularnija od Šolca
Sprovedeno istraživanje pokazalo je da oko 43 odsto ispitanika i dalje misli da je Merkel bolje radila posao od trenutnog kancelara Olafa Šolca. Za njenog naslednika se verovatno može reći da nije preuzeo vlast u Nemačkoj u dobrom trenutku. Posle 16 godina stabilne vlasti Angele Merkel, okolnosti za njega nisu mogle da budu teže - nasledio je jednu novu Nemačku usred Evrope u kojoj galopirajuća inflacija, pandemija i rat u Ukrajini traže jedan potpuno drugačiji pristup.
Tanjug/AP/John Macdougall
Dok je era Merkelove viđena kao veliki izazov koji treba slediti, prva godina Šolcovog mandata ispostavila se težom nego što je iko mogao da predvidi. Angela Merkel je splet kriza sa kojima se suočavala rešavala nepokolobljivom smirenošću i otišla je sa vlasti tiho ali samouvereno, bez obzira šta se o njoj mislilo.
Spoljnopolitičke i energetske krize ne ostavljaju previše prostora da se poprave stvari koje su loše urađene u poslednjih dvadesetak godina. Šolc ima dodatni problem da balansira u ne baš jedinstvenoj trosmernoj koaliciji između svog levog centra SPD, Zelenih i liberalnog FDP. Nemačka Angele Merkel bila je motor šireg evropskog projekta, dok je Šolcova Nemačka zadovoljna time što ide svojim putem umesto da igra dominantnu ulogu u Evropi.
"Šta god neko mislio o Merkelovoj, dok je bila na vlasti, stekla je veliko poštovanje i viđena je kao neka vrsta zaštitnika liberalnog međunarodnog poretka", rekao je za Euronews Aron Alen, istraživač u Centru za analizu evropske politike. Iako je ta percepcija ozbiljno narušena ukrajinskom krizom, Šolc se nije baš dokazao kao globalni državnik u svojoj prvoj godini na vlasti.
Zatišje posle 16 godina
Angela Merkel je sa vlasti otišla kao "heroina slobodnog sveta", a na oproštajnoj svečanosti začula se pesma Nine Hagen "Du hast den Farbfilm vergessen" ("Zaboravio si film u boji). Bila je to želja "samouverene nemačke žene u koju je ta devojčica iz Istočne Nemačke odrasla", piše nemački list Špigel koji ju je posetio u njenoj kancelariji u Berlinu gde zajedno sa svojom vernom dugogodišnjom sekretaricom piše političke memoare.
U političkoj penziji, kako se navodi, Merkel ima vremena za serije poput "Krune", "Babilon Berlin", ali i "Minhen: Na ivici rata". Osim što gleda serije, Merkel ima dovoljno vremena za čitanje, a u tom razgovoru otkrila je da je upravo pročitala biografiju Vinstona Čerčila. Proteklu godinu je, kako se navodi, provela i planinareći sa suprugom i odlazeći u operu.
Tanjug AP/Stefan Wermuth/Pool via AP
Javnost je nije viđala mnogo. Tu i tamo pojavljivala se na skupovima kao što su otvaranje Fondacije Helmut Kol ili proslava 1100. jubileja nemačkog grada Goslar. Nedavno je postala dobitnica nagradu UN agencije za izbeglice za svoju ulogu u načinu na koji je Nemačka prihvatila više od 1,2 miliona izbeglica i 2015. i 2016. godine. Nansenova nagrada za izbeglice, koju UNHCR dodeljuje svake godine, vredi 150.000 američkih dolara.
"Dr Merkel pokazala je šta se može postići kada političari ispravno deluju i rade na pronalasku rešenja za svetske izazove umesto da samo prebacuju odgovornost na druge", navedeno je u saopštenju.
Osim toga, ona se u medijima nije mnogo oglašavala, čak ni u trenucima kada se to od nje i te kako očekivalo. Poslednji intervjui međutim bacili su senku na njenu zaostavštinu, a na bivšu kancelarku danas se gleda potpuno drugačije - to važi kako za vladajuću koaliciju, tako čak i za njenu Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU).
Komentari (1)
Драган
02.01.2023 02:35
шмрц, шмрц, и поред свих брижљивих планова изгледа да ће се урушити германски четврти Рајх.