Igre 
Teže nego što je iko mogao predvideti: Godinu dana vlasti Šolca i mnogo izazova za naslednika Angele Merkel
Komentari10/12/2022
-23:15
Olaf Šolc nije preuzeo vlast u Nemačkoj u dobrom trenutku. Posle 16 godina stabilne vlasti Angele Merkel, okolnosti za njega nisu mogle da budu teže. Nasledio je jednu novu Nemačku usred Evrope u kojoj galopirajuća inflacija, pandemija i rat u Ukrajini traže jedan potpuno drugačiji pristup.
Dok je era Merkelove viđena kao veliki izazov koji treba slediti, prva godina Šolcovog mandata ispostavila se težom nego što je iko mogao da predvidi. Angela Merkel je splet kriza sa kojima se suočavala rešavala nepokolobljivom smirenošću i otišla je sa vlasti tiho ali samouvereno, bez obzira šta se o njoj mislilo. Šolc nema te "mama" vibracije, piše Euronews.
Šolc ume da izgleda da je kompetentan za svoj posao, ponekad je više nalik tehnokratskom menadžeru, ume da se naljuti kad je pritisnut i da bude arogantan u komunikaciji. Dakle, nije samo po stilu različit od Merkelove.
Tanjug AP/Stefan Wermuth/Pool via AP
Šolc je nasledio Nemačku posle skoro dve decenije konzervativne vladavine i za to vreme doneto je previše zakona da bi on sada mogao potpuno drugačije da se ponaša. Na drugoj strani, spoljnopolitičke i energetske krize ne ostavljaju previše prostora da se poprave stvari koje su loše urađene u poslednjih dvadesetak godina. Šolc ima dodatni problem da balansira u ne baš jedinstvenoj trosmernoj koaliciji između svog levog centra SPD, Zelenih i liberalnog FDP. Posle dugo vremena, politika Nemačke i u dobru i u zlu je na velikom ispitu.
"Prošla godina je bila luda. Apsolutno luda", rekla je Raša Nasr, članica SPD-a koja predstavlja Drezden, govoreći o svom prvom poslaničkom periodu za Euronews.
1. Velika promena u spoljnoj politici
Šolcova dosadašnja politika nije uopšte prestavljala ono što je obećavao u kampanji kao politiku reformi, već je postala iznuđeni odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu. Šolc je u februaru održao značajan govor u nemačkom parlamentu, pozivajući na „epohalnu promenu“ nemačke spoljne politike i izdvajajući 100 milijardi evra za modernizaciju nemačke vojske, istovremeno podržavajući Ukrajinu i prekidajući nemačko oslanjanje na rusku energiju.
Šolc nije preterao kada je ovu obavezu nazvao "morskom" promenom. Nemačka militarizacija je kraj posleratne zemlje kojoj je to bilo zabranjeno i ponovo je oživela višedecenijske debate o nemačkoj istoriji, identitetu i ulozi u svetu. Pauza je bila tako velika da je i članove Šolcove stranke zatekla potpuno nespremne. "Nije tajna da mnogi od nas, zapravo skoro svi, nismo znali da će Šolc tražiti 100 milijardi evra za finansiranje oružanih snaga", rekla je Nasr za Euronews. "Bila sam šokirana, iako sam glasala za to."
Tanjug AP/Michael Sohn
Povezane vesti
Nemačka je decenijama sporo ulagala u svoju vojsku i oklevala je da pošalje oružje u aktivne sukobe. Ovaj neželjeni pristup vojnoj potrošnji bio je duboko ukorenjen u lekcijama o užasima Drugog svetskog rata. Nemačko javno mnjenje je dugo bilo skeptično prema širenju vojske.
"Nemačka ima mnogo istorijskog prtljaga. Oni žele da budu viđeni kao odgovorni akteri na svetskoj sceni, a ne kao agresori“, rekao je za Euronjuz Aron Alen, istraživač u Centru za analizu evropske politike. Sporost da se investira u odbranu često je frustrirala saveznike u nadi da će najveća evropska ekonomija igrati veću ulogu u evropskoj odbrambenoj politici.
"Ruska invazija na Ukrajinu bila je podstrek i podsticaj za koji su mnogi ljudi videli da je potreban nemačkoj političkoj klasi da uradi stvari koje su drugi dugo želeli, i ono što su mnogi od njih želeli da urade sami, ali ili nisu imali politička volja ili podrška nemačke javnosti“, rekao je Alen.
Ruska invazija na Ukrajinu šokirala je nemačke kreatore politike, koji su se nadali da će umiriti Vladimira Putina trgovinskim zabranama. Rat je pokrenuo obnovljenu debatu o vojnoj potrošnji, a neki su drugačije počeli da shvataju lekcije iz Drugog svetskog rata.
Mnogi su tvrdili da bi, umesto da se Nemačka demilitarizuje, možda trebalo da preuzme aktivniju ulogu u zaustavljanju zaraćenih nacija. Javno mnjenje u Nemačkoj je otprilike ravnomerno podeljeno po pitanju slanja teškog naoružanja u Ukrajinu, što je nivo odobrenja za vojnu podršku koji bi bio nezamisliv pre ovog sukoba. Mnogi saveznici su pozdravili promenu.
"U Francuskoj se to doživljavalo kao ogroman napredak. Šolcov govor je pažljivo praćen i dobrodošao je“, rekao je za Euronews Džeremi Ros, stručnjak za francusko-nemačke odnose u Nemačkom savetu za spoljne odnose.
"Francuska sebe vidi kao nekog ko se dugo zalagao za jaču nemačku poziciju, posebno u spoljnoj politici i odbrani. Godinama je tvrdila da Nemačka treba da ispuni svoju ekonomsku težinu“, nastavio je on. Pored jednokratne dodele od 100 milijardi evra za revitalizaciju nemačke vojske, Šolc se obavezao da će ispuniti smernice NATO-a da 2% BDP-a ide na odbranu. Dok se Nemačka često kritikuje zbog zaostajanja ispod ovog cilja, samo 8 od 30 članica NATO je uspelo da ga ostvari 2021.
Povezane vesti
Šolc ima težak zadatak da umiri saveznike, koji se nadaju da će Nemačka preuzeti još veću ulogu u spoljnoj politici i odbrani, a ne da se kreće tako brzo da izgubi ionako slabu podršku naoružanja zemlje.
Prema Rosovim rečima, mnogi u francuskim političkim krugovima su skeptični da nova potrošnja na odbranu predstavlja potpunu promenu u nemačkim spoljnopolitičkim strukturama, delom zato što se Nemačka obavezala da će povećati potrošnju za odbranu.
Tanjug/AP/Martin Meissner
„Bilo je dosta isporuka oružja, što je zaista velika promena u odnosu na prošlost. Ali kako će to izgledati u francuskoj percepciji tek će se videti kroz način razmišljanja nemačkog ministarstva spoljnih poslova, ministarstva odbrane i oružanih snaga", rekao je Ros. Nemačka već sada pruža treću najveću podršku Ukrajini u svetu. Ako se Nemačka zaista posveti dugoročnoj reviziji svoje potrošnje i prakse za odbranu na šta javno mnjenje gleda pozitivno, to će predstavljati jednu od najvećih promena Nemačke u novijoj istoriji. Zabrinutost saveznika bila je da možda neće biti dovoljno nemačke pomoći sve dok Šolc ne ode sa funkcije, ali on je pokrenuo nešto ogromno.
2. Progresivna reforma na unutrašnjem planu
Šolcova vlada je takođe pokrenula dramatičan prekid u dosadašnjoj unutrašnjoj politici, iako bi to moglo imati više veze sa konzervativnom prirodom nemačke socijalne politike posle 16 godina konzervativne vladavine nego sa radikalizmom nove vlade.
„Mislim da je prošla godina zaista pokazala šta je sve moguće bez CDU u vladi“, rekla je Nasr za Euronews. Otkako je preuzela vlast, vladajuća koalicija je povećala minimalnu platu po satu na 12 evra, dajući povišicu za više od šest miliona ljudi i eliminisala zakon iz nacističke ere kojim se zabranjuje "oglašavanje" abortusa.
Prošla je i sveobuhvatna reforma socijalne zaštite, koja eliminiše kontroverzni program tržišta rada i osiguranja od nezaposlenosti iz vlade Gerharda Šredera iz 2003. godine. „Ove politike šalju sjajnu poruku jer pokazuju da političari ne daju samo obećanja, jer ih mi ispunjavamo “, rekao je Nasr, koji se prvenstveno fokusira na socijalnu politiku.
Iako su ove reforme bile dašak svežeg vazduha za levo orijentisane organizacije posle vladavine Merkelove, neki tvrde da nisu adekvatne s obzirom na socijalnu i ekonomsku krizu sa kojom se zemlja suočava.
„Koalicija je predstavila svoj plan vladajuće koalicije pod naslovom "Usudite se da ostvarite veći napredak". Uzimajući ovaj progresivni cilj kao jedino merilo, prva godina je bila razočaravajuća jer je vlada bila zaokupljena održavanjem statusa kvo," kaže Hans-Jirgen Urban, član izvršnog odbora IG Metall, najvećeg industrijskog sindikata u Evropi.
"Ne želimo da ignorišemo uspehe koalicije. Izbegavanje daljih socijalnih rezova, i konačno sprovođenje reformi koje su kasnile, kao što je povećanje minimalne zarade, svakako su pozitivni koraci. Ali oni nisu ni približno dovoljni.”
profimedia
"Naravno, to nije dovoljno. Na primer, niko ne treba da bude zahvalan što je zaradio minimalnu platu. Želimo veće kolektivno ugovorene plate, pa želimo da ojačamo i sindikate i radničke organizacije. Ali ovo pomaže da se podigne pod", rekla je Raša Nasr.
U pripremi je mali broj daljih progresivnih programa. To uključuje legalizaciju marihuane i reformu nemačkog procesa naturalizacije. Ali postoje neke naznake da stvari možda neće ići tako brzo ili glatko kako se očekivalo.
Reformu socijalne zaštite nakratko su zadržali konzervativci u gornjem domu, koji su naterali koaliciju da izmeni zakon pre nego što ga usvoji, što ukazuje da CDU nije u potpunosti van zakonodavne moći. Jednako važno, izbila je nova debata oko obećanih reformi zakona o nemačkom državljanstvu koje će olakšati uslove za naturalizaciju i omogućiti dvojno državljanstvo. SPD i Zeleni se ne bore samo sa kritikama opozicije u parlamentu, već je došlo do glasnog odbijanja članova koalicionog partnera FDP. Ako se socijaldemokratske reforme ne usklade unutar i izvan vlade, Šolc možda neće dugo moći da se hvali svojom progresivnom politikom.
Javna neslaganja unutar vlade oko reformi državljanstva naglašavaju širi izazov koji je pratio Šolcovu prvu godinu na funkciji: neravnu prirodu vladajućeg trosmernog "semafora" koalicija. SPD levog centra i Zeleni često su u sukobu sa liberalnim FDP-om, što znači da su Nemci morali da se naviknu na svađe i ponekad neispunjavanje kompromisa. „Nemačka nije imala trosmernu koaliciju od 1950-ih. Imate mnogo kuvara u kuhinji, što znači i mnogo nesuglasica kako dalje. Iako su pokazali svoju sposobnost da rade jedni sa drugima s obzirom na njihove razlike“, rekao je Aron Alen. Dok su CDU desnog centra i levičarski SPD često pravili čudne drugove u velikim koalicijama Merkelove, uvek je bilo jasno ko je na kraju dana odlučio.
"Definitivno je drugačija vlada nego što je bila pod velikom koalicijom, to je sigurno. SPD je bio mlađi partner. Tada nisam bio u vladi, ali bilo je jasno koliko je CDU efikasna, oni su u suštini ucenjivali SPD (da donosi njihovu politiku)“, rekao je Nasr za Euronevs. Često se činilo da je uloga SPD-a bila pretežno gušenje neslaganja i pečat politike Merkelove, a svaki oblik progresivne politike koštao je. Verovatno zbog frustracije godinama kao mlađi partner CDU-a, SPD je zauzeo drugačiji pristup, pokušavajući da napravi kompromis umesto da se bavi sopstvenim planom. Ovo je dovelo do nekih neprijatnih trenutaka. FDP, najčešće preko ministra finansija Kristijana Lindnera, javno se nije složio sa predlozima politike Zelenih i SPD-a o temama u rasponu od poreza na dobit, poreza na kapital za superbogate, gore pomenute reforme državljanstva i proširenja popularne subvencije javnog prevoza.
3. Od ujedinjenog fronta do koalicionog partnerstva
"Socijalni i ekonomski programi SPD-a i FDP-a prilično su udaljeni jedan od drugog. Oni već moraju da nađu zajednički jezik unutar vlasti, i to bez pominjanja kompromisa sa opozicijom. To čini stvari zaista teškim“, rekao je Urban. "Potreba za kompromisom unutar sopstvene koalicije je značila da se prave strukturne reforme i promene u redistribuciji nisu dogodile, čak i ako su preko potrebne“, nastavio je on.
Nasr ima pragmatičnije viđenje saradnje unutar koalicije. „Reći ću to ovako, to nije baš romantičan meč, to je više brak iz koristi. Proveli smo godinu dana boreći se jedni sa drugima, ali smo doneli mnogo sjajnih zakona“, rekla je ona. „Demokratija živi od kompromisa. Naravno, postoje neki kompromisi koji nam se možda neće toliko dopasti, kao što postoje neki koji se ne sviđaju u potpunosti FDP-u ili Zelenima. Ne morate uvek da volite sve, ali mi smo pri stvaranju koalicije odlučili da tretiramo jedni druge kao tri ravnopravna partnera i da pristupimo pregovorima sa poverenjem i poštovanjem“, nastavila je Nasr.
Za sada, koalicija se drži zajedno, mada pomalo nespretno jer je suočena sa višestrukim krizama. Još tri godine kriza koje su u toku mogle bi samo da znače da su unutrašnje kontradikcije previše da bi mogle da pokažu dobar rezultat na semaforu. Naročito ako FDP počne da brine o gubitku podrške u svojoj bazi i odluči da se distancira od svojih levičarskih partnera.
4. Održavanje protoka gasa po svaku cenu
Energetska politika je posebno bila kamen spoticanja za teške pregovore, posebno imajući u vidu neusklađene političke zahteve Zelenih i FDP-a koji voli automobile. Energetska kriza je bila još jedna odlika Šolcove vlade. To je još jedan slučaj kada je spoljna kriza, pogoršana prethodnom nemačkom politikom, došla do izražaja.
I ovde je Šolcu bilo teško da balansira između popularnih domaćih zahteva sa očekivanjima saveznika. „Mislim da je bilo mnogo naivnosti, posebno tokom godina Merkelove. Mnogo teških prepreka je bilo na putu“, rekao je Aron Alen za Euronevs, misleći na oslanjanje Nemačke na ruski gas. Nemačka spoljna ekonomska politika je dugo bila oblikovana okvirom „promena kroz trgovinu“, gde su ekonomski odnosi sa autoritarnim režimima viđeni kao sredstvo za pokretanje liberalnih reformi.
profimedia
Ovo je poslužilo kao političko opravdanje za relativno bliske ekonomske veze sa Rusijom poslednjih godina, pri čemu je energija igrala ključnu ulogu. Naravno, ovo je imalo i pragmatičan element. Počevši ozbiljno sredinom 2000-ih pod Gerhardom Šrederom iz SPD-a, a pojačano pod Merkelovom, Nemačka je počela da uvozi ruski prirodni gas. Naročito nakon katastrofe u Fukušimi 2011. godine, kada se Nemačka u velikoj meri udaljila od nuklearne energije, gas je viđen kao dobar izbor za premošćivanje jaza između izvora energije dok je gradila svoj sektor obnovljive energije. Pre invazije Rusije na Ukrajinu, gas je činio 27% ukupnog energetskog miksa Nemačke, pri čemu se 55% uvozilo iz Rusije.
„Ruski prirodni gas je bio jeftina alternativa, posebno za nemačku industriju. Na to se gledalo kao na pobedu, pobedu, pobedu..... Nemci su držali Rusiju u krilu i održavali taj odnos a Nemačka je imala jeftin prirodni gas koji im je omogućio da nastave da budu ekonomska sila“, rekao je Alen. „Ali sada se sve ruši. Mislim da je ukrajinska kriza dovela do izražaja mnogo temeljnih tenzija koje postoje već duže vreme. Ne samo da je rat naterao kancelara Šolca da preispita nemačku vojnu politiku kroz „promene kroz trgovinu“ , nego je morao da prekine i nemačke veze sa Rusijom i da se bori da pronađe nove izvore energije.
Ogromne potrebe Nemačke za energijom dovele su do toga da ona žuri da izgradi terminale za tečni prirodni gas i traži od suseda i daljeg proizvođača gasa kao što je Katar da to nadoknadi. S obzirom na to da rastuće cene energije povećavaju inflaciju, Šolc nije oklevao da troši kako bi nadoknadio troškove. Od subvencionisanja cena gasa za vozače automobila i troškova masovnog tranzita do neočekivane šeme kočenja cene energije od 200 milijardi evra, održavanje protoka gasa dok je rad preduzeća bio prioritet.
Nemačka je kritikovana što je krenula svojim putem u suočavanju sa energetskom krizom, dok su susedi frustrirani. Nemačka se nije odlučila da pomogne u izgradnji odgovora širom Evrope. Dok je Šolcova vlada koja je intervenisala da nadoknadi troškove za pojedince i preduzeća bila pozdravljena kod kuće, to ga je ponovo dovelo u sukob na međunarodnom planu
5. Nejasna uloga Nemačke u Evropi
Energetski spor ilustruje još jedan iskorak pod Šolcom .Nemačka Angele Merkel bila je motor šireg evropskog projketa, dok je Šolcova Nemačka zadovoljna time što ide svojim putem umesto da igra dominantnu ulogu u Evropi.
„Šta god neko mislio o Merkelovoj, dok je bila na vlasti, stekla je veliko poštovanje i viđena je kao neka vrsta zaštitnika liberalnog međunarodnog poretka“, rekao je Alen. Iako je ta percepcija ozbiljno narušena ukrajinskom krizom, Šolc se nije baš dokazao kao globalni državnik u svojoj prvoj godini na vlasti. Francusko-nemački odnosi, posebno važni za evropsku stabilnost, posebno su zategnuti.
Tanjug/AP/Michael Sohn
„Šolc se smatra manje veštim ili možda još uvek nedovoljno iskusnim da uspostavi ove lične odnose sa drugim šefovima država, što je Merkelova zaista dobro uradila. Bar na kraju njenog mandata. A ovo zapravo utiče na bilateralne odnose“, rekao je Džejkob Ros za Euronevs. Dok su neke od Šolcovih odluka, poput njegove posvećenosti militarizaciji, pozdravljene od strane evropskih saveznika, njihova primena je izazvala kritike.
"Ovi veliki programi potrošnje kao što su fond od 100 milijardi evra za oružane snage ili 200 milijardi evra za ograničenja cena energije i subvencije domaćinstvima, smatraju se neusklađenim,” rekao je Ros.
Najveća ekonomija u Evropi koja samostalno ostvaruje energetske ciljeve vrši pritisak na druge evropske nacije, dok je Francuska posebno frustrirana što je deo vojnih troškova pod Šolcom otišao na američke sisteme naoružanja, protiveći postojeće planove za zajedničke evropske projekte.
"Brojne odluke sadašnje vlade Francuzi tumače kao povlačenje od planova da Nemačka i Francuska rade bliže na izgradnji zajedničke evropske odbrambene i industrijske baze za jačanje evropskog suvereniteta. U međuvremenu, mnogi u istočnoj Evropi žele još dalju posvećenost kontinentalnoj odbrani, s obzirom na njihovu blizinu Rusiji.
"Postoji podela na istok-zapad. Istočnoevropske zemlje žele da vide da Nemačka otvorenije podržava naoružanje koje ide na istok i više posvećenost zaštiti istočnoevropskih članica NATO-a“, rekao je Alen. Šolcovo donošenje odluka često izgleda pomalo kontradiktorno - subvencije za gas donose domaće poene, ali po cenu evropskih odnosa, dok se obaveza da će trošiti na odbranu po nalogu nemačkih saveznika, ne gleda blagonaklono.
Uprkos pričama o epohalnoj promeni, precizna uloga koju Šolc želi za Nemačku na međunarodnoj sceni ostaje nejasna. Bez obzira na sve, malo je verovatno da će on ili bilo ko drugi, biti u stanju da ugodi svima, ali za sada, njegova politika je više impulsivna nego što predstavlja jasan, koherentan skup ideja, zaključuje Euronews.
Komentari (0)