Tri škole mišljenja "u sukobu" oko završetka rata u Ukrajini: "Veća opasnost po evropsko jedinstvo od Putinovih pretnji"
Komentari13/11/2022
-20:42
"Prava opasnost po evropsko jedinstvo su različiti pogled na to kako bi ovaj rat trebalo da se završi, a ne Putinove pretnje", piše Ivan Krastev za "Njujork tajms".
"Ovaj rat neće trajati večno. I upravo u periodu mira koji će uslediti, a ne u periodu borbi, tenzije u Evropi će postati jasne", smatra eminentni bugarski politikolog.
Kada se pokrene debata o tome kako bi ovaj rat trebalo da se završi, u Evropi postoje tri različita tabora: realisti, optimisti i revizionisti. Predstavnici svakog tabora mogu se naći u redovima političara i birača u skoro svim evropskim zemljama, ali odgovarajući procenti nisu svuda isti, piše on.
Prema bugarskom autoru, u zapadnoj i južnoj Evropi debata se uglavnom vodi između realista na jednoj, i optimista na drugoj strani, dok se u Ukrajini i nekim istočnoevropskim zemljama ona vodi između optimista i revizionista.
Geografija i istorija objašnjavaju razlike. Zapadni Evropljani strahuju od nuklearnog rata. Istočni Evropljani pak, strahuju od povratka svojih zemalja u rusku sferu uticaja u slučaju poraza Ukrajine.
Realisti
Takozvani realisti veruju da bi cilj Evrope trebalo da bude da spreči Rusiju da pobedi, Ukrajinu da izgubi, a da se rat proširi. Prema rečima Ivana Krasteva, indikativne su izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona. Prema ovom stavu, Ukrajini treba pomoći da povrati/oslobodi što je moguće veći deo ukrajinske teritorije, ali čak i ukrajinska pobeda ima svoje granice, jer ako se previše pritisne, ruska strana bi mogla da odgovori upotrebom taktičkog nulkearnog oružja. Prema ovom stavu, Krim sada treba smtrati de fakto ruskim. Sva druga teritorija koju trenutno kontrolišu ruske snage unutar Ukrajine bi, teoretski, mogla biti oslobođena.
Optimisti
Takozvani optimisti s druge strane, poistovećuju kraj rata ne samo sa pobedom Ukrajine, već i sa političkim krajem samog Vladimira Putina. Prema ovom taboru, vreme ruskog predsednika na vlasti je sada ograničeno i stoga ukrajinski lider Volodimir Zelenski dobro radi svoj posao ne želeći da pregovara sa njim. Zagovornici ovog gledišta, uključujući nemačke Zelene i većinu istočnih Evropljana, tvrde da samo nesputana podrška Ukrajini može dovesti do trajnog mira. U istom kontekstu, Rusija mora ne samo da zaustavi svoju invaziju, već i da bude poražena.
Revizionisti
Za revizioniste pak, koji po Krastevu čine treći tabor, rat u Ukrajini nije Putinov već ruski. Za njih bi jedina garancija mira i stabilnosti u Evropi nakon završetka ovog rata bilo nepovratno slabljenje Rusije, uključujući i raspad Ruske Federacije. Prema mišljenju revizionista, rat koji je počeo Putinovom tvrdnjom da Ukrajina ne može da postoji mora da se završi konačnim raspadom ruske imperije. Ovo obrazloženje je popularnije u zemljama kao što su Poljska, baltičke republike i, očigledno, samoj Ukrajini.
Svaka od ovih škola mišljenja ima svoje kritičare. Kritičari realističkog pristupa insistiraju na tome da je realizam već isprobam 2015. godine nakon što je Rusija napala istočnu Ukrajinu i da to nije uspelo. Rušenje Putina koje "optimisti" priželjkuju međutim, biće izuzetno teško u praksi. S druge strane, pozivi revizionista na raspad Rusije mogli bi da imaju suprotan rezultat od željenog uspeha tamo gde nije uspeo sam Putin - da okupi ruski narod iza zajedničkog egzistencijalnog cilja.
"Prava opasnost po evropsko jedinstvo su različiti stavovi o tome kako treba da se završi rat, a ne Putinove pretnje", piše Ivan Krastev za Njujork tajms, argumentujući to pritiskom javnosti da se započnu pregovori sa Moskvom.
Različite ili čak konfliktne vizije željenog kraja rata su emocionalno i moralno nabijene. Kao takav, svaki odgovor će biti bolno komplikovan.
"Ali, hitno je potrebno imati neki zajednički odgovor u vezi sa okončanjem ovog rata. Bez toga, strah Ukrajinaca da će ih Zapad izdati i Putinov strah od vojnog ponižavanja Rusije dovode do krajnosti", zaključuje Krastev.
Komentari (0)