Igre 
EU je obećala Ukrajini devet milijardi evra finansijske pomoći: Gde je novac u međuvremenu zalutao
Komentari09/11/2022
-10:33
Bio je18. maj kada je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, pred novinarima u Briselu između ostalog objavila da je spreman novi paket finansijske pomoći Ukrajini od devet milijardi evra za obnovu ratom razorene zemlje, budžetski deficit i održanje ekonomije.
Fon der Lajen je čak tada naglasila da je "ovo je kratkoročna pomoć, za trenutno olakšanje situacije i podršku vladi, i da je to budžetska podrška.
Skoro pola godine kasnije, paket je ostao zaglavljen u pregovorima između zemalja, sa samo tri milijarde evra uplaćenih vlastima u Kijevu. U međuvremenu, ruske snage nastavljaju sa napadom na Ukrajinu, uništavajući osnovnu infrastrukturu i ostavljajući gradove bez struje i vode.
Odlaganje obećane pomoći prilično je naljutilo ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
"Hvala vam na sredstvima koja su već dodeljena, ali još nije doneta odluka o preostalih šest milijardi evra iz ovog paketa, koji je neophodan ove godine," rekao je Zelenski liderima EU u video obraćanju emitovanom tokom prošlomesečnog Evropskog saveta.
Tanjug AP/Olivier Matthys
"Od vas zavisi da postignete principijelan dogovor o pružanju ove pomoći našoj državi, jer vi to možete", kazao je Zelenski.
Do sada je EU odobrila 4,2 milijarde evra makrofinansijske pomoći Ukrajini - tri milijarde evra iz paketa koji je obećala Fon der Lajen, zajedno sa hitnom isplatom od 1,2 milijarde evra ranije ove godine.
Povezane vesti
Očekuje se da će druga tranša od tri milijarde evra biti objavljena u narednim danima, prenosi Euronews, dok za preostale tri milijarde evra nije određen datum. Zagarantovano je da će ta poslednja tranša biti prebačena do 2023.
"Dogovor oko preostale tri milijarde evra je u toku", rekao je u ponedeljak portparol Evropske komisije Peter Stano.
U Briselu zvaničnici smatraju da nema mesta kritikama i tvrde da stvarnog kašnjenja nije bilo, iako priznaju da je tempo plaćanja usporen i pored molbi Kijeva. Međutim, takođe smatraju da EU mora da nađe efikasniji i pouzdaniji model pomoći Ukrajini da ojača svoj nacionalni budžet.
Međunarodni monetarni fond je procenio da će Kijevu do 2023. godine trebati između tri i četiri milijarde evra inostrane pomoći na mesečnom nivou da bi održao osnovno funkcionisanje, što je ogroman iznos koji bi morali da snose međunarodni donatori, uglavnom zapad. "Glavna stvar je da se pomoć sada ubrza," rekla je finska ministarka finansija Anika Saariko za Euronews pre nego što je krenula na sastanak ministara evrozone. "Zima dolazi i situacija nije laka."
Donacija ili zajam
Što se tiče budžeta, vanrednu finansijsku pomoć mora jednoglasno da odobri 27 zemalja EU, što je uslov koji nije lako ispuniti kod kolektivng donošenje odluka. Novac ne dolazi iz određene stavke budžeta EU, za koji nema više prostora za ovu godinu, već ga na tržištima kapitala prikuplja Evropska komisija u ime svih zemalja.
Izvršna vlast u suštini stvara ovaj novac iz nepostojećih sredstava izdavanjem novog zajedničkog duga. Pomoć se zatim prenosi Ukrajini u obliku povoljnih zajmova, koji su povezani sa nizom političkih ciljeva, kao što su ekonomska stabilnost i vladavina prava, koje Kijev treba da ispuni.
Prema diplomatskim izvorima, Nemačka je insistirala da se ti krediti transformišu u sponzorstvo, tvrdeći Ukrajina sa svojim razorenim finasijskim sistemom neće moći da se nosi sa otplatom kredita. Berlin je takođe pokušao da doda pomoć koja se pruža na bilateralnoj osnovi u ukupnu kalkulaciju EU.
Povezane vesti
Još u maju, nemačka vlada je obećala jednu milijardu evra donacije Ukrajini. Sjedinjene Države su dale makrofinansijsku pomoć u vidu sponzorstva koje ne treba vraćati u budućnosti i samim tim olakšavaju finansijski teret Kijeva.
Portparol Evropske komisije rekao je za Euronews da su šeme EU makrofinansijske pomoći (MFA) obično strukturirane kao dugoročni zajmovi, a ne donacije i da podrazumevaju neke vrste zajedničkog novog duga.
Prethodni primaoci MSP-a su Albanija, Jordan, Moldavija, Gruzija i Tunis, od kojih niko nikada nije dobio sumu veću od milijardu evra. S obzirom na izuzetne okolnosti u Ukrajini, rok dospeća ovih kredita je produžen sa prosečnih 15 godina na maksimalno 25 godina. Kamate se pokrivaju iz budžeta EU, dok 70 odsto vrednosti kredita garantuju blok zemalja članica, što je procenat bez presedana kada je u pitanju pomoć Ukrajini.
Komentari (0)