Igre 
Sankcije i pritisci Zapada sve više stežu Rusiju: Momenat da se Kijev i saveznici odupru pred dva glavna Putinova cilja
Komentari29/10/2022
-13:05
Ruska invazija na Ukrajinu eskalirala je pred zimu, a narednih nekoliko meseci mogli bi da budu odlučujući u tome ko će iz ovog sukoba izaći kao pobednik. Analitičari očekuju da će pritisak sa zapada i sankcije početi još jače da "stežu" Rusiju. Zbog toga, kako ocenjuju, pred ruskim predsednikom Vladimirom Putinom sada su dva primarna cilja.
Prvi cilj Putina jeste da ubedi naciju kako Rusiji u ratu ne ide tako loše kao što izgleda - čak ni uz znatno smanjene ambicije u odnosu na februar, ruska vojska ne stoji dobro na boljnom polju, piše za CNN Dejvid Endelman, politički komentator i novinar. Drugi cilj ruskog predsednika, smatra Endelman, jeste iscrpeti volju i energiju zapadnih sila koje pomažu Ukrajini, šaljući joj pomoć kako u vidu novca, tako i u vidu naoružanja.
I Moskva i Kijev bi želeli da postignu što više i steknu prednost u ratu pre nego što nastupe hladni dani, a to pre svega važi za Ukrajince, jer će njihovi zapadni saveznici, naročito Evropa, možda biti previše zauzeti brinući se za sopstvene energente da bi pomogli Ukrajini u obimu u kom to sada čine.
Pre ruske invazije na Ukrajinu, EU je uvozila oko 40 odsto gasa iz Rusije, ali danas je to spalo na oko 7,5 odsto. Neke centralnoevropske zemlje članice, međutim, i dalje uvoze relativno velike količine ruskog gasa, dok druge, kao što su Kipar ili Švedska, ili slabo koriste, ili uopšte ne koriste gas u svojim energetskim planovima.
Zapadne zemlje donele su niz mera tokom osam meseci koliko rat u Ukrajini traje - neke od njih imale su manje efekta od očekivanog, a neke su, poput pojedinih sankcija, napravile ozbiljne probleme Moskvi. Evropi se sada približava zima kakvu dugo nije videla, sudeći prema najavama mnogih zvaničnika, jer domovi Evropljana mogli bi, zbog problema sa energentima, da budu znatno hladniji nego ranijih godina.
Nakon prošlonedeljnog samita lidera zemalja članica EU postignuti su neki dogovori, ali je onaj krunski izostao - trenutno ograničenje cena gasa i dalje ne može da stupi na snagu. Ove nedelje, u Luksemburgu su se sastali ministri energetike zemalja članica, ali ni oni nisu uspeli da se dogovore o tom pitanju, pa su odložili raspravu za mesec dana.
Tanjug/AP/Markus Schreiber
Trenutno ograničenje cena gasa zahtevalo je 15 zemalja članica EU, među kojima su Francuska, Španija, Italija i Poljska. Međutim, nasuprot njima je sa svojim argumentima izašla najveća evropska ekonomija i najveći korisnik gasa, Nemačka, koju je podržala Holandija. Berlin, kako je navedeno, strahuje da bi svaki pokušaj ograničavanja cena mogao da se izjalovi ako, umesto u Evropu, tankeri koji nose tečni prirodni gas zaplove ka Aziji.
Povezane vesti
Takođe, neke zemlje u okviru EU već su se pobunile protiv ovakve mere i pre nego što je ona uopšte doneta, pa je tako mađarski premijer Viktor Orban saopštio kako je dogovoreno da Mađarska bude izuzeta od odluke o trenutnom ograničenju cena gasa.
Pred izbore u SAD
Pored podela koje "energetska neizvesnost" izaziva u Evropi, pitanje pomoći Ukrajini je postalo pitanje oko kojeg se "lome koplja" i u SAD.
Pred izbore koji će se održati 8. novembra, na kojima će se birati svi članovi Predstavničkog doma i više od trećine Senata, šanse Demokrata i Republikanaca su ujednačene. Međutim, Ukrajince mnogo više brinu pojedini glasovi iz Republikanske partije da će se, ukoliko ona pobedi, smanjiti obim pomoći koju SAD šalje Kijevu.
Ovakvu mogućnost je spomenuo Kevin Mekarti, aktuelni lider republikanske manjine u Predstavničkom domu, koji je nedavno rekao kako misli da bi slanje dodatne pomoći Ukrajini moglo biti otežano ukoliko njegova partija pobedi Demokrate na predstojećim izborima.
"Mislim da će ljudi razmišljati o tome da je trenutno u toku recesija, i da neće biti spremni da daju blanko ček za Ukrajinu", rekao je Mekarti u intervjuu za "Pančboul njuz".
Da stavovi o obustavljanju pomoći Ukrajini ipak ne odražavaju stav cele Republikanske stranke, već da je ona podeljena po ovom pitanju, pokazuju izjave nekih visokih zvaničnika sa potpuno suprotnim mišljenjem.
Mič Mekonel, republikanski član američkog Senata, pozvao je nedugo nakon Mekartijevih izjava Bajdenovu administraciju da uveća pomoć koja se šalje Kijevu. On je naveo da "administracija američkog predsednika i naši saveznici moraju učiniti više kako bi snabdeli Ukrajinu elementima neophodnim za odolevanje ruskoj agresiji".
Povezane vesti
Takođe, Mekonel je obećao da će, u slučaju da Republikanci kontrolišu Senat, dodatna pomoć Ukrajini biti u njihovom fokusu, preneo je FT.
Situacija na terenu
Kada je u pitanju drugi cilj Vladimira Putina, pokazivanje domaćem stanovništvu da njihovoj vojsci i ne ide tako loše kao što se govori, tu je ruski predsednik odlučio kako je neophodno da sam preduzme neke mere. Tako je prošle nedelje posetio poligon za obuku mobilisanih trupa, što je bio još jedan pokušaj da se demantuju brojne izveštaje u kojima se tvrdi da se rezervisti šalju na front u Ukrajinu bez adekvatne opreme i obuke.
Tanjug/Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via A
Kako se vidi na snimku koji ima za cilj da pokaže njegovu ličnu podršku vojnicima, Putin je ispalio nekoliko hitaca iz snajperske puške SVD, a zatim je obrisao prašinu sa kaputa i potapšao vojnika po ramenu, želeći mu sreću. Poseta je usledila dan nakon što je Putin proglasio vanredno stanje u četiri okupirana regiona Ukrajine koja je Rusija anektirala prošlog meseca, što su kao ilegalno osudili Ukrajina, njeni saveznici, ali i Generalna skupština Ujedinjenih nacija.
Povezane vesti
Takođe, u nedavnom govoru na panelu moskovskog istraživačkog centra Valdaj na temu "Svet posle hegemonije - pravda i bezbednost za sve", Putin je rekao kako su gubici ukrajinske vojske na boljnom polju ponekada i do deset puta veći od ruskih gubitaka. Naveo je da "Ukrajina ne štedi svoju vojsku", postavio pitanje da li oni koji dozvoljavaju takve stvari mogu da se nazovu pravim patriotama svoje zemlje.
S obzirom na to da je u ptianju rat, i da su, u skladu sa tim, dezinformacije sa svih strana sastavni deo svakondevnice, potrebno je biti oprezan kada se pristupa ovakvim procenama, naročito što je prilično teško reći šta se zapavo dešava na terenu kada su u pitanju detalji poput poginulih vojnika.
Ono što se može reći sa sigurnošću, međutim, jeste da Ukrajina već poslednjih nekoliko meseci izvodi akcije kontraofazive na istoku zemlje, i da su povratili kontrolu nad mnogim mestima. Zbog ovoga je još manje jasno šta Moskva tačno namerava sa oblastima za koje je proglasila ilegalnu aneksiju - Lugansku, Donjecku, Zaporošku i Hersonsku, kada u njima nema punu kontrolu.
Šta čeka Rusiju?
Zbog svega navedenog, pritisak sa Zapada bi konačno mogao početi da daje prave rezultate, smatra Endelman.
"Proglašeno vanredno stanje na ukrajinskim teritorijama koje Rusija sada samo delimično kontroliše, napadi na civilne mete duboko u unutrašnjosti Ukrajine i novi, brutalni komandant u Ukrajini, Sergej Surovikin kojeg kolege nazivaju 'general Armagedon' - sve to ukazuje na rastuću frustraciju koja se graniči sa strahom da bi ruski narod mogao početi da primećuje ono što je odavno vrlo očigledno: Putin gubi", navodi Endelman.
On dodaje da je upravo ovo trenutak u kom je veoma važno da Ukrajina i njeni zapadni saveznici nastave da budu uporni i odupiru se Rusiji.
"Surovikin se prošle nedelje pojavio na moskovskoj televiziji kako bi sugerisao da je novi cilj Kremlja, koji zapravo datira decenijama unazad, da natera Ukrajinu u rusku orbitu i spreči je da se pridruži EU, a posebno NATO. On je naveo da Rusija želi samo jedno - da Ukrajina bude nezavisna od Zapada i Alijanse, i da bude prijateljski nastrojena prema ruskoj državi", istakao je Endelman.
Međutim, naglašava, ostaju i dalje glasovi koji govore drugačije, poput Pavela Gubareva, kog Endelman naziva ruskim marionetskim liderim u Donjecku.
"Ne dolazimo da vas ubijemo, već da vas ubedimo. Ali ako ne želite da budete ubeđeni, mi ćemo vas ubijati. Ubijaćemo onoliko koliko moramo: milion, pet miliona ili ćemo vas sve istrebiti", citirao je Endelman izjavu Gubareva u svom tekstu.
"Ovo bi trebalo da uplaši bilo koga u Evropi ko i dalje nije siguran da li njegova zemlja mora da pruži stopostotnu podršku Ukrajini i njenom narodu", zaključio je američki politički komentator.
Komentari (0)