Morsko dno Evrope kao najmekši deo stomaka: Eksplozije gasovoda Severni tok razotkrile svu ranjivost sistema

Komentari

Autor: FP, Jutarnji

06/11/2022

18:29

Morsko dno Evrope kao najmekši deo stomaka: Eksplozije gasovoda Severni tok razotkrile svu ranjivost sistema - Copyright Euronews, Tanjug AP/Swedish Coast Guard via AP

veličina teksta

Aa Aa

Eksplozije duž gasovoda Severni tok u Baltičkom moru u septembru su otvoreno pokazale ranjivost ključne evropske energetske i komunikacione infrastrukture u njenim severnim morima, dok tenzije sa Rusijom zbog njene izvanizje na Ukrajinu i dalje rastu.

Švedski i danski istražitelji veruju da je "nekoliko stotina kilograma" eksploziva korišćeno za sabotažu i stvaranje ogromnih rupa u podvodnim gasovodima, koji vode od Rusije do Nemačke, ispod Baltičkog mora. Dok je sumnja odmah "pala" na Moskvu, koja je pokušala da iskoristi svoju energetsku dominaciju nad kontinentom, istrage koje vode Švedska, Danska i Nemačka tek treba da utvrde ko stoji iza napada.

Moskva je odmah negirala bilo kakvu umešanost. Eksplozije su imale manji, ali neposredni uticaj na evropsku energetsku bezbednost. Moskva je obustavila tranzit gasa kroz prvobitni gasovod Severni tok 1 u julu na 10 dana, navodeći tehničke poteškoće, dok je Nemačka suspendovala sertifikaciju Severnog toka 2 nekoliko dana pre ruske invazije.

Ali, činjenica da je očigledan čin sabotaže mogao da se dogodi u prometnom Baltičkom moru, koje je okruženo članicama NATO-a, kao i kandidatima za članstvo, Finskom i Švedskom, naglasila je poteškoće u nadzoru ogromnih severnih plovnih puteva Evrope, koji su dom kritičnih energetskih objekata i komunikacionih mreža.

"Sedamdeset odsto sve energije u svetu se ili nalazi na moru, ili se kreće morem, a 93 procenta svih podataka u svetu kreće se podmorskim kablovima“, rekao je Brus Džons, viši naučni saradnik Instituta Brukings.

"Čak je i najmanje more užasno veliko"

Norveška, koja je sada najveći dobavljač prirodnog gasa za Evropsku uniju u situaciji kad Brisel nastoji da se odvoji od zavisnosti od ruskih energenata, povećala je u utorak nivo vojne pripravnosti nakon što je primila niz izveštaja o neidentifikovanim dronovima koji lete u blizini energetskih objekata na moru, izveštava FP.

Vlasti su takođe uhapsile sedam Rusa zbog kontrole dronova i fotografisanja osetljivih područja, dok je norveška ambasada u Vašingtonu saopštila da su pojačani obezbeđenje i nadzor oko energetskih i naftnih postrojenja. "Ovo je najteža bezbednosna situacija u nekoliko decenija“, rekao je u ponedeljak norveški premijer Jonas Gar Store. "Nema naznaka da Rusija proširuje svoje ratovanje na druge zemlje, ali povećane tenzije čine nas izloženijim pretnjama, obaveštajnim operacijama i kampanjama uticaja".

NATO je takođe povećao svoje vazdušno i pomorsko prisustvo u Baltičkom i Severnom moru nakon napada, dok su Nemačka, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo ponudile pomoć Oslu u nadgledanju energetske infrastrukture u Severnom moru. Početkom oktobra, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je da će "testirati” energetsku i komunikacionu infrastrukturu na bezbednosne propuste, napominjući da su eksplozije duž gasovoda Severni tok, čija je matična kompanija u većinskom vlasništvu ruskog državnog energetskog velikana Gasproma, "pokazale koliko je naša energetska infrastruktura ranjiva".

Pomorski stručnjaci nisu bili iznenađeni da bi naftovodi mogli biti predmet namernog napada u Baltičkom moru, iako su vode nedavno nazvane "NATO jezerom“. Čak i na relativno malom području, stručnjaci kažu da je gotovo nemoguće održavati stalnu sliku o tome šta se dešava iznad i ispod površine. "Čak je i relativno malo more užasno veliko“, rekao je Džons.

Vojske i mornarice NATO-a upozorile su da je podmorje Evrope njeno meko podnožje, rekao je Džulijan Pavlak, naučni saradnik Univerziteta saveznih oružanih snaga u Hamburgu.

Podmorski kablovi "kičma globalne ekonomije"

Ruska aneksija poluostrva Krim u Ukrajini 2014. praćena je dramatičnim porastom aktivnosti ruskih podmornica u blizini podmorskih kablova u severnom Atlantiku. Na sastanku ministara odbrane NATO-a 2020. godine, o aktivnostima Rusije se razgovaralo usred sve veće zabrinutosti da bi Moskva mogla da preseče ili prisluškuje podmorske kablovske mreže u regionu.

Izveštaj koji je zatražio pododbor Evropskog parlamenta za bezbednost i odbranu, a koji je objavljen u junu, pokazuje da, iako podmorski kablovi predstavljaju "kičmu globalne ekonomije“, čineći ogromnu većinu globalnih komunikacija, uključujući 10 biliona dolara u finansijskim transakcijama dnevno, "evropsko upravljanje zaštita i elastičnost kablova i dalje zaostaju".

Dok se ruska vojska bori da napreduje u konvencionalnom kopnenom ratu u Ukrajini, uprkos svojoj relativnoj prednosti u veličini, Moskva se dugo oslanjala na širok spektar obaveštajnih aktivnosti, uključujući dezinformacije, političko mešanje i atentate da bi poremetila i podelila Evropu.

"Velika sabotaža usred Baltičkog mora, i sve druge stvari koje se dešavaju, podsećaju da smo u veoma drugačijem svetu u poređenju sa januarom“, rekao je evropski zvaničnik, govoreći pod uslovom da ostane anoniman. Kako je sposobnost Rusije da iskoristi svoju energetsku moć nad Evropom jenjavala dok se kontinent bori da diverzifikuje svoje zalihe goriva, stručnjaci kažu da bi se Moskva mogla sve više okretati drugim taktikama asimetričnog ratovanja kako bi izvršila pritisak.

"Gasprom i Rusija više nemaju polugu da nanose gasni ekonomski embargo,“ rekao je Hening Glojštajn, energetski ekspert u Evroazijskoj grupi. "Oni moraju da idu dalje ako žele da nastave da nanose bol i izazivaju, na neki način, nesigurnost u Evropi", zaključio je.